Dalmacijo, evo sam se vrati,
ti si moj cvit, plavog mora mati...🌊

Još jedno jutro kraj Ante.

Probudila sam se u istom položaju u kojem sam i zaspala. Moja glava bila je na Antinim prsima.

Pogledala sam prema njemu, on je već bio budan.

"Zašto me nisi probudio?" rekla sam tiho i polako sam se ustala i sjela.

"Nisam se usudio pomaknuti te s mene, nisam te htio probuditi."

Približila sam mu se i poljubila sam ga u obraz.

"Danas dolazi Marko."

Ante je na to prevrnuo očima.

"Znam, moraš otići što prije."

"Čim me nahraniš."

"Bebo mala." ustala sam se i otišla sam u kupatilo, Ante je došao za mnom. Stajao je iza mene dok sam prala zube. Maknuo mi je kosu sa leđa i polako je prstima prelazio po njima. Naježila sam se od njegovih dodira.

Stavio je svoje ruke na moj stomak i privukao me sebi, a ja sam i dalje četkala zube.

On me samo promatrao.

Naslonila sam se da isperem usta, što znači da sam se doslovno naguzila Anti. Njegov mali je na to odmah reagirao.

Pogledala sam u njega.

"Ne mogu ja utjecat na to, prezgodna si, šta da ti kažem."

Nasmijala sam se, a on me gledao nekim nježnim pogledom. Popela sam se na prste i poljubila sam ga u obraz, a nakon toga sam izašla.

---

Bilo je oko pet sati popodne, Ante je već odavno otišao.

Marko mi se javio, napisao mi je da dolazi oko šest.

Dok sam čekala da dođe, rezervirala sam avionsku kartu za Split, spakirala sam sve svoje stvari te sam sjela u boravak i očekivala njegov dolazak. Mami sam javila da imam let u osam.

Bilo je već pola sedam, začula sam zvuk otključavanja vrata.

"Stigao sam." rekao je Marko dok je vukao kofer.

"Hej."

Došao je do mene i krenuo me poljubiti. Odmaknula sam se, a on me samo pogledao.

Jednostavno ga nisam mogla poljubiti, čak i na silu.

"Moramo razgovarati." rekla sam mu, a on je samo kimnuo glavom.

Otišao je u sobu da ostavi kofer. Vratio se u boravak uzrujan.

"Zašto si spakirala sve stvari?!" Povisio je ton.

"Zato što odlazim. Marko, naša veza više ne funkcionira." rekla sam poprilično smireno

"Zašto to misliš? Pa lijepo nam je."

"Da baš nam je lijepo, otkako si otišao nisi se javljao, a kada si bio ovdje svađali smo se stalno. Jednostavno ne želim siliti nešto što ne ide."

Prišao mi je bliže.

"Prevarila si me, jelda? S kim? Govori!!" Derao se na mene.

"Nisam te prevarila, smiri se i ne deri se na mene." I dalje sam bila mirna iako sam mu lagala.

"S kim si me prevarila,znam da jesi, reci mi!!"

"Nisam te prevarila!" ovoga puta sam se ja dreknula

On me tada pribio uz zid.

"Govori!" derao se i dalje

"Idiote, s nikim te nisam prevarila! Zar ne misliš da ne postoji mogućnost da te jednostavno više ne volim?!?!"

On je gledao u mene, ali kao da je gledao kroz mene.

"Gotovo je, Marko."

Odgurnila sam ga i otišla sam po stvari. Dolje me već sigurno čekao taxi.

"Ne želim te više nikada vidjeti!" vikao je za mnom

"Ni nećeš!"

Izašla sam iz stana i izdahnula. Ušla sam u lift i spustila sam se dolje. Vani me čekao taxi.

Vozač taxi-ja je izašao da mi pomogne sa stvarima. Kada smo sjeli rekla sam: "Do aerodroma."

Vozač je samo kimnuo glavom i krenuo.

Naslonila sam se na prozor. Jedva sam čekala da sletim u Split. Znala sam da ću se odma osjećati bolje.

Anti nisam ništa spominjala ni neću. Želim se malo odmoriti i od njega.

Još uvijek ne znam što želim.

---

Nakon pola sata leta, napokon smo sletjeli. Izašla sam iz aviona i krenula sam prema čekaonici.

Ugledala sam mamu kako gleda prema tabli na kojoj je pisalo "Dolazak". Čim sam ju vidjela odma mi je bilo lakše.

Potrčala sam joj u zagrljaj.

"Ćeri moja!" Zagrlila me čvrsto

"Napokon!"

