Pozvala sam Emu i sklonile smo se.

- Šta to bi Barbi? - upitala me kad smo već bile udaljene od svega.

Ne pitaj me ništa. On nije normalan,hajde što me je poljubio ali tako,pred svima. - rekla sam i od neke likuše uzela cigaretu.

- Šta će ti to ? Od kad pušiš? - pitala je Ema razgoračenih očiju.

- Samo kad sam pod stresom. - rekla sam uz smešak.

- A ti se stresiraš zato što te je Maksim poljubio? Barbi,srećo, znamo se. - zadirkivala me je kroz smeh.

- Ok,nije mi smetao njegov poljubac,samo mi je smetala sva ta publika. Ema, pola odeljenja je to videlo, a ono pola što nije isto već zna. - rekla sam sa nekom iskrom u očima.

- Nego, zašto se Ognjen tako ponaša? - pitala je Ema,sad već ozbiljno.

- Nemam pojma,nikad nije bio takav. - odgovorila sam.

- Pa niko te nije muvao tako ozbiljno kao Maksim. - rekla je Ema i opet se pojavio taj njen smešak.

- Šta je bitno ko mene muva? - upitala sam zbunjeno.

- Barbi,nisi glupa. - rekla je i gurnula me.

- Nisam glupa ali ja njega ne gledam tako. Ema,pa to je Ogiša. - rekla sam.

- Ti njega ne ali on tebe da. - rekla je Ema.

Zvonilo je i krenule smo unutra. Stigla mi je poruka : 'Oprostio sam ti onaj šamar mala, ali pazi kako se ponašaš. '

' Zašto si me poljubio? Da pokažeš svima da si frajer? Ne može svako da ljubi Barbi.' - odgovorila sam.

'Danas,posle škole,na zidiću.' - usledio je odgovor.

'Nema potrebe i tako dolazite kod nas na večeru.' - odgovorila sam.

' Važi mala. 😘' - odgovorio je.

' Mali. 😋'

Tako smo razmenili par poruka a bili smo udaljeni neka tri metra. Par puta me je pogledao a i ja njega,pogledi su nam se sreli. Zašto uopšte razmišljam o njemu? Zašto mi je bitno da me gleda? Nisam više klinka i nemam 15 godina, ne smem da se zaljubim. Prvi put kad sam to učinila,bila sam razbijena na bezbroj komada. Ne znam da li sam sastavljena? Ili komadići mog raspkunutog srca još uvek lutaju svetom? Ali očigledno mi se nešto dešava sa Maksimom koliko god ja to poricala.

Da li on može da zaleči moje srce? Ili će ga još više povrediti?