Najela sam se kao prase i bilo mi je dobro. Ema mi je pomogla da sredim kosu i malo me našminkala.

- Ostaćeš kod nas ? - pitala sam dok mi je uvijala kosu.

- Ako želiš, mogu ostati ali da obučem nešto tvoje. Ovo nije za takvu priliku. - rekla je.

- Naravno, šta god hoćeš, obuci. - rekla sam.

Bilo je blizu sedam i sišle smo dole.

- Dušo moja kako si lepa. - rekao je tata.

- Ma da, već sam se ugojila. - rekla sam.

Začulo se zvono. Bila sam jako uzbuđena. Ognjen je bio prelep, crne pantalone i neka svetla košulja. Osmeh mu nije silazio sa lica. Poklonio mi je crvenu ružu.

- Srećo moja,kako si lepa. - rekao je ljubeći me u teme.

Seli smo za sto, pričali smo, bila je opuštena atmosfera. U jednom trenutku, Ognjen je usatao i kleknuo pred mene.

- Barbi,pred tvojom i mojom porodicom i našom najboljom drugaricom Emom,pitam te da li želiš da se udaš za mene i učiniš me najsrećnijim čovekom na svetu. - pitao je Ognjen držeći kutijicu sa prelepim prstenom.
U sekundi sam zaplakala, nisam očekivala da će ovo uraditi.

- Da. - jedva sam izgovorila. Zatim mi je stavio prsten, jako sam ga zagrlila.

Veče je lepo prošlo, dogovorili smo se da venčanje bude skromno i da bude što pre. Ne želim da budem mlada sa stomakom.

Kasnije sam postavila story. Slikala sam ruku sa prstenom i samo napisala ' da '. Telefon mi je zablokirao od odgovora na priču. Maksim mi je video story.

* Andreina perspektiva *

Sedim na krevetu,ne radim ništa, dolazi mi neka poruka. Lav. Šta on hoće sad?

- Da li je stvarno tvoja sestra prevarila Maksima? - pisalo je u poruci.

Odakle tebi takva ideja. Barbara jeste nekad drska i sve to ali nikad ne bi prevarila. - napisala sam.

- Nemam pojma, ona mu je to rekla u oči. - odgovorio je.

- Povredio ju je previše. To više nije ni bitno, udaje se. - napisala sam.

- Zašto? - pitao je.

- Zato što je taj dečko previše voli za razliku od Maksima. - odgovorila sam.

Desetog juna nam je bilo matursko veče.  Duga crna haljina, uzela sam neke udobnije cipele, frizura, šminka, sve je bilo savršeno. Samo me je malo bio strah što ću ga videti.

Ponosno sam sa koračala sa Ognjenom pod ruku.

- Da li mi se čini ili si se ti to ugojila? - sarkastično je pitala Iris u prolazu.

-Ne, ti si omršala, pretvaraš se u kostura. - rekla sam, a svi koji su ovo čuli su se nasmejali.

Kasnije sam izašla na terasu jer mi je bilo previše zagušljivo.  Stajala sam naslonjena na ogradu. Neko mi je prišao sa leđa. Trgnula sam se. To je bio Maksim.

- Šta hoćeš? - upitala sam drsko.

- Ništa, samo da popričamo još jednom pre nego što odem. - rekao je.

- Gde ideš? - upitala sam.

- U Ameriku, da studiram. - rekao je.

- Srećan put. - rekla sam hladno i krenula unutra.

- Barbi... rekao je i uhvatio me za ruku. Poljubio me na blic. Udarila sam mu šamar.

I dalje osećam ukus njegovih usana. Kako sad da pogledam Ognjena u oči?