- Barbara,drago mi je da te vidim. - rekao je Maksim pružajući ruku.

- Vi se poznajete? - radosno upita moj otac.

- Da, Maksim je novi učenik u mom razredu. - rekla sam uz osmeh.

- Baš lepo,kako je svet mali. - rekao je Maksimov otac,čovek srednjih godina ali veoma lepo građen. O da, kakav otac,takav i sin,potpuno tačno.

- Imate i mlađeg sina? - upitala sam.

- Šta tebe zanima moj mlađi brat? - upita Maksim i uputi mi prodoran pogled kestenjastih očiju.

- Ne zanima me, nego su mi rekle sestre da ima neki novi momak u njihovom razredu i da ima starijeg brata Maksima,pa ono da proverim. - rekla sam uz smešak na šta se i on  nasmešio. Kako ima lep osmeh.

- Da, imam još jednog sina,zove se Lav i verovatno je to taj novi momak u razredu tvojih sestara. - rekao je Maksimov otac.

- Pošto se poznajete,još bolje,prošetajte vi po firmi malo,otiđite do obližnjeg kafića. Uostalom,niste mali. - rekao je moj tata i namignuo mi.

Bilo bi mi lakše da ovo pored mene nije Maksim. Nekog drugog dečka bih lakše osvojila. Pored njega imam neki osećaj kao da ja nisam ja,kao da me omekšava. To ne smem dozvoliti,jednom sam se opekla, neću više nikad. Još i sad mogu osetiti te opekotine iako ima skoro 4 godine od tad.

- Idemo Barbi? - upitao je Maksim uz onaj njegov osmeh.

- Idemo. - kratko sam rekla pa smo krenuli.

- Opa,nismo tako drski kao u školi. - prokomentarisao je kad smo izašli.

- Ovo je firma,ne deri se i ne krevelji se. - rekla sam skoro pretećim tonom.

- Kako te je tata naterao da budeš ovako fina? Platio ti možda? - rekao je uz zločest osmeh.

- Ja sam ovde jer sam naslednica svog oca,ostalo te ne zanima. - odgovorila sam prefinjeno uz dozu drskosti.

- Nisi ti tako loša samo ti fali dečko. - reče on kroz neki osmeh.

- Ma nemoj? Ti znaš šta meni treba? Da ne bi možda ti da mi budeš dečko? - rekla sam i zagonetno se osmehnula.

- Možda. - rekao je on.

- ' Ja sam zla barbika,srce mi je plastika,pazi sebi da ne naudiš... ' - kratko sam izdeklamovala stih moje omiljene pesme.

- Aha,znači tu smo,previše volela pa postala ledena. - rekao je nekako pobednički.

- Otkud ti to? Nemam ja vremena za ljubav. - rekla sam tiho a glas me je izdavao.

Zašto baš sad? Zašto je morao da pomene tu temu? Zašto je morao da pomene ljubav? Ne mogu o tome da pričam.

Ne sa nekim koga ne poznajem.

Ne sa njim.