"Nela, probudi se." Čula sam Markov glas, a nakon toga osjetila sam njegov poljubac na obrazu.

"Koliko je sati?" promrmljala sam dok sam zijevala.
"Deset je. Hajde ustani, avion nam je u jedan." Prošao mi je rukom po kosi, a ja sam se samo nasmijala i to jedva.

Danas je dan za opraštanje od Megi i Frana.

Dva tjedna druženja je brzo prošlo, a Marko i ja morali smo nazad za Zagreb.

Ustala sam se nakon pet minuta te otišla u kupaonu.

"Bože šta se meni dogodilo." Rekla sam kada sam se pogledala u ogledalo. Kosa mi je bila jako raščupana, a po licu sam imala crvene linije. Znak da sam se dobro naspavala.

Spremila sam se i otišla u kuhinju. Ondje me čekao ostatak društva i Magdalenin obilan doručak.

"Kako ću ja bez tebee?" Rekla mi je dok sam uzimala šalicu kave.
"Ne znaam, baš sam se navikla na vas dvoje. Morate malo do nas u Zagreb."

"Ja sam za." Rekao je Fran
"Čim budemo mogli." Nastavila je Megi

Marko je šutio cijelo vrijeme. Odnos nam više nije isti. Postala sam malo hladnija prema njemu. Jednostavno ne mogu biti onakva kakva sam bila prije jer znam što sam mu napravila. Nisam rekla Magdaleni za to, nit se usudim.

Poludila bi i to nikako ne bi bilo dobro.

Ubila bi me.

Osjećam se grozno. Bila sam prevarena, a sad sam ja ta koja je prevarila.

Nešto najgore što možeš nekome napraviti. Gadila sam se sama sebi.

Negdje u meni, krila se misao, da ova veza s Markom neće dugo potrajati iako smo zajedno već godinu dana.

Marko je dobar dečko, pružio mi je toliko toga u životu. On je ono što svaka žena zaslužuje.
A meni je u glavi glupi Ante koji sigurno svaku noć ima drugu žensku. Koji se prema meni ponjeo kao zadnji klošar, a on meni ne izlazi iz ove glavuče.

Žene su komplicirane.

Uvijek padamo na kretene.

Zagreb

Nakon sat vremena leta, Marko i ja smo stigli kući. Ispred aerodroma nas je čekao taxi. Šutjeli smo cijelim putem.

Nakon dvadeset minuta vožnje stigli smo pred našu zgradu. Svatko je uzeo svoj kofer i zajedno smo krenuli u stan.

Popeli smo se na treći kat liftom, i dalje smo šutjeli.

Ubrzo smo bili na trećem katu i Marko je otključavao vrata stana.

"Dome, slatki dome." rekla sam, a Marko je samo ostavio kofer i otišao je u kupaonu.

Osjećam se jadno kada ga gledam takvog.

Grozna sam osoba. Grozna. Nikad si ovo neću oprostiti.

Jebeni Ante.

Za sve je kriv.

Skuhala sam sebi i Marku kavu. Izašao je iz kupaone nakon nekoliko minuta i sjeo je za šank.

"Antonela." O ne, opet puno ime.

"Reci, srce." Fuj kako mu imam obraza to reći.

"Jel s nama sve uredu?" Pitao me nekim čudnim tonom.

Ja sam ga pogledala i mogla sam vidjeti zabrinutost u njegovim smeđim očima.

Koliko sam grozna.

"Naravno da je. Zašto pitaš?

"Pa ne znam, malo si mi čudna u zadnje vrijeme." rekao je tiho čovjek koji uvijek glasno razgovara.

"Ma sve je uredu, ne brini." Prišla sam mu i zagrlila sam ga.

On me odmaknuo od sebe i poljubio me kratko, ali slatko.

A ja sam se toliko šugavo osjećala.

U jednom trenutku Marku je počeo zvoniti mobitel.

Pogledala sam tko ga zove i vidjela sam noćnu moru.

Pisalo je Rebić.

Došlo mi je da uzmem taj glupi mobitel i bacim ga kroz prozor.

