*Maksimova perspektiva*

Ležim na krevetu,ne radim nista posebno. Stiže mi poruka od Barabare. Da, od Barbare. Kaže da neće od sutra da budemo zajedno,nije ona laka devojka. Dođavola,bio sam spreman da sutra svima pokažem ko je Maksim Vasić ali ništa od toga. Nema veze,osvojuću ja nju za 2-3 dana.

Hm,još jedan dan. Ustala sam na vreme i spremila se što je malo čudno. Stigla sam i da jedem. Miona nam je pravila mafine.

- Dobro jutro seko moja,izgledaš divno. - rekla je Andrea i poljubila me. Odakle ovolika ljubav prema meni? A da, trebam joj da smuva Lava.

- Jutro Dea, takođe. - Dea sam je zvala kad sam bila izrazito raspoložena. Jutros je to bio slučaj mada ni sama ne znam zašto.

- Ja ne mogu danas u školu. - začula se Timea.

- Zašto? - pitala je Andrea gledajući u Timeu koja je bila obučena i spremna za školu ali izvodi neke kerefeke.

- Boli me stomak. - kratko je rekla Timea.

- Dobro. Ćao Tim. Idemo Barbi? - upitala je mene na šta sam ja klimnula glavom i krenule smo. Timea je ostala da prevrće očima i mrmlja sebi u bradu.

Znaš da on dolazi večeras kod nas? - pitala sam dok smo se vozile prema školi.

- Ko dolazi? - upita Andrea razgoračenih očiju.

- Pa taj tvoj Vasić i moj. Mislim nije moj,ide sa mnom u razred. Dolaze obojica sa roditeljima. - rekla sam nekako zbunjeno. Šta mi je kog vraga? Što se tako zbunim kad ga pomenem?

- Jao, dobro je što si mi rekla. Hvala ti. - rekla je Andrea dok smo izlazile iz auta.

Pre nego što sam ušla u školsko dvorište,videla sam Emu i Ognjena pa sam ih sačekala.

- Gde je moja omiljena drugarica koja postaje poslovna žena? - pitao je Ognjen dok smo se pozdravljali.

- Ma evo me,hajde ne vucite se. Hoćete da kasnimo? - rekla sam smejući se i povukla ih da malo brže idu.

U učionici su bili skoro svi,samo nije bilo Maksima. Profesor je došao.

Poslala sam mu poruku ' Alo majmune,dolaziš li u školu?'

- Tu sam za 5 minuta. - stigao mi je odgovor.

'Profesor je već ušao,ako krene da predaje, a ti ne dođeš,gotov si,neće te pustiti. ' - odgovorila sam. Čekaj, sa kim on uopšte sedi? Gledala sam po učionici da bih shvatila. A da, sedi sa Majom. Pa da,samo kod nje je bilo slobodno. Neko je zakucao na vrata.

- Izvinite što kasnim. - bio je to Maksim.

- A ko si ti ? Da nisi pogrešio razred?- pitao je profesor koji nije znao da imamo novog učenika ili nije obraćao pažnju na to.

- Ja sam Maksim Vasić i nov sam ovde ali sam siguran da je ovo moj razred. Upravo sam video drugaricu. - rekao je on i pogledao u mene a pritom mi je poslao mali poljubac. Čuli su se razni povici,a Iris je ključala od besa.

Na velikom odmoru sam sedela na nekom zidiću sa Emom i Ognjenom i tu su bili još neki ljudi. Od jednom sam osetila nečije ruke oko svog struka. Nisam se okrenula da vidim ko je jer ko može biti tako smeo osim Maksima?

Vasiću, šta hoćeš? - pozvala sam ga po prezimenu da ga malo nerviram.

- Tebe. - rekao je on i osmehnuo se.

- To će ti malo teže ići. Ne volim umišljene. - rekla sam kroz osmeh ali onaj zločest. On je i dalje bio iza mene.

- Jesam li ti nešto rekao juče? Jesam li rekao da ne diraš moje drugarice? - prodao se Ognjen i gurnuo Maksima od mene.

- Šta ti hoćeš? Zašto se ti mešaš? Da li te je neko zvao da se mešaš? - viknuo je Maksim.

- Rekao sam sa ne diraš Barbaru. - bio je besan Ognjen.

- Vidi druže,ja je ne diram. Devojka mi se sviđa. I znaš šta? Ako hoću, poljubiću je sad pred tobom i pred svima. - tako nešto sam čula.

Posle par sekundi,Maksim me je povukao sa zidića i poljubio. Dobio je šamar.