Sljedeće jutro probudila sam se s toplim rukama oko svoga tijela. Na mom licu odmah se pojavio osmijeh. Otvorila sam oči i pogledala oko sebe i vidjela sam Antu kako slatko spava. Okrenula sam se na bok i rukom sam mu prelazila po obrazima. 

Koliko je samo sladak dok spava. 

Kratko sam ga poljubila, a on je tada polako otvorio oči. Protrljao ih je i lagano se ustao. 

"Dobro jutro." rekla sam mu, a on se spustio ponovno na krevet

"Jutro." 

"Jesi se naspavao?" 

"Jesam, uvijek se naspavam kad si kraj mene." Nasmijala sam se na to, a on se ustao i ostavio mi je kratak poljubac na obrazu. 

Taj prizor. Njegovo predivno tijelo iznad mene.Savršenstvo. 

Ostala sam sama u krevetu, dok je Ante bio u kupaoni. Osjećala sam se istinski sretno nakon duže vremena. Još uvijek mi je sve bilo nestvarno, nadam se da će se moj oprost isplatiti. Ja kada volim, onda volim iskreno, ne glumim, nadam se da neću opet biti povrijeđena. 

Ustala sam s iz kreveta, obukla sam svoje tajice i iz ormara sam izvukla jedan od Antinih dukseva. 

Krenula sam prema kupaoni, a on je taman izašao.

"Idem nam po doručak."  

Kimnula sam glavom, a on me poljubio u čelo. 

Nakon što sam sve obavila u kupaoni, otišla sam u boravak i upalila TV.

Pola sata kasnije

"Pa disi ti do sada, umrla sam od gladi!" viknula sam dok je Ante ulazio unutra

"A gužva je bila, sorry, donia sam ti svašta." 

Brzo sam se ustala i otišla u kuhinju. Pogledala sam u vrećicu i vidjela sam da je donio čokoladne donute. 

"Baš znaš šta volim." rekla sam mu i poljubila ga u obraz

"Ma sve ja znan." 

Sjela sam za stol dok je on kuhao kave. 
Nakon što ih je skuhao,
stavio je kave na stol i sjeo je za šank, te pogled uputio prema TV-u. 

Shvatila sam da se moram javiti Megi,kakva bi ja to osoba bila da ne prenesem sve svojoj najboljoj prijateljici? Umjesto poruke, odlučila sam poslati sliku: 

Ubrzo je i odgovorila: 

"ŠTA TI TO SAD ZNAČI?" 

"pa ne znam, shvati sama." napisala sam i stavila smajlić koji se belji

"ajme, jel to vaš stan u Splitu?

odnosno njegov?" 

"je" odgovorila sam

"šta ti radiš tu u 9 ujutro?" 

"doručkujem." 

"bolesnico, nemoj da ti poslije moram reći 'rekla sam ti'" 

"ma volim i ja tebe." odgovorila sam joj, a ona je na tu napisala smajlić koji se ljuti, seenala sam. Sigurno se sad negdje prži.

"S kim se dopisuješ?" spustila sam mobitel i pogledala prema Anti, shvatila sam da me gledao već neko vrijeme.

"S Megi." 

"A onom tvojom ludačom? Šta kaže?" 

"ništa, čeka trenutak da mi kaže 'rekla sam ti'" rekla sam mu dok sam stavljala posljednji komadić donuta u usta.

"A to se odnosi na?" 

"Na tebe."

"E pa slobodno joj napiši da se to neće dogodit." 

Lijepo je to čuti, Ante. 

Ustao se sa stolice i prišao mi je. Svoj dlan je stavio na moj obraz i palcem mi je obrisao čokoladu koja je bila pokraj moje usne. Zatim je spustio glavu i slasno me poljubio. Volim njegove poljupce. 

"Moram ti nešto reći." 

Na njegove riječi, moje srce je počelo brzo lupati. 

"Reci." rekla sam tiho i spustila glavu

"Ali ne smiješ biti tužna, oke?"  Pogledao me svojim lijepim okicama i podigao mi je glavu

"Okej." 

"Moram preksutra nazad u Frankfurt." 

S jedne strane pao mi je kamen sa srca jer sam mislila da će reći nešto gore od toga, a onda se kamen opet stvorio jer nisam željela da ode. 

