Ujutro me probudila mama, rekla mi je da me netko čeka vani i da izađem. Prevrnula sam očima i otišla sam se umiti i oprati zube. 

Sišla sam dolje, nisam se presvlačila iz piđame, izašla sam u dvorište, a ondje me čekao Ante s rukama iza leđa. 

"Šta ti hoćeš više?! Jesam ti rekla da te ne želim u svom životu!" krenula sam se derat na njega, a on u tom trenutku samo pokazao buket crvenih ruža. 

"Oprosti, stvarno oprosti. Nisam lud, Nela, da te opet izgubim." 

"Na to si trebao mislit sinoć." rekla sam mu

"Molim te, znam da mi ne viruješ i znam da ovaj buket neće pomoći, ali to je moj znak pažnje. Molim te za još jednu šansu." rekao je, nisam mogla vjerovati da to govori Ante koji nikada nikoga nije molio za ništa.

"I da mi se opet pojaviš s nekom malom, a?" 

"Ako mi dopustiš, bit ću najbolji na svijetu, samo nemoj bit ljuta na mene." gledao je u mene svojim predivnim plavim očima koje su sada na danjem svijetlu bile još ljepše. 

"Šta ću s tobom, Ante? Ubijaš me!" 

Prišao mi je i ruke je stavio na moje obraze. 

"Pusti me da ti dokažem." rekao je tiho

"Ako uprskaš, nema nazad, gotovo je." rekla sam smireno i pravila sam se hladna

Zagrlio me toliko čvrsto da mi je skoro izbio zrak iz pluća. 

"Preslatka si u toj piđami." rekao je i uhvatio me za jednu ruku

"Hvala,aj biži sad." 

Poljubio me u čelo i otišao je.

Ušla sam u kuću, a mama me samo gledala i smijala se: "Šta je sad napravio?" 

"Ma ne pitaj, aj molim te ovo u neku vazu, idem se presvuć." 

Mama je kimnula glavom i uzela je buket iz moje ruke. 

Ne mogu vjerovati, toliko me naljutio sinoć, a sad se samo pojavio s buketom ruža i ta ljutnja je nekako nestala. Kako? Zar on toliko utječe na mene?
Ante, zašto mi to radiš?

---

Tjedan dana kasnije

"...odeš od mene i nećeš da se javiš,  a dobro znaš samo ti si mi u glavi.." 

Ante mi se nije javio već nekoliko dana, ne znam ni gdje je, ja se ne planiram javljati jer je on taj koji je uprskao.

Toliko od tog njegovog iskupljenja.

Cijeli dan sam razmišljala o njemu, mogu priznati da mi je čak malo i nedostajao iako mi je opet s druge strane išao na živce. Htjela sam ga pored sebe. Htjela sam osjetiti njegov miris, čut njegov glas i vidjet njegov osmijeh.

Ali jednostavno, tvrdoglava sam ne mogu preko ponosa.

Bilo je oko šest sati navečer, vani se već spustio mrak jer smo nedavno pomaknuli sat unazad.

Odlučila sam otići do rive, malo prošetati i pokušati zaboraviti na Antu.

Svi znamo da je to nemoguće.

Gledala sam u ormar da vidim šta bi mogla obući, no prekinuo me moj mobitel. Došla mi je poruka.

Bio je to Ante, poslao mi je sliku i napisao: "isprid kuće san ti, izlazi napolje"

Prvo pomislim 'duša slatka, pogledaj te okice, koliko je presladak, pojela bi ga', a onda 'koji kurac on izvodi, ne javlja se tjedan dana, a sad bi ja trebala izać', nećemo tako Antiša.

No, ja kao ja, obukla sam nešto na brzinu i izašla.

Otvorila sam vrata od auta i sjela.

"Bok."
"Disi mala."
"Ja bi tebe trebala pitat disi." nisam ga pogledala nijednom, vidjela sam da je on mene gledao.
"Neću o tome pričat ovdje, idemo na rivu." rekao je i pokrenuo je auto. Vjerojatno je shvatio da se ljutim. E neka.

Nakon par minuta parkirao je auto i izašli smo. Zapravo, ja sam prva izašla i otišla sam pronaći neku klupu.

"Kud žuriš? Kud bježiš?" govorio je za mnom te je zaključao auto.

Sjela sam na prvu klupu i nisam doživljavala Antu uopće.

On je sjeo pred mene. U početku smo oboje sjedili ravno gledajući prema moru. Baš me živcirao s tim svojim iznenadnim pojavljivanjem, toliko me ljutio da sam bila spremna sve ovo prekinuti, no nisam htjela ništa govoriti. U jednom trenutku, Ante se usudio nešto reći.

"Zašto si ljuta?"
"Još pitaš?"
"A vidi ona priča.."
"Ne provociraj." Nisam ga i dalje gledala iako on u mene je.

"Pogledaj me."
"Neću."
"A daj nisi me nijednom pogledala, zar ti nisan falia?"

Itekako jesi, ali ne, neću ti to pokazati.

Polako sam okrenula glavu prema njemu, moje lice je bilo ozbiljno.