Marko je uzeo mobitel i javio se.

Razgovarali su, ali ja sam slabo čula o čemu Ante govori. Marko je samo odgovarao s kratkim odgovorima. Ali na kraju razgovora sljedilo je ono najgore.

"Dobro, eto mene za pet minuta."

Htjela sam se probit šakom. I sebe i njega i Antu.

A znam ja šta Ante radi, nisam glupa.

Želi Marka iskoristiti da dođe do mene.

Jadno.

"A di ćeš ti sada?" Upitala sam ga brzinom munje.

"Zvao me Rebić na piće, kaže da je u Zagrebu zbog tekme pa se sjetio mene i nazvao me."

"Aha. Lijepo." rekla sam i pomislila koliko je Marko naivan lik. Od svih baš se tebe sjetio..

"Idem se samo presvući pa ode." Marko je otišao u spavaću i povukao je kofere za sobom. Ja sam samo stajala i gledala u zid ko retardirana.

Brzo sam uzela mobitel i napisala Megi poruku.

"Ante je zvao Marka na piće, u Zagrebu je."

Nakon par sekundi, stigao je odgovor.

" molim? Koji debil bokte, pa on sad iskorištava njega da dođe do tebe."

"Dap." Odgovorila sam i zaključala mobitel.

"Kako će mi biti lijepo. Počupat ću si kosu."

Marko je taman izašao iz sobe. "Jel ti to meni nešto?" upitao me dok je zakopčavao košulju.

"Ma ne. Zašto košulja?" upitala sam ga

"Pa eto tako. Šta fali?"

"Ništa. Zgodan si." izustila sam brzo

"Hvala, daj pusu pa da mogu ići."

Približila sam mu se i poljubila ga. On me svojim rukama obgrlio oko struka.

Pozdravili smo se i on je izašao.

Sada sam ostala sama sa svojim mislima.

Pojest će me grižnja savjest.

Upalila sam TV i nazvala sam mamu da joj javim da smo stigli.

Inače mami sve govorim, ali ne znam kako ću joj ovo reći. Ona mi je govorila da je prerano da se upuštam u vezu i još pri tome selim dečku u stan. Ona je smatrala da još uvijek nisam preboljela Antu. Očito je bila upravu.

Mama je uvijek upravu.

Navečer

Osam je, a Marko još nije došao.

Odlučila sam ga nazvati da vidim gdje je.

Otključala sam mobitel i pronašla njegov broj te pritisnula tipku za poziv. Zvonilo je nekoliko minuta i Marko se javio.

"Hej disi" upitala sam, ali nije mi odgovorio Marko već neki drugi glas.

"Marko je u wc-u."

"Tko je to?" Nisam mogla prepoznati glas

"Pogodi." Sada mi je već bilo jasnije. Bio je to Ante.

"Zašto se ti njemu javljaš na telefon, glupane."

"Pa živcirala me zvonjava i vidio sam da si ti pa sam odlučio iskoristiti priliku." Ovaj čovjek baš ima muda.

"Vrlo nepristojno od tebe." rekla sam mu drsko
"Znaš da volim nepristojno, uostalom mislim da si ti trenutno najnepristojnija osoba." Rekao mi je to sa podsmjehom u glasu. Znam da se to odnosi na prevaru.

Šupak.

"Jako smiješno. Reci Marku da me nazove." Odbrusila sam

"Ma evo ti ga, dolazi."

U pozadini sam čula kako Ante objašnjava Marku situaciju.

Nakon šuštanja začula sam Markov glas.

"Reci srce." rekao je

"Kad ćeš kući?" pitala sam ga

"Evo taman sam mislio. Jesi pripremila večeru?"

"Jesam, požuri." Rekla sam i poklopila.

Toliko me Ante naživcirao da nisam mogla ni razgovarati.

Uzela sam mobitel ponovo i napisala sam Magdaleni šta se upravo dogodilo.

Mislim da će mi se život preokrenuti za tristo šezdeset stupnjeva. Proces je već započeo.

Hvala što čitate.❤