Pogledala sam ga tužnim pogledom te se ustala i otišla sam u boravak. 

"A daj, reka san ti da ne budeš tužna." 

"Lako je reći." 

Sjela sam na kauč, a on je odmah sjeo do mene. Svoju lijevu ruku prebacio je preko mene i privukao me k sebi, a ja sam svoju glavu naslonila na njegova prsa. U ruci sam držala šalicu kave. 

"Možeš ići sa mnom, ako želiš." rekao je dok mi je rukom lagano prolazio po kosi

"A ne mogu, imam obaveza." 

"Ma kakvih ti to obaveza imaš?" rekao je ozbiljno i naglo se odmaknuo od mene

"Obavezu traženja posla." 

"Kraj mene ti posao ne treba." rekao je i naslonio je laktove na koljena

"Ne želim ovisiti o tebi." 

"Dobro." 

Ustao se i otišao je u sobu. Odmah sam šalicu kave ostavila na stolu i krenula za njim, šta on sad izvodi? 

Koliko je on teška osoba, nije ni čudo što nije imao normalnu curu poslije mene, ne znam koja bi ludača ovo mogla izgurati.

Ušla sam u sobu i vidjela sam da ga nema, a onda sam pogledala na balkon i vidjela sam da je naslonjen na ogradu. 

Prišla sam mu i zagrlila sam ga s leđa. 

"Zašto se ljutiš?" upitala sam ga, a on je šutio. 

"Odgovori mi!" viknula sam, a on se tada odma okrenuo. 

"Rekao sam ti da ne vičeš na mene!"uhvatio me čvrsto za obje ruke, osjetila sam ljutnju u njegovom glasu i grub stisak na svojoj koži, sledila sam se, samo sam ga gledala i zanijemila. 

"Oprosti." povukao me u zagrljaj, i dalje sam šutjela

"Samo želim da budeš kraj mene." govorio je dok me stiskao u zagrljaj

"Možemo se za sve dogovoriti, samo ako ti budeš spreman na dogovor, a ne ovako samo se naljutiti i ostaviti samu. Dobro pa nisi izašao iz stana, ubila bi te,znaš?" rekla sam mu i odmaknula se od njega i pogledala ga u oči.

"Jesmo opasni." nasmijao se 

Volim njegov osmijeh. 

"Nije smiješno, uvijek si to radio, uvijek si bježao od problema." On se tada uozbiljio. 

"Istina boli?" rekla sam mu, a on se opet okrenuo od mene i naslonio se na ogradu. 

"Bože, koliko me živciraš." okrenula sam se i otišla unutra. Skinila sam njegov duks i obukla svoju odjeću. Otišla sam u boravak i uzela mobitel, kavu nisam ni dotaknula. Otišla sam u hodnik i obula patike te izašla. 

Prolazila sam ispred stana, a Ante me vidio s balkona. 

"Di ćeš ti?!" 

zastala sam i odgovorila mu: "Idem kući." krenula sam polako hodati, pogledala sam prema balkonu, ali ga više nije bilo. Ubrzala sam hod da što prije izađem iz njegove ulice da me ne stigne, ali naravno, on je trčao do mene i stigao me. 

"Nela, stani!" vikao je za mnom, ali ja nisam imala namjeru stati. Već je bio blizu mene i uspio me uhvatiti za ruku. Bila sam prisiljena razgovarati s njim. I ja sam luda što sam pomislila da mogu pobjeći profesionalnom nogometašu. 

"Oprosti." rekao je, a ja sam ga tada pogledala s podignutom obrvom

"Muka mi je od tog tvoga oprosti, znaš!" on je blijedo gledao u mene

"Ne želin da odeš od mene živčana i ljuta." 

"Kako da ne odem? Ne mogu ti ništa ni reći odma se naljutiš, uozbilji se više molim te."  rekla sam i prošla sam rukom kroz kosu

On me tada privukao k sebi i poljubio me. 

"Poljupci ništa ne rješavaju,Ante."  

"Znan ja šta rješava." 

Jednu ruku je stavio ispod mojih nogu, a drugu na moja leđa i podigao me. 

"Pusti me! Di me nosiš sada?" 

"U krevet."