Sledećeg jutra sam se probudila rano. Moj razgovor sa Maksimom će biti naporan,osećam to. Ali pre toga,hoću da razgovaram sa roditeljima. Obukla sam se i sišla dole.

- Dobro je da ste tu, moram ozbiljno da pričam sa vama. - rekla sam mami i tati koji su pili kafu.

- Šta nije u redu? - pitao je tata i ozbiljno me pogledao.

- Da nisi bolesna? - pitala je mama.

Sela sam u fotelju preko puta njih. Ne mogu ovo da izgovorim na nogama.

- Trudna sam. - kratko sam rekla i pogledala u pod,jedna suza mi je skliznula niz obraz. Bilo me je sramota od roditelja.

- Dobro,šta je rekao Maksim? - pitao je tata.

- Ne zna još uvek. Znate samo vi i Ognjen. - rekla sam.

- Zašto Ognjen? - pitao je tata.

Juče sam se onesvestila u školi. Ognjen me je dovezao kući. Ostao je sa mnom. Trebalo je neko da me podrži. Ako to nije onaj koga volim,bar neka je onaj ko mene voli. - rekla sam.

- Znam da  si dobra sa Ognjenom ali nisam znala da ste toliko bliski. - rekla je mama.

- Nisam ni ja znala, da je zaljubljen u mene od prve godine srednje. To mi je rekao one večeri kad ga je udario auto. - rekla sam  i odmah se setila toga. Suza mi je krenula niz obraz. Mnogo sam postala kmezava.

- Neko je zakucao na vrata,nije zvonio nego lupao. Tata je ustao da vidi ko je to. Ja sam krenula za njim ali mi se zavrtelo u glavi pa sam sela.

- Gde vam je ćerka? Da nije kod svog najboljeg druga? - bio je to Maksim. U glasu sam mu čula da je besan,ali izgleda se nije otreznio.

- Dobro jutro i tebi Maksime. Kao prvo,ne viči u mojoj kući,kao drugo, Barbi je tu. - rekao je tata oštro.

- Možemo li da razgovaramo? - pitao je Maksim malo mirnije.

- Razgovarajte,treba da razgovarate. - rekao je tata.

- Ovde ćemo razgovarati ili idemo u tvoju sobu? - konačno mi se obratio.

- Pričaćemo ovde,nije mi dobro, ne mogu ići gore. Možete li nas ostaviti nasamo? - pitala sam.

Mama i tata su klimnuli glavom i otišli.

- Reci mi od kad me varaš? - pitao je a ja sam razgoračila oči.

- Molim? - nisam mogla da verujem da me to pita.

- Nemoj se praviti luda,video sam te sa Ognjenom. - rekao je.

- Šta? Šta si video? - uzviknula sam i počela da plačem. Inače, nisam laka na suzama ali očigledno, hormoni čine svoje.

- Juče sam došao da vidim kako si. Pošto nikog nije bilo osim Mione, sam sam se popeo. Kucnuo sam ali niko nije odgovorio. Otvorio sam vrata i video da spavaš, a Ognjen je bio pored tebe. - rekao je Maksim.

- Da,spavala sam i Ognjen je bio pored mene.Da nisi možda video da smo bili obučeni? Da li si se zapitao zašto sam otišla kući? - pitala sam plačući.

- Rekla si da ti nije bilo dobro. - rekao je kratko. Najbolnije je mi je bilo što je tako hladno razgovarao sa mnom. Meni su suze lile niz lice a on je sedeo preko puta mene.

- Stvarno nisi spavala sa Ognjenom? - pitao je.

- Za šta ti mene smatraš? - pitala sam.

- Pa kad sam vas video... - zastao je.

- Da li ti muški mozgu shvataš da smo bili obučeni? Da nije bio sa mnom, sad bi me posećivao u bolnici. Krenula sam uz stepenice i zavretelo mi se. Da nije bilo njega, pala bih i slomila nogu. A gde je bio moj dečko? Pio je u školskom. - sad sam već iz plača prešla u bes.

- A šta je tebi pa se stalno onesvešćuješ? - pitao je nekako drsko.

- Trudna sam Maksime. - ne znam ni kako sam ovo izgovorila. Nastala je pauza od jedno pola minuta.

- Šta bi to trebalo da znači? Nemaš novca za abortus? - upitao je on, a u meni je proradio vulkan besa.

- Samo to imaš da kažeš? - pitala sam dok mi se srce po drugi put kidalo na bezbroj komada.

- Ne misliš valjda da rodiš dete? Imamo 19 godina. Ja sam planirao fakultet. - rekao je on hladno. Nikad ga nisam videla tako hladnog.

- Ovo je naš kraj. Zaboravi sve. Zaboravi da sam  ikad postojala. Zaboravi da smo se ikad poznavali. Mislila sam da sam ti nešto značila, ti meni jesi ali nema veze navikla sam da budem povređena.  Zbogom Maksime. - rekla sam ponosno ali sam u sebi pucala.

Ustao je i krenuo ka vratima. Otišao je bez reči. Ovo me je tako slomilo. Pala sam na kolena u sred dnevne sobe i počela da plačem.