"Hoćeš večeras na utakmicu? Ante me ponudio kartama." rekao je Marko dok sam u kupaoni prala zube i umalo se ugušila u pasti kad sam čula šta je rekao.

"Ne vjerujem." rekla sam hladno

"Pa zašto? Ti voliš našu repku." govorio je dok je stajao iza mene
"Pa bit će mi hladno, znaš da sam zimogrozna. Gledat ću na TV-u" rekla sam izlazeći iz kupaone.

Marko je na ovo odgovorio kako će pronaći nekog drugog za utakmicu.

Laknulo mi je što me nije napadao da idem jer znam da bi pobijesnila, a to si ne smijem dopustit jer Marko još ni ne zna da je Ante moj bivši.

Nakon doručka Marko je otišao na posao, a ja sam sjela u boravak i razmišljala o onoj burnoj večeri u Frankfurtu.
Toliko mi ta noć stvara pritisak. Želim to reći Magdaleni, ali znam da bi ona pošizila, a realno ne treba mi to. Dovoljno i sama šizim zbog toga.

Nakon kratkog razmišljanja, samo sam tužno uzdahnula i odlučila sam potražiti nekakav film.

Predvečer

Sjedila sam na balkonu koji je imao pogled na Maksimir. Kada sam saznala da Marko živi blizu Maksimira nisam bila oduševljena jer ipak rodom sam Splićanka i od malena sam Hajdukovac. Marko se spremao za utakmicu. Bio je super raspoložen, a ja sam bila baš u banani.

Dok sam ispijala posljednje kapi kave, Marko mi je prišao.

"Idem ja." rekao je gledajući prema meni
"Hajde."
"Hoćeš biti oke? Žao mi je što ne ideš sa mnom." naslonio se na zid zgrade

"Hoću, Marko, ne brini. Samo ti idi i uživaj. Pošalji po koju slikicu." Ustala sam se uzimajući praznu šalicu kave i krenila sam prema kuhinji. Marko je krenuo za mnom.

"Pa dobro onda, idem ja, daj pusu." rekao je i u jednom trenu samo se stvorio preda mnom.

Poljubili smo se kratko i onda je napustio stan.

Opet sam ostala sama sa svojim mislima.

Uzela sam nekakav čips i otišla u boravak te upalila prijenos utakmice.

Nakon nekih dvadeset minuta stigla mi je poruka na mobitel. Bio je to Marko.
Poslao mi je sliku sebe i Rebića.
Poslala sam mu samo jedan smješak i srce.

"Fuj." premda to nisam uopće mislila. Ante je savršenstvo savršenstava.

Pola sata kasnije utakmica je počela, a ja sam, nevjerujući ni sama sebi, samo čekala da vidim Antu.

Njegova iznenadna pojava u mom životu izuzetno je utjecala na mene. Osjećaji su mi pomiješani.

U jednom trenu vratila bi se Anti istih stopa, a u drugom ga prezirem.
U jednom trenu slinim za njim, a u drugom bi ga šutnula nogom.

---

Utakmica je bila okej u početku. Igrali su protiv Španjolske. Dečki su bili dobri. Imali su puno prilika, čak je i Ante imao priliku, ali promašio je. Dečko je promašio skoro prazan gol....

Završili su sa pobjedom 3:2. Bila sam jako ponosna, vratili su mi lijepa sjećanja sa svjetskog. Marko mi se nije javljao skoro cijelu utakmicu.
Očito mu je jako žao što nisam kraj njega...

---
Već je bilo kasno, spremila sam se na spavanje.

Zapravo, već sam bila u krevetu ušuškana u svilenoj spavačici. Taman kad sam počela sklapati oči, razbudila me buka iz hodnika.

Nevoljko sam se ustala i obukla svileni ogrtač i papuče.

Polako sam izašla iz sobe.

No, imala sam što i vidjeti.

"Marko, koji vrag?" gledala sam u njega začuđeno dok je za sobom vukao full pijanog Antu. Bit će da mu je teško pao promašeni gol.

"Napio se, ponudio sam se da ga vozim kući, zaspao je putem i nije mi mogao reći di da ga vodim, pa sam ga doveo ovdje. Ljutiš se?"

"Naravno da se ljutim, uvijek dovodiš neke budale za sobom. Nisi normalan!" stajala sam ispred njih prekriženih ruku. Vidno ljuta i pospana.

"Molim te poslije ćemo o tome, daj donesi jastuk i pokrivač. Težak je ne mogu ga više nositi." rekao je nervozno, a ja sam otišla u sobu potražiti ono po šta me poslao.

