* Ognjenova perspektiva *

Barbi je otišla kod doktora a ja sam otišao kući. Otići ću kasnije kod nje da vidim šta je bilo kod doktora. Moram da kažem mojima, samo ne znam baš da li da im kažem celu istinu.

- Dobro je da ste tu. Moram vam nešto reći. - rekao sam roditeljima koji su pili kafu.

- Reci sine, šta je bilo? - upitala je mama.

Barbara, moja drugarica je trudna. - rekao sam.

- Dobro i zašto je to nama toliko bitno? - upitao je  tata dižući obrvu.

- Pa mi smo imali neku avanturu i eto desilo se. - rekao sam.

- Ogi sine, ne znaš da lažeš. - rekla je mama.

- Dobro,nismo spavali. Bila je u vezi sa nekim likom osam meseci. Kad mu je rekla to, on joj je ponudio pare za abortus. Ja nju previše volim i rekao sam da ću je oženiti i njenom detetu dati prezime. Voleo bih da me podržite,ako ne, opet ću to uraditi. Za nju ću sve uraditi. Volim je od prvog srednje. - rekao sam. Mislio sam da će sad početi neka cika i dreka. Tata je ustao i zagrlio me.

- Sine, ponosan sam na tebe. Snežo, rodila si velikog čovek. - rekao je tata i oboje nas zagrlio.

- Hvala vam  oboma. - rekao sam.

- Moramo otići kod njih da se dogovorimo oko svega i želimo da upoznamo Barbaru. - rekao je tata.

Da, zvuči čudno, ali ona nikad nije dolazila kod mene, uvek sam išao ja kod nje. Moje roditelje praktično ne zna, osim na kratko kad sam bio u bolnici prošle godine.

- Sad ću je pozvao ti da vidim kad možemo ići. - rekao sam.

- Dušo,jesi se vratila od doktora? Šta je bilo ? - pitao sam kad se javila.

- Jesam, bilo je dobro. Dobila sam slikicu sa ultrazvuka. Kad ćeš ti doći? Ovde je Emka. - rekla je.

- Moji roditelji bi hteli da dođu da svi zajedno pričamo o svemu. - rekao sam.

- Može, dođite na večeru. - rekla je.

- Dobro mila, vidimo se kasnije. - rekao sam  i prekinuo poziv.

Jao Ema, doći će Ognjen i njegovi. - rekla sam ushićeno.

- Dobro, šta je problem? - pitala je Ema.

- Nije problem nego moram se spremiti. - rekla sam.

- Pa dobro, kakvu kombinaciju želiš? - pitala je .

- Ima jedna crvena haljina,onako je malo šira. Ne želim da se utežem, a ne bi mi bilo ni prijatno. - rekla sam.

- Misliš na ovu haljinu? - pitala je Ema držeći je u ruci.

- Baš na tu mislim. Idem da se okupam pa ću se obući. - rekla sam.

Nakon što sam se okupala, obukla sam pripremljenu haljinu. Više mi nije tako široka kao pre ali me ne steže. Pre sam uvek stavljala kaiš ali sad neću.

- Ema,ugojila sam se. - rekla sam malo razočarano.

- Pa to je normalno. - rekla je hrabreći me.

- Kako normalno? Drugi sam mesec. Šta će biti do devetog? - upitala sam.

- Ništa, bićeš najlepša trudnica. - rekla je Ema.

Neko je pokucao na vrata. Bila je to Andrea.

- Ćao Ema. Seko, kako si? Hoćeš nešto da jedeš? - pitala je.

Već kad pitaš, može sladoled od jagode i čokoldno mleko. - rekla sam.

- Važi, sad ću ti doneti. Kad dolaze Ognjenovi pošto vidim da se ti već spremaš? - pitala je Andrea.

- Pa ne još, oko sedam. Šta, sad je pet. - rekla sam.

Posle par minuta, Andrea mi je donela ogromnu činiju sladoleda i čokoldno mleko. Sad mi nije muka,mogu da jedem.