Let me tell you something about parenting. . .(*Sastavljeno uz pomoć Pinteresta i ličnog iskustva)

Bog mi je svedok koliko volim svoju decu, ali ponekad me toliko izluđuju da ne želim ništa drugo osim da SEREM SAMA I NA MIRU, ili bar da umrem.

Da li ste ikada imali posao za koji nemate iskustva, za koji niste imali nikakvi trening/praksu/pripremu, nije vam moguće da date otkaz a ljudski život zavisi od njega? E, pa ljudi moji - to je roditeljstvo.

Imam dvoje dece - Nataliju (5) i Vojislava (3), a da ja vama kažem nešto o trogodišnjacima (jer su oni MNOGO gori) - oni su hodajući srednjak (srednji prst) koji govori.

Da vam kažem još nešto o trogodišnjacima :

-Zamislite da ste odgovorni za šimpanzu na metamfetaminu (sintetička droga čija su stimulativna svojstva slična adrenalinu*#WikiStyle) koja je alergična na spavanje. . . Sve sam rekla.

-Držati u rukama trogodišnjaka koji ne želi biti držan u rukama je za nijansu komplikovanije nego kidnapovati osobu koja odbija da prestane igrati brejkdens.

-Kao roditelj, koji ima trogodišnjaka, važno je postavljati pitanja poput "Zašto si golišav i cepaš kesicu čaja na terasi? "(True story) -nemam pojma kako je uspeo da dođe do kesice čaja ali njegova starija sestra ima nešto sa tim kladim se.

Ali, sa vedrije strane, prosto moram voleti kako su moja deca nesposobna da nađu patike koje su bukvalno pored njih, a bez problema nađu i najmanje parče luka u jelu (iako ga obožavaju sa pasuljem), samo da bi pet minuta posle ručka (koji nisu pojeli jer je "bljaaaa" pošto ima luka u njemu) jeli nakvašenu zemlju i lišće iz njihovog najnovijeg "recepta" za tortu od blata.

Ne znam ni da li smem da pređem na 'ono starije' - to vam je već na nivou zlog genija.

^
Kad je Nata bila u toj fazi jedina razlika je bila u tome što je princeza bila i poni. Hvala Bogu, napredovali smo toliko da se očešljamo pre nego što krenemo u zabavište.

-------

Sad bih rekla nešto o igračkama. ..MUKA MI JE OD NJIH!

Natalija spava sa ponijem koji, kad se stisne, peva celu mutiranu verziju (jer su baterije pri kraju, iako i dalje jednako glasno urla) uvodne špice "My little pony" . Čekam i molim se danu kad će baterije konačno skroz crknuti, imam košmare sa ponijima u njima.

^ Pet minuta posle skupljanja svih igračaka.

I, naravno... ↓

Posle čega naravno mora slediti (nemate pojma kako je teško rešiti se dečijih starih/ polu čitavih/ iritirajućih igračaka)↓

------

Možda zvuči paranoično, ali mogu da se zakunem da njih dvoje vode ovakve (ili bar slične) razgovore dok ja nisam u prostoriji -

Nata : "Dosadno mi je. Hoćeš da se bijemo i nerviramo jedno drugo?"

Voja: "Samo pod uslovom da neko od nas na kraju padne na glavu ili se bar zaceni od plakanja"

Nata: "Dogovoreno. "

-----

Kad smo kod plača ...Tina i ja smo osmislile sistem, zovemo ga 'Plač kroz brojeve', i ne reagujemo do broja 3 jer su prva dva uglavnom lažne uzbune, a toliko smo zajedno da smo već naučile da odredimo po načinu plakanja odmah koje od petoro dece i zbog čega plače.

Plač #1 - keženje . Neko je gladan, piški mu se, žedan je ili mu ne odgovara crtani koji je trenutno na programu.

Plač #2 - Neko je umoran ili se upiškio (u Vojinom slučaju -pokvasio se/uprljao kapljicom vode/ blata pa mora biti presvučen/ oprati ruke)

Plač #3 - Otimanje oko igračaka. Svađa ili lakše povrede kao posledica međusobne razmene 'nežnosti'.

Plač #4 - Iiiiii ,to je definitivno putovanje u hitnu.

----

Slušajte me kad vam kažem - jedino užasnije od kuće pune glasne/ urlajuće /uplakane dece je kuća puna tihe dece.
(Zato što tada počinje pravo sranje)

Još jedna činjenica vezana za malo dete - to je neko ko ne čuje svoje ime ponovljeno milijardu puta ali čuje zvuk otvaranja kesice čipsa (i gaziranog pića) kroz tri zida, stepenište, san i tornado.

*********

Da malo pređemo na roditeljsku (tj moju) stranu priče:

1.Mamina super moć :

Sposobnost da popije 3 ogromne šoljice kafe posle 19h, i svejedno zaspi preko hrpe nesloženog veša do 21h. (Nikad mi se nije desilo, ali Tina potvrđuje)

2. "Oprala sam pod u kupatilu"

Kad to kažem mislim na to da su se klinci kupali i potopili celo kupatilo, koje sam ja onda obrisala peškirom.

3. Profesionalni roditeljski savet :
Spremite tihu, udobnu, relaksirajuću atmosferu za spavanje u dečijoj sobi. ..

....Jer će to biti savršeno mesto da kolabirate kada mali divljaci posle sati i sati pokušavanja i dalje odbijaju da odu na spavanje.

Postoji velika mogućnost da moja deca završe sa traumama i trajnim psihičkim posledicama - mogu se zakleti da će se zauvek smrtno plašiti broja 3. (Iako nisam ni imala prilike da zapravo stignem sa brojanjem do 3.Onda bi oni, naravno, i provalili moj blef.)

----

I pri kraju moj razgovor sa mojom ćerkom (mislim da sam ovo već pričala nekome)

Nata : Ti si mene rodila?
Ja: Da.
Nata : Izašla sam iz tvog stomaka?
Ja:Jesi, Natalija. (*pokušava ograničiti nekako taj razgovor*)
Nata: Mama? A na koji izlaz?

(Nemate pojma koliko su mala deca radoznala, koliko samo pitanja o svemu živom imaju, koliko su pametna, i koliko su tvrdoglava. )

------

Ja (pre nego što sam sišla sa uma od njih) : "Ne igramo se pištoljima na vodu u kući. "

Natalija : "A zašto ne?"

Ja: "Sve će se pokvasiti. "

Natalija: "Pa?"

Ja: "Onda će se sve uništiti."

Natalija: "Neće. "

Ja : " Hoće. "

Natalija: "A-a"

>>>>>>>

Ja (pošto sam sišla sa uma od njih) : "Ne igramo se sa pištoljima na vodu u kući. "

Natalija : "Aliiii zaaaštooooo?"

Ja : "ZATO ŠTO JA TAKO KAŽEM! DAJ MI TO, IDE PRAVO U SMEĆE! MRŠ U ĆOŠAK! "

-------
Moglo bi se reći da su mi kriterijumi za ono što smatram uspešnim danom roditeljstva malo spustili. ..
(Veče) Ja : " U redu, neka dignu ruke svi koji su i dalje živi!"

Dobra vest je da svako veče (i dalje ) dva deteta dignu ruke.

The end

*************

ps. Treba li , zaista, da naglasim da obožavam svoju decu?

Ljubim.
Volim.
Specijalna.