Toliko sam bila ljuta i iznenađena i Marko mi je toliko išao na živce sa tim svojim nepromišljenim glupostima. Pa mogao ga je preuzeti netko iz ekipe.

No, dobro, uzela sam jastuk i pokrivač i krenula prema boravku. Marko je već Antu namjestio na kauču.

"Zašto si mu skinuo majicu?"

Lijep prizor bome.

"Zato što je prljava. Odnesi to."

"Ne zapovijedaj mi šta da radim."

On toliko nekad može biti nemoguć. Toliko sam bila iznervirana da sam se samo pokupila i otišla u krpe.

Nakon nekoliko minuta stigao je i pametni Marko.

"Se ljutiš?" pitao me dok je ulazio u krevet

"Da."
"Sorry. Stvarno mi ga je bilo žao. Neće se ponoviti." rekao mi je i poljubio me u obraz na šta ja nisam reagirala.

Ne trebaju mi sad još svađe s njim, dovoljno mi je što imam jebenog Antu Rebića i to pijanog Antu Rebića u boravku.

Ubrzo sam i zaspala.

Jutro

Osjetila sam nečije lupkanje po ramenu. Marko, naravno. Polako sam otvorila oči.

"Idem na posao, Ante spava, budeš pripazila na njega?"

Hvala ljubavi što si mi upravo pokvario jutro prisjetivši me da nam je Ante u stanu.

"Mhm." promrmljala sam
"I molim te daj mu nešto moje da obuče."

Ostala sam ležati u krevetu još minimalno pola sata.
Htjela sam još malo odspavati, ali jednostavno ta činjenica da je Ante u stanu mi nije dala mira.

Ustala sam se iz kreveta i otišla sam u kupaonu obaviti higijenu. Nisam se presvlačila već sam samo otišla nakon toga u kuhinju po kavu. Stvarno mi treba jedna.

Kada sam ju napravila, otišla sam u boravak.

Bolje da nisam.

Ante je bio toliko sladak.

I još bez majice.

Nisam mogla, a da ne gledam.

Sjela sam na fotelju pokraj njegovog tijela, a kavu sam ostavila na stoliću.

Stavila sam ruku na bradu i naslonila sam se na koljena. Gledala sam u njega i čekala sam da se probudi.

Vidjela sam da to neće baš biti uskoro pa sam počela piti kavu i jesti kekse koji su bili već na stolu.

U jednom trenutku pogledala sam prema njemu, a njegove oči su se počele otvarati.

Predivne plave oči.

Njegov zbunjeni pogled i te nebesko plave oči podsjetile su me na nekadašnja buđenja kraj njega.

Priznajem da su mi se oči na tren napunile suzama, a onda su se suze povukle kada je Ante progovorio.

"Di sam?" gledao je u mene zbunjeno
"Kod mene i Marka u stanu."
"Kako sam dospio tu?"

Polako se ustao i sjeo, gledao je oko sebe, a moje oči su nesvjesno završile na njegovom tijelu.

"Ne gledaj u moje predivno tijelo, nego mi odgovori.." rekao je i blenio je u mene

"Pa pametni Marko te sinoć dovukao jer se ponudio da te vozi kući ali si zaspao i nije znao di da te vozi pa te ostavio ovdje meni na grbači." rekla sam brzo i iznervirano njegovom umišljenošću

"Di je on sad?" Nije prestajao sa pitanjima

"Na poslu."

"Znači sami smo. Hmmm sviđa mi se to." rekao je dok se ustajao "Nego di ti je kupaona?" pitao me, a ja sam mu samo pokazala prstom.

Prošetao je ispred mene samo u donjem dijelu trenerke reprezentacije.

Samo sam uzdahnula, ali tiho.

Predivan je.

Ustala sam se i otišla sam otvoriti balkonska vrata da se malo izrači boravak. Kada sam se okrenula, imala sam što i vidjeti.

Ante je stajao ispred mene samo u boksericama, držeći donji dio trenerke u rukama.

"Šta gledaš tako, aj skuhaj mi kavu." rekao je uživljeno

"Ma nemoj."

"Aj molin te, glava me ubija. Jel tako bolje?" rekao je približavajući mi se

Brzo sam reagirala, krenula sam prema kuhinji govoreći: "Nisam ti ja kriva za to."

Hvala vam što čitate, ako imate vremena ostavite kratko mišljenje u komentaru. ❤🎀