Godinu dana kasnije...

Godinu dana je prošlo i osećam se mnogo bolje...Našla sam novi posao,udala se i dobila decu...A mogu da kažem da mi je ovo i najbolji dan jer sam posle dugo vremena mogla ponovo da vidim svoju najbolju drugaricu...
Lucia:Mama,neko je došao!
Okrenula sam se i videla najdraže lice,Noru.
Nora:Surprise!
Jane:Nora!?
Nakon ovih reči,skočila smo od sreće i zagrile se.Kako je divan osećaj videti nekoga posle dugo meseci...
Nora:Vidiš da te nisam zaboravila!
Jane:Znam,znam...
Smejale smo se i uživale a onda kao i nekada,sele i razgovarale tokom celog dana.
Deca su se jurila i igrala,kažem u množini jer Nora ima svog sina Sebastiana,a ja i Nora smo pričale i ponekad bi smo svoju decu gledale i prisećale se mnogih stvari.
Srećna sam što sam uspela sve da postignem i nadam se da ste nešto naučili kao i ja...

S ljubavlju
Jane Lament

Kraj.