"Molin?" začuo se napokon Antin glas s druge strane telefona
"Za šta tebi služi telefon kad se ne znaš javit?!" dreknula sam u slušalicu
"A oprosti, šta si tribala?" poprilično je smiren, za razliku od mene, s obzirom na to da nam je let za Njemačku za dva sata; a ja ne znam gdje mi je dupe, a gdje glava.

"Aj molim te, četkica mi je ostala kod tebe nemoj zaboravit ponjet."

"Dobro, ljubavi. Smiri se, ne pravi strku zbog četkice." rekao je, a ja sam hodala po sobi tamo-vamo gledajući jesam sve ponjela.

"Okej, moj tata će nas odvesti na aerodrom, jel to uredu?" puhnula sam i dalje gledajući u svoja dva ne zatvorena kofera.
"Može, javi kad kreneš. Pusa." poklopio je, a ja sam potražila popis stvari koje sam planirala ponjeti. Ponovo sam prešla sve i vidjela sam da je sve tu pa sam zatvorila kofere i spustila sam se dolje s jednim koferom.

"Tata, jedan je još gore, odeš po njega?" Kimnuo je glavom, a ja sam otišla do kuhinje.

"Evo ti sendvič." nervozno sam tipkala poruku Magdaleni, pogledala sam mamu, pa ponovo nastavila pisati.

"Jedi, cijelo jutro se spremaš nisi ništa okusila."

Tada sam ostavila mobitel i krenula sam jesti. Nakon što sam pojela, popila sam čašu vode, što nisam trebala jer ću samo morat na wc, ali okej.

Pozdravila sam se s mamom, čvrsto sam  ju zagrlila i obećala joj da ću se javljati redovito.

Tata me već čekao u autu. Ušla sam, on je polako krenuo, a ja sam gledala kroz prozor i mahnula sam posljedni put mami koja je brisala suze. Kraj nje je stajao moj pas Ben, nedostajat će mi.

Kada smo stigli ispred Antinog stana, on je već čekao vani. Premjestila sam se na zadnje sjedalo dok je tata Anti pomagao s koferom. Nakon što su sjeli, autom se razlio Antin parfem. Toliko omamljiv. Udahnula sam i zatvorila oči.

"Jesi se smirila?" upitao me Ante i okrenuo se prema meni sa smješkom na licu.
"Smirit ću se tek kad sletimo." Nasmijao se na moje riječi pa mi rekao kako će sve biti uredu.

Frankfurt 

Stajali smo ispred vrata Antinog stana, Ante je neprestano zvonio jer se sjetio da je ključ od stana ostavio u koferu i nije mu se dalo kopati po njemu da ga nađe. 

"Di je taj Luka?!" i baš kada je to izgovorio jedan zgodni mladić stvorio se ispred nas.

"Oo pa dobar dan Rebiću!" uzviknuo je, a Ante je samo prošao pored njega sa smrknutom facom. Mrgud moj.

Pružila sam Luki ruku i predstavila sam se.
"Antonela, drago mi je."
"Luka, i meni je drago što sam napokon upoznao tu curu koja može trpit ovog debila."

"Čuo san to!" dreknuo je Ante
"I trebaš!" 

Ušla sam u stan vučeći kofer za sobom. Ostavila sam ga uz zid u hodniku, pa sam sjela na udoban kauč i počeo me hvatati umor. Nije ni čudo, rintala sam cijelo jutro.

"Lukice, kako to da nema nijedne male?" Ante je upitao Luku, na što se on  nasmijao pa rekao: "Bit će, ne brini."

Uputila sam jedan začuđen pogled Anti, a on mi je šapnuo da će mi objasniti.

Luka nam je svima skuhao kavu. Trebala mi je da me malo podigne. Ante i Luka su pričali o nekom Filipu i Mijatu dok sam ja buljila u TV iako nisam razumjela ni riječi.

Luka se zatim ustao i otišao je u kupaonu, a Ante i ja smo ostali sami u boravku.

"Mala." pogled s TV-a maknuo mi je Antin glas, okrenula sam se prema njemu i shvatila sam da me promatra i grize usnicu.

"Reci." izustila sam tiho

"Jesi umorna? Oćeš u krevet?" upitao me, pa mi je prišao bliže.