Nakon par minuta, izašle smo sa aerodroma i na parkingu sam ugledala svoj auto sa splitskim tablicama.

"Daj da vozim poželila sam se!"

Mama mi je pružila ključeve sa osmjehom na licu.

Kada smo stigle kući, bila sam toliko sretna. Nisam mogla vjerovati da sam napokon kod kuće, u svom rodnom gradu, u svojoj rodnoj kući. Kada sam ušla u dvorište, ondje me dočekao moj zlatni retriver Ben.

"Hej, pa disi mi ti?!" Na zvuk moga glasa Ben je samo počeo trčati prema meni, a ja sam se spustila i podragala ga. Skakao je cijelo vrijeme dok nisam ušla u kuću.

U kući me dočekao tata.

Pozdravio me i zagrlili smo se.

"Nek si ti meni došla!"

Poljubila sam tatu u obraz i otišla sam s koferima u sobu.

---
Idući dan

Probudila sam se u svojoj sobi, u svom krevetu, nakon dugo vremena sama.

Još uvijek sam bila pod dojmom.

Ustala sam se i otišla u kupaonu.

Nakon što sam sve obavila, shvatila sam da moram nazvati Megi.

Uzela sam mobitel i sjela sam na krevet. Pozvala sam ju na kameru.

Nakon par sekundi javila se.

"Hej disi." rekla sam joj
"Heej doma, došla iz pekare, disi ti?"
"Kući."

Megi je šutila nekoliko sekundi i približila je glavu mobitelu.

"Bože, jesi ti to u svojoj sobi?"
"Jesam da."

"Pa šta radiš tu, šta nisi u Zagrebu?"

"Došla sam sinoć, moram ti nešto reći."

"Reci." rekla je brzo

"Prekinula sam s Markom. Nisam više mogla, viđala sam se s nekim drugim." rekla sam to brzo da bude što bezbolnije

"Molim???? Pa s kim Nela draga?"

"S Antom."

"Jebem te, jesi ti normalna? Aj sad ti meni reci jesi ti normalna, jesi ti čista u glavi?"

"Aj smiri se stvarno, i da nije bilo Ante ta veza nije imala budućnost. "

"Ja ne vjerujem."

"Prestani."

"I šta sad? Aj samo mu nemoj reć da je Ante tu s tobom, pa zadavit ću te."

"Hahaha, nije, ne zna da sam ovdje."

"I bolje, jesi ti rekla mami za to?"

"Ne, ali reći ću joj. Ništa, idem sad, gladna sam."

"Ajde ludačo."

Prekinula sam poziv. Ipak nije bilo tako grozno kao što sam mislila.

Sišla sam dolje u kuhinju i napravila sam si doručak.

Nakon doručka odlučila sam otići do rive.

Spremila sam se i polako sam krenula. Povela sam i Bena sa sobom.

Šetali smo neko vrijeme, a onda sam odlučila malo sjesti. Potražila sam neku klupu i čim sam ugledala prvu slobodnu zauzela sam ju.

Promatrala sam more. Falilo mi je. Falio mi je ovaj čist zrak i miris soli.

Dok sam tako uživala u pogledu na more, zazvonio mi je mobitel.

"Šta je?"
"Bio sam sad kod Marka, rekao mi je si otišla u Split, zašto mi nisi rekla?" Bio je to iznervirani Ante koji se pomalo i derao u slušalicu.

"Eto nisam, nisam htjela."

"Trebala si mi reći." Rekao je

"Nisam, mi ionako nismo ništa. Zašto bi ti trebao znati di san ja?" rekla sam bahato

"Oke, ako je tako."

Poklopio mi je.

Uzdahnula sam, a onda sam osjetila nekakvo tapšanje po ramenu.

Okrenula sam se i ugledala sam svoju prijateljicu Mariju koju smo svi iz milja zvali Mara.

"Eeeej, pa otkud tebe u Splitu?" rekla je veselo dok me grlila.

"Došla sam sinoć. Baš sam razmišljala o tebi, da ti se javim."

"Ae, neka te. Jesi i dečka povela?"

"Ma nisam, nismo više zajedno." rekla sam

"Au, a što? Ne ide, a?"

"Ma joj, ima tu svega. Mogle bi negdje sist na kavu da popričamo, šta kažeš?"

"Ajmo"

Pozvala sam Bena i krenule smo sjesti u neki kafić.

Splite moj, moja lipa radosti.
Splite moj, moja sritna mladosti.
Dok san sunce ti kra,
ti si dusu mi da. 
Splite moj..

Pripremite se ...