Kada sam se vratila iz kuhinje sa toplom kavom, Ante je sjedio na kauču. I dalje je bio samo u boksericama.

Kavu sam mu samo stavila na stolić.

"A izvoli, ništa to?" gledao je u mene dok me u isto vrijeme i odmjeravao

"Ne zaslužuješ ni bok da ti kažem, a kamoli izvoli." rekla sam i okrenula sam se, a on me povukao za ruku.

U tom trenutku ja sam samo progutala knedlu.

"Zgodna si mi u toj spavačici." rekao mi je dok se ustajao

"Nešto mi je poznata."

Ja sam samo šutjela, on je stajao ispred mene sa svojim rukama na mom struku.

Nije mi jasno zašto mu to dozvoljavam.

"Da nije to ona koju sam ti ja kupio?"

"Je." rekla sam opet gutajući knedlu

"Zanimljivo, kako to da ju imaš još?"

Rešetao me pitanjima dok su nam se tijela spajala. Mogla sam osjetiti njegovu mekanu kožu.

Zašto mi to radiš, proklet bio.

"Pa eto tako imam, pusti me na miru." uzrujano sam izgovorila

"Daj, Nela, smiri se. Pa neću ti ništa."

Odmaknula sam se od njega. Pokušala sam ne gledati u njegovo savršeno tijelo.

"Vjerujem da si gladan, imaš neku želju?" rekla sam i prekrižila ruku

"Pa može onaj moj najdraži doručak." nasmijao se

Čak je i meni izmamio osmijeh.

Pod najdraži doručak spadala su dva jaja i narezana rajčica, maženje na kauču, a nakon toga dobar jutarnji seks.

Par puta nam se to dogodilo slučajno, pa je Ante počeo govoriti da mu je to najdraži doručak. Od onda nam je ostao taj naziv i uvijek sam znala šta želi kada to kaže.

Gledala sam u njega, došlo mi je da mu samo skočim u zagrljaj, ali pribrala sam se. Progutala sam još jednu knedlu, ali suze nisam mogla zaustaviti.

Nažalost, Ante ih je vidio.

Krenula sam u kuhinju, on je krenuo za mnom.

"Zašto plačeš?" Upitao me dok sam ja stajala okrenuta prema frižideru u kutu kuhinje.

"Ne plačem." rekla sam i obrisala suze

"Nisam glup, vidim da brišeš suze."

Već se našao iza mene. Okrenuo me prema sebi i samo me gledao u oči. Vidjela sam da i njemu nije baš toliko svejedno.

"Mrzim te. Nikada ti neću oprostiti." izustila sam jedva

"Znam." rekao je i povukao me u svoj zagrljaj. Briznula sam u plač, na svojim obrazima osjetila sam njegova mekana mirišljava prsa jer je višlji od mene. On me sve više stiskao u zagrljaj. Nekoliko puta je rekao da mu je žao.

Pribrala sam se ubrzo i odmaknula sam se od njega.

"Nakon doručka ću ti dati nešto da obučeš od Marka, ovo od jučer ću ti oprati."

Koliko je mogla biti velika ta ljubav od prije četiri godine, kada mu sada imam snage praviti doručak i nuditi svoje usluge pranja odjeće. A koliko mi je zla nanio...

On je samo kimnuo glavom i sjeo je za stol.

Za par minuta ispekla sam mu jaja. Pojeo je ubrzo, a dok je jeo cijelo vrijeme smo šutjeli.

Čak mi je i šutnja s njim godila.

Žalosno je što se nijednom u tim trenutcima ja nisam sjetila Marka.

"Idemo u spavaću da ti nađemo nešto."

"Mmm spavaća.." rekao je polunapaljeno

"Sanjaj." rekla sam
"Sanjam." rekao je što me nekako dirnulo

Ušli smo u sobu. Ante je sjeo na krevet dok sam ja kopala po ormaru.

"Hoće ti ovo biti okej?" Pokazala sam u bijelu majicu i nakon nje sivu trenerku, čak sam mu i čarape ponudila. I to je sve bila Markova odjeća, ali ja se svejedno nisam sjetila Marka u tom trenutku. Samo sam razmišljala o Anti.

"Ma hoće." rekao je tiho

"Možeš sad izaći da se presvučem?" rekla sam gledajući negdje sastrane

"Kao da te već nisam vidio polugolu."

"Briga me, izlazi."

Ustao je i krenuo je prema vratima, ja sam već počela skidati spavaćicu čak sam ju i skinula. Ostala sam samo u gaćicama.

U jednom trenutku ponovno sam osjetila Antinu kožu na sebi.

Kreten me bacio na krevet.

"Jesi ti normalan?" izderala sam se na njega, a on se samo smijao onim svojim predivnim osmijehom.

"Nisam normalan i sama znaš to."

Pokušavala sam se ustati, ali njegovo dominantno tijelo nije mi to dopuštalo.
"Makni se! Odmah se makni!"

"Ne želim." rekao je i dalje se smijao

"Meni ovo nije smiješno." bila sam stvarno ljuta

"Znaš da volim kad se ljutiš, ljutice." približio mi se.

Ljutice. Tako me zvao uvijek kada bi se naljutila na njega.

Opasne igre igraš, Rebiću.

"Briga me."
"Kao ljuta si, a lice ti se smije. Priznaj da ti paše ovo."

"Molim te, idi." rekla sam i to jedva zbog njegove dominantnosti nada mnom.

"Mala."

Samo to neeeee, samo mi to ne govori.

Oduvijek sam bila slaba na to jer je uvijek to tako slatko govorio.

"I ja bi zabila onaj gol." brzo sam se sjetila nečega samo da skrenem s teme

"Ma nemoj."

U tom trenutku, Ante se ustao i oslonio se na svoja koljena. Uhvatio me za noge, raširio ih je i privukao me k sebi. Osjetila sam tvrdoću između nogu.

"Lud si, Ante."

"Znan." rekao je

U tom trenu odlučila sam se predati onome što moje srce želi, pustila sam razum, nisam slušala svoju savjest. Predala sam se iako sam već napola bila predana njemu.

Odlučila sam mu sve reći.

"Lud si, mrzim te, ali..." nisam ni dovršila, a on se već našao iznad mene.

Znao je dobro šta sam mu htjela reći. Znao je jer me dobro poznaje.

On je moja slaba točka.

Usne su nam se već pomalo dodirivale, uživala sam u tom laganom dodiru njegovih usana. Ante više nije mogao čekati i krenuo me ljubiti.

Ljubio me tako nježno, sporo, tako strastveno.

Moje srce je kucalo kao ludo. Tijela su nam bila spojena. Koža na kožu. Definitivno najljepši osjećaj.

Nisam željela pustiti da razum pobjedi, pustila sam svoje srce da me vodi.

On je potaknuo iskru, a plamen je bio među nama. U našim poljupcima, u našim dodirima, u uzdasima.

Ante me odjednom samo okrenuo, sada sam ja bila na njemu, bacila sam se na ljubljenje njegovog tijela, a onda.....

To be continued...

Hvala vam!❤