Veče je,pismo smo poslali ali nismo dobili odgovor.
Krenula sam sama.Veoma je mračno i tiho,poneka ptica se čuje i samo se zaledim u mesto kada vidim da neko prilazi,to su samo seljaci koji su upravo završili svoj posao i krenuli kući.
Pokucala sam na vrata i Victor je rekao da udjem.Kuća je velika i veoma bogatog izgleda,a o unutrašnjosti da ne pričam...
Victor:Stiglo je pismo i taman krenuo da ga čitam.
Jane:I onako ćeš sve saznati sada,treba mi tvoja pomoć,rekao si mi da mogu da te pitam za pomoć...
Victor:Naravno,ali već sam čuo o čemu se radi.
Možda grešim,ali njegov glas je bio dubok dok je izgovarao ove reči,vidi se ljubomora na njegovom licu...
Victor:Taj gad ti je zapretio,zar grešim?
Jane:Ne,ne grešiš,kako znaš?
Victor:Znam ga već dugo da bi znao o čemu se radi.Želim da te spasim od tog gada,moram...
Malo mi se približio ali je stao.Osećala sam veliku napetost i veliku želju da mu se približim.Nisam mogla...
Victor:Jane,uradiću sve da te spasem,ne zaslužuje te...
Jane:Ali ti me zaslužuješ...
Na njegovom licu se video veliki osmeh.Počeo je da mi se približava a kada je stao,svojim laganim prstima je dotaknuo moje lice.
Nisam mogla a da ne odolim da ga ne poljubim.Poljubac je trajao kratko,ali je sigurno ostavio mali trag u njegovom srcu.
Svoje lice je prislonio na moje uvo i prošaputao:
Victor:Volim te Jane.
Jane:Volim i ja tebe...
Polako je skidao moju haljinu koja je brzo pala na pod.Ljubili smo se dok me nije podigao i stavio na njegov sto.Ponovo mi se vraćaju leptirići,ponovo ih osećam...
Victor:Hoćeš li ostati?
Jane:Ne znam...
Victor:Ostani,niko se neće brinuti.
Jane:U redu onda...
Kada smo završili,samo smo legli i gledali jednog drugog u oči a nakon toga zaspali...