"Umorna sam, ali neću još u krevet. Radije bi nešto pojela."

"Uh pa dobro da sam te pita! Imam jedno super misto di ćeš se dobro najest." ustao se i povukao me za ruku

"Ajde diži se."

Ustala sam se, a Luka je taman izašao iz kupaone.

"Gde će te?" upitao nas je
"Jest, oćeš s nama?"
"Ma neću, samo vi uživajte."

"Ajmo." rekao mi je Ante dok je stavljao svoju ruku na moja leđa. Polako smo izašli iz stana.

Spustili smo se liftom i ubrzo smo bili na ulici. Puhao je nekakav topal vjetar.

"Di me vodiš?" uhvatila sam ga za ruku, da budem sigurna, koliko sam nespretna, izgubit ću se još. Ante me čvrsto stisnuo.

"Na kebap."

"Nadam se da je fino i da je blizu jer sam užasno gladna." rekla sam dok sam pažljivo gledala ispred sebe

"Oćeš reć da nikad nisi jela kebap?" pogledao me začuđeno

"Nisam, nije me privlačilo baš."

"Nemaš pojma šta si propustila, evo još malo pa smo stigli." rekao je, a ja sam kimnula glavom i stisnula sam se uz njega jer se onaj topli vjetar odjednom pretvorio u hladni.

Nakon par minuta, napokon smo stigli, Ante nam je naručio hranu.

"Možeš li mi sada objasnit ono s Lukom i malom?" podigao je pogled s mobitela, pa ga je zaključao i ostavio sa strane.

"On ti zna tako malo svaku večer skoro drugu dovodit.  Nadan se da ti neće smetat, dobar je on ovako, samo voli cure minjat." 

"Aha." rekla sam pa sam maknula pogled s njega, gledala sam u TV koji je bio postavljen na zid. "Kao ti nekad." Izgovorila sam tiho, ali Ante me čuo. To mi je i bio cilj, zar ne?

Uhvatio me za bradu pa me tako naterao da gledam u njega.

"Ma odakle to tebi?" upitao me
"Sve ja znam."

"Prominia san se i sama to znaš." uhvatio me za ruku
"Nadam se." rekla sam, pa sam ga pogledala u oči. Vidjela sam da mu nije baš svejedno zbog toga što sam rekla.

"Ljutiš me." rekao je, a zatim nam je konobar donio hranu. Zahvalili smo se pa smo krenuli jesti. Zapravo, ja sam krenula jesti, Ante nije jeo.

"Jedi."

"Neću." Ajmo se sada inatit malo.

"Jedi, Ante."

"Neću, pokvarila si mi raspoloženje." rekao je pa me pogledao, ali na kratko.

"Oprosti."

"Ma sve pet." tiho je izgovorio

"A daj Ante, nisam ništa loše mislila. Samo se bojim, zar ne možeš to shvatiti?" rekla sam, pa nastavila jesti jer je stvarno bilo fino, a ja sam bila užasno gladna.

"Shvaćan, al nije mi uopće svejedno kad to kažeš tako, ne znaš koliko se ja trudin oko tebe."

"Raspravit ćemo kad se vratimo, papaj sad." rekla sam mu i pomazila sam ga po ruci.

Napokon je uzeo taj kebap u ruke i krenuo ga je jesti. Hvala Bogu. 

Nakon što smo pojeli, Ante je platio, pa smo krenuli prema stanu.  Cijelim putem nije ništa govorio. Onda on meni da sam ja ljutica, a vidi tko se sada ljuti zadnjih pola sata.

----

"Jesi još uvijek ljut?" upitala sam Antu dok sam ulazila u sobu. Upravo sam se otuširala, a Ante je cijelo vrijeme bio u spavaćoj sobi. Luka je izašao, pa smo sami.

"Možda." rekao je

"Mišu.." izgovorila sam tiho, a on me pogledao onim svojim predivnim plavim okicama da sam se skoro onesvijestila.

"Vjerujem ti, oprosti zbog onoga što sam rekla. Nisam tako mislila. Hoćeš se sada prestati ljutiti, molim te? Ne želim prvi dan ovdje provesti tako što ćeš ti cijelo vrijeme šutit i bit ljut."  sjela sam pored njega na krevet, a on me gledao cijelo vrijeme.

