Već je jutro,morala sam da požurim i krenem kući.Victor je i dalje spavao,kako je samo lep,ja ne mogu...
Brzo sam se spremila,Victora sam poljubila u obraz a zatim izašla.
Veoma je toplo napolje,morala sam da skinem svoj kaput i držim ga u ruci.
Prolazila sam pored najveće zlatare i primetila Johna kako dolazi prema meni.Htela sam da nastavim ali me je primetio,morala sam da stanem...
Jane:Šta to radiš?
John je kleknuo i iz džepa izvadio prelepi prsten koji je na sebi imao dijamant.Pogledala sam okolo i već su se ljudi okupili i tapšali.Zatim sam pogledala u Johna,taj lažan osmeh na njegovom licu i čekala šta će da kaže,i ako sam znala već šta...
John:Hoćeš li biti moja žena,Jane?
Ponovo se osmehnuo i čekao moj odgovor.Ponovo sam se setila njegove pretnje,morala sam da pristanem.
Jane:Da,John...
Nakon ovih izgovorenih reči,John mi je stavio prsten i podigao se a zatim i poljubio.
Jedva sam izdržala da ga ne udarim...
Svi su tapšali i čestitali mi,dok sam im samo govorila "Hvala".
Ja i John smo krenuli jer mi je on tako rekao.Počeo je da priča da je sve dogovoreno i da će sutra početi sa pripremama.
Jane:Zar moramo odmah to da uradimo?
Nije čak hteo ni da mi odgovori,a nisam smela ni ponovo da ga pitam.
Uzeo je moj kaput iz ruke i rekao:
John:Od sada ćeš živeti sa mnom Jane.Nori sam rekao da ti spakuje stvari i da ih donese,uskoro će stići.
Jane:Šta,zašto sada?Nismo se ni venčali...
John:Briga me je,živiš sa mnom i tačka.
Udahnula sam a zatim i izdahnula.Ušli smo u njegovu kuću,Nora je donela moje stvari i pozdravile smo se.Rekla mi je da se čuvam,a kada sam trebala da je otpratim,rekla mi je da će sve biti u redu i da će javiti Victoru šta se desilo...
Ostalo mi je samo da se nadam tome...