. . .(?)

Nemam pojma šta radim ,iskreno, a trenutno mi nijedna jedina ideja za random ne pada na pamet.

Pa sam smislila ovo.

Sad sam sama izabrala temu,a za sledeći nastavak se oslanjam na vas.

Znači, lupite bilo šta, ali bukvalno bilo šta, dobro će mi doći, i razglabacu o tome ceo nastavak dok ne smorim i vas i sebe i ptice na grani.

Usput ću i vama postavljati pitanja, i nadam se da će biti zabavno. Ako bude išlo- ide. Ako ne -ne (pazi koja logika) .

Prelazim sad na temu koju sam spremila (kao)

Let's talk about writting

Pa, pisanje, a? Nije loša tema,zar ne?

Mislim,svako ko piše piše drugačije. Bilo da je to random, ili knjiga.

Ja ,na primer , pišem spontano kada odaberem neku temu u randomu, uglavnom ne razmišljam unapred iako se desi da prvo sve napišem na papir,poput beleški . Ne znam zašto, valjda da nešto ne bih zaboravila jer mi prečesto misli odlete pa ispada da pišem nešto potpuno dvadeseto.

Takođe mi teme dolaze u najbizarnijim situacijama, nekoliko puta se desilo da se dopisujem sa Luc i Gagom i samo bude "E,o tome bi mogla da pišem u randomu ".

Ili pričam sa Tinom, pa mi padne na pamet, poput one teme iz prošlog nastavka. Ili onog pre toga.

I sve tako, nekako u trenutku odlučim za temu. Onda se patim i forsiram ukoliko nemam inspiracije za pisanje kad konačno mogu pisati ili jednostavno sve izleti iz mene (tj mojih prstiju jelte) glatko .

Odakle vi, koji imate randome, dobijate ideje za nastavke?

Što se tiče pisanja knjiga (iliti "knjiga" )je malo drugačije.

Prve sam pisala spontano tj kuda me one odvedu, to je nekako slatko zar ne?(Mislim na 'Able' ). Imala sam neku ono okvirnu sliku radnje ali nisam previše planirala unapred.

Sada, kada pišem Aeteru, imam bukvalno sve spremno, osim poglavlja koje trebam pisati lol

I,možda samo umišljam, nekako bolje pišem. Možda 'bolje' čak ni to nije izraz koji bih iskoristila . Maybe 'organizovanije' ?Nisam sigurna.

Sada, ne mogu poglavlje napisati neke nove priče ukoliko negde nemam zapisno sve one potpuno beskorisne informacije koje verovatno neću ni spomenuti igde, tipa : "Ima li taj i taj lik ljubimca? ", "Čega se taj lik najviše plaši i šta ga jako nervira? ",ili "Kako mu se zvao pra pra deda? ".

Osim toga, moram imati (bar) u glavi kojim redosledom se dešavaju neke važnije stvari/ situacije vezane za radnju. Ako ih zapišem, još bolje.

Kako vi pišete? Koliko unapred planirate?

Prelazim na navike vezane za pisanje sada.

Pišem kad stignem ali ne i kad imam inspiracije. Uglavnom dobijem inspiraciju uvek kad ne treba, tipa dok ručam, idem u prodavnicu ili sam kod Tine.

Prošli put sam dobila ideju kod nje, kuckala sam kao luda , srećom pa je i ona kuckala svoje pa me nije naglavacke izbacila napolje.

Kada se radi o Aeteri, moram priznati da mi je lako za sada jer imam zapisano pola poglavlja budući da pišem tu priču već bar tri godine. Sad ih samo prilagođavam svom 'novom ' , 'organizovanom'  stilu pisanja, malo nešto izbacim ili ubacim i to je to. Ali, uskoro ću istrošiti tu 'pomoć' ,pa ću biti prepuštena kandžama inspiracije i onda sam nadrljala.

Imam naviku da se totalno izgubim u onome što pišem, tako da ne znam ni za vreme niti za išta drugo. Što se mene tiče Zemlja zajedno sa mnom može da eksplodira a ja to čak neću ni primetiti. Mrzim kad moram prekidati pisanje i kad ne mogu biti potpuno skoncentrisana na njega.

Zato i pišem u po noći ko apsolutna budala.

Da budem iskrena, sada je 15:35 i nije pola noći ali Natica mi spava a ja sam super inspirisana pa kuckam kao opsednuta đavolom.

Imate li vi neke navike vezane za pisanje? Možete li pisati kada god uzmete telefon/ sednete za kompjuter?

Takođe, skrolala sam Pinterestom i nabasala na jednu sliku zbog koje sam se ismejala živa 👇

Takođe, zapitam sebe sa vremena na vreme zašto ,dođavola, nastavljam pisati.

Mislim, uđem ovde i pronađem SVE knjige toliko bolje napisane od mojih. Kad uporedim svoje pisanje sa pisanjem bilo koje osobe na wattu zakljucujem da sam kupus a ne pisac pa makar i onaj sa navodnicima.

A onda lepo uđem sledeću sliku i kao tešim samu sebe:

Tako da ljudi, ne čitajte ono što pišete 😉

Našla sam još gomilu prikladnih slika, na primer:

Ili :

Ova mislim da me najbolje opisuje:

Da li sam to samo ja, ili i vama priče i ideje zvuče mnooogo bolje u glavi? ?

Biti pisac, bilo da je to samo hobi ili ste ozbiljni oko pisanja je teško, složićeš se.

Neko pametan (zaboravila sam ko) je rekao da je pisanje prosto ". . .Samo sediš za pisacom mašinom i krvariš ".

*setila se da otvori svesku sa citatima i nađe kako tačno glasi*

"Ne postoji ništa što se može uporediti sa pisanjem. Sve što radiš jeste da sediš za pisacom mašinom i krvariš "-Ernest Hemingvej

Koje sve još 'probleme' pisci imaju?

Uzimam opet sebe za primer (pa koga drugog).

Pa ja:

-Ili pišem 28 poglavlja bez prestanka ili ne mogu jednu prokletu reč iscediti iz sebe ,nema između.

-Kada pišem dijalog sve lepo smislim u glavi, od reči do reči, ali kad počnem pisati sve mi se izgubi spetlja zamrsi i ispadne bože sačuvaj.

-Napisala sam epilog priče koju još nisam ni počela da pišem.

-danas napišem nešto za šta mislim da je prosto genijalno a sutra ću to isto da pogledam i da povratim od užasa.

-Večito sam u dilemi da pobijem sve likove ili ne. Nikad to ne uradim, tj nisam do sad, jer ih sve previše volim.

-Želim i pišem nerealistično bajkovite krajeve. Iako nema šanse da bi se tako nešto ikada desilo u pravom životu (doduše ja i pišem fantaziju tako da ovo ,logično gledano, i nije (?) 'problem' )

*

Mislim da završavam sada, jer sam se zapisala i neću se uskoro zaustaviti ako nastavim.

Jesu li i ptičice smorene do sada?

Odlazim, odlazim.

Dajte mi temu ako već niste.

Whatever *srednjak*

Specijalni Kupus.