"Ljutice." rekao je, a ja tada više nisam mogla izdržati i pobjegao mi je mali osmijeh. Zna moje slabosti.

"Ajde još malo razvuci taj osmijeh."

Na to sam ga samo pogledala kratko, a on me privukao k sebi. Kosu mi je stavio iza leđa i polako se približavao mome vratu. Ostavljao je kratke poljupce na njemu, a ja sam se sva naježila.To mi je izmamilo osmijeh.

"Nemoj." rekla sam jedva, zamalo da nisam krenula uzdisati koliko mi je bilo lijepo. Ipak je prestao.

"Volim kad se smiješ."

Pogledala sam ga nakratko, pa sam zatim gledala prema moru.

"Slušaj, bio sam u Frankfurtu." Prekinio je Ante moju tišinu.

"Zašto mi to nisi rekao?"

"Pa eto nisam, glup sam, ali htio sam te iznenaditi danas."

"Pa mogao si reći da ideš, nisi morao govoriti kad ćeš se vratiti."

"Dobro, znan sve, oprosti. Ali mislia san na tebe stalno."

Tada sam ga pogledala i jednostavno nisam mogla izdržati, bacila sam mu se u zagrljaj. Iznenadilo ga je to.

"Ej, lakše malo!" smijao se, a ja sam uživala u njegovom mirisu.

Sabrala sam se i brzo sam se maknula od njega, a on me samo gledao sa osmijehom na licu.

"Gdje ti je cura?" upitala sam ga, on je tada odmah promjenio izraz lica.
"Koja cura?" gledao je u mene zbunjeno.
"Šta se ti voliš pravit blesav ili? Pa Tamara."

"Ahaa, ma de kakva cura, to je sponzoruša žešća, a i pored tebe ja sam na nju i zaboravio."

"I znači ti nemaš curu?"

"Nisam ni imao, ona je samo zadovoljavala moje potrebe." Rekao je i namignuo mi.

"Fuj." Odmaknula sam se od njega, on me tada samo povukao nazad. Ne može bez mene jadničak.

"Zašto si me doveo ovamo?"

Pitala sam ga, a on je stavio svoju ruku na moje koljeno. Naježila sam se na njegov dodir.

"Da ti ispričam zašto me nije bilo i da se malo podružimo i eto, pa zar ne smijem? Ti si moja mala."

"Uu, ček ček, lakše malo. Nisam ja tvoja."

On me tada zbunjeno pogledao.

"Daleko si od toga."

"E znaš šta, ne zanima me, moja si i točka. Nemoj mi..." prekinula sam ga

"Ma šta?" Ustala sam se i stala sam ispred njega dok je on i dalje sjedio na klupi.

Gledao je u mene nekoliko trenutaka, a onda me povukao u svoje krilo.

Njegova glava bila je na mom lijevom ramenu. Poljubio me u vrat.

"Lipa si mi."

Okrenula sam glavu prema njemu, jednu ruku sam mu stavila iza glave, a drugu na prsa.

"Hvala."

Gledao je u mene i smješkao se. Rukom je prelazio preko mojih nogu, dok je drugu ruku držao na mojoj stražnjici.

U jednom trenutku, lica su nam bila toliko blizu da su se dodirivala, a ja sam gledala u njegove predivne usne koje su izgledale toliko mekano, imala sam želju da ih grickam.

Usne su nam se polako počele dodirivati,  ja sam ga ugrizla za donju usnicu. Nisam mogla izdržati.

"Ma vidi ti nje, životinjo mala." smijao se dok je to govorio

"Ljubi sad da prođe." Očekivao je moj poljubac, a ja kao ja, slabić totalni, poljubila sam ga najljepše što sam znala.

"Jesan ti ikada reka da se ljubiš nalipše na svitu?" rekao je i izmamio mi je osmijeh

Prislonila sam svoje usne na njegov obraz i držala sam ih tako nekoliko sekundi.

"Vozi me kući, hladno mi je." rekla sam, a njegov pogled je govorio da ne želi da odem.

"A grijat ću te ja."

Tada sam mu se još više približila i on me čvrsto držao u svom zagrljaju.

------

"Zašto si rekla da smo nas dvoje ništa?" Upitao me dok smo hodali prema autu.

"Ne znam." Nisam znala šta da mu kažem. Nije da ne želim već jednostavno ne znam. Zašto sam tako komplicirana?

Ante je samo puhnuo i otključao je auto. Dok smo se vozili, u autu je bila tišina. Nisam željela da se ljuti na mene.

Nakon par minuta stigli smo do moje kuće.

"Vidimo se." rekla sam mu i poljubila sam ga u obraz. Nije to baš očekivao, ali ja ne mogu izdržat da ga ne poljubim. Ne želim da misli da mi ništa ne znači, nek ovaj poljubac bude dokaz.

Kada sam ušla u kuću pitala sam samu sebe je li mi on još uvijek ništa, samo poljubac i zagrljaj, ili mi je sve? Ne znam, ali nadam se da ću uskoro saznati.

Ljudiii, hvala vam na 3K!!! Obožavam vas!!  ❤❤❤❤