U tišini lako ja gubim se
U tom beskrajnom labirintu tame
Ostavljam za sobom dane i noći
Bezvrijednog čekanja da on će jednom doći
I izvući me iz te magle

Otkucala mi je na prozoru kiša
Jer sat mi je već odavno stao
Pa ne brojim više potraćene sate
Jer mene jadne nikome nije žao

Sada prepuštam se magli
U tišini tako ja gubim se
I tko bi reko da je ovako lako
Ostaviti baš sve