Odjednom me samo zgrabio u naručje u naslonio me na sebe.

"Ne mogu se ja ljutit na tebe kad si mi toliko lipa." rekao me pa me slasno poljubio. Obožavam njegove poljupce. Svoju ruku stavila sam na njegov obraz i nisam mu dala da se odvoji od mene.

"Idemo spavat?"

"Može, čim se ja otuširam." ostavio je još jedan poljubac na mojim usnama pa je otišao u kupaonu.

Iduće jutro

Čim sam se probudila, posegnula sam za mobitelom da vidim koliko je sati. Bilo je jedanaest.
Tiho sam se ustala i zaputila sam se u kupaonu.

No, netko je već bio unutra.

Okrenula sam se da odem,  ali vrata su se otvorila i okrenula sam se.

Kad me nije srce opalilo zbog onog što sam vidjela.

"Tamara?" gledale smo se zbunjeno

"Antonela?"

"Šta ti radiš tu?" upitala sam ju, a ona me odmjerila.

"To bi ja tebe trebala pitat, ali već znam odgovor. S Antom si jelda? Fuj." izgovorila je pa je krenula prema sobi, ali ja sam ju zaustavila.

"Ma di ćeš ti? Nismo gotove!" derala sam se na nju

"Ne zanimaš me sponzorušo."

"Molim? Odakle tebi pravo da me vrijeđaš? Bolje da se pokupiš i odeš, jer ako ne budeš, izać ćeš na silu i to u komadima!" derala sam se i zaboravila sam na činjenicu da nismo same u stanu.

Iz sobe je tada izašao Luka.

"Koji kurac se derete?!" rekao je

"Kakva je to dernjava?!" Ante je izašao iz sobe trljajući oči, no ubrzo se razbudio ugledavši plavu kokošku.

"Koji kurac ti radiš ovdi?" krenuo je hodati prema Tamari

"Odakle ti nju znaš?" Luka ga je gledao u nevjerici, a ja sam se primaknula Anti. Nisam mogla više mogla stajati pored nje i udisati onaj odvratan parfem.

"Luka, to je Tamara! Priča san ti o njoj!"
"Ma kakva Tamara? Ona se zove Ines!" Luka je izgovorio i dalje zbunjeno gledajući u Antu koji je bio poprilično živčan.

"Ma to nije nikakva Ines, lagala ti je, ona zna da si ti moj cimer. Namjerno je završila s tobon. Molin te riši je se." Ante me povukao za ruku i odgurao me u sobu.

"Kako mi pokvari jutro. Ma šta jutro, dan mi je pokvarila s tom svojom ogavnom facom." govorila sam iznervirano

"Smiri se, ona je obična sponzoruša."

"Pa ona meni kaže da sam sponzoruša! Zamalo da ju nisam raskomadala!" bila sam užasno ljuta

"Pusti ju, nebitna je, nije ti ni do kolina. Lipoto moja, ne valja ti se nervirat." povukao me u svoj zagrljaj, a ja sam mu  ostavila kratak poljubac na prsa, a onda sam se nastavila topiti u njegovom toplom zagrljaju.

"Volin kad si ljubomorna." rekao je dok me i dalje čvrsto držao u zagrljaju. Odmaknula sam se i pogledala sam ga te nesvjesno podignula jednu obrvu.

"Nikad mi se nije sviđala."

"Znan to, ona mi je služila čisto da te malo isprovociran. Nije meni bilo lako gledat tebe s onim pederon." govorio je kroz smijeh

"Budalo, htjela sam te ubit tad. Ti i tvoje igrice."

"Da nije bilo mojih igrica, ne bi te ni dobia nazad."

"A je." rekla sam pa sam ga opet poljubila u prsa

"Aj budi iskrena, jelda da san dobro sve osmislia? Vidiš koliko san se trudia da te dobijen nazad, zar misliš da bi sada to sve samo tako pustija? Luda si, ako to misliš." Prislonio je svoje mekane usne na moje čelo.

Nasmijala sam se, pa sam se odmaknula od njega. Na kratko sam spojila naše usne,pa izgovorila: "Volim te, budalo."

"Volin i ja tebe!"

Evo ga novi nastavak a skupa s njim i Tamarica! 🤣🤣🤣

Nadaam se da vam se sviđa, malo je duži od ostalih.