Već dva dana nema Kapetana i to je izmamilo osmeh na mom licu.
Naš otac je izašao da bi proverio da li su i dalje tu ili ipak možemo izaći.
Sa svojom sestrom sam pričala dok je naš otac proveravao.Video je da nema nikoga te nam je rekao da ostanemo u kućici,kako nas niko ne bi našao i rekao da će se vratiti kada nadje hranu.
Moja sestra je mladja od mene i ima samo 7 godina dok ja imam 9.Čuvala sam je i svakog dana bih joj pričala da se ne brine i da će sve ovo proći.
Janeina sestra:Jane?Gde je naš tata?
Jane:Ne znam...Trebalo bi da se vrati...
Dok smo pričale,čuli smo korake i nadali se da je to naš otac.To je bio on ali nije bio sam...
Janeina sestra:Tata!
Počela je da plače...Stala sam ispred nje i uhvatila za ruku.Gledala sam kapetana pravo u oko,jer na drugom ima povez.
Kapetan Blackeye:Ohh,koga to imamo ovde,dve male devojčice,kako ste samo slatke!Jedna od vas bi bila dobra za moju posadu!
Gledao je samo u mene a ja sam samo ćutala i gledala ga sa velikom mržnjom koja mi se videla na licu.
U jednom trenutku,moj otac je pokušao da se izvuče i malim nožem koji je držao u ruci pokušao da ga ubije.Kapetan je to naravno primetio,gurnuo ga je i on je pao na pod.Dok smo ja i moja sestra uplašene gledale ovaj prizor,iz svog džepa je izvadio pištolj i spremao se da ubije našeg oca.Moja mala sestra je izvukla svoje ruke iz mojih i potrčala prema našem ocu.Kada je došla,već je ispalio dva metka i tako ubio i moju sestru a i mog oca...
Njihovu smrt sam gledala i u isto vreme i zaplakala a onda mi je Kapetan polako prilazio...