Stajala je i gledala u telefon. "Ne znam kako da mu kažem. Ne znam šta da mu kažem.", prošaputala je.

Dušan je uzdahnuo i zagrlio je sa leđa. "Želiš li ja da razgovaram sa njim, lepotice?"

Uzdahnula je i odmahnula glavom. "Ne, ja ću.", promrmljala je, podigla slušalicu i okrenula broj.

"Molim?", Zvezdan se otresito javio.

Progutala je knedlu i pogledala u Dušana. "Striko..."

"Daj mi Dušana, ali odmah, mala. Pogazio je sve što sam rekao..."

Prevrnula je očima. "Striče, našla sam mamu.", prošaputala je. S' druge strane slušalice je nastao muk. "Jesi li tu, striko?", zabrinuto je upitala.

"Tu sam, mala.", progrcao je.

"Dobro, striko. Ona je u nekom zabačenom selu kod Kravica, bolesna je. Morate ti i tata doći da je dovedemo u Srbiju."

"Doćićemo.", tiho je rekao. "Kako si ti, pile strikino?", zabrinuto je upitao.

"Dobro sam, ne brini. Dušan me čuva. Bila sam kući."

"Koji te je kurac vodio tamo? Da li je on normalan?", besno je zarežao.

"Htela sam da odem, morala sam."

"Zašto?", bandoglavo je upitao.

"Pričaćemo o svemu kad dođeš. Molim te, požurite.", zacvilela je.

"Hoćemo, mala. Evo, otac ti je ušao u kuću.", promrmljao je i pružio Marku slušalicu.

"Halo, ćero, jel sve u redu?"

"Jeste, tajko. Sedi, molim te."

"Sedim, šta se desilo?"

"Našla sam mamu.", promrmljala je.

"Stižemo.", rekao je spustio slušalicu.

Svetlana ih je obojicu gledala, očekujući da joj kažu šta se dešava. "Dobro, hoćete li ćutati doveka?", iznervirano je upitala.

"Našli su Jelenu. Mala je rekla da je bolesna.", Zvezdan je promrmljao.

Klimnula je. "Šta čekate, onda? Spakujte se i krenite."

Marko je klimnuo glavom i otišao u sobu, a Zvezdan je namršteno krenuo za njim. "Šta se događa?", zabrundao je kad je ušao i zatvorio vrata.

"Znaš, mislio sam da je nikad neću više videti."

"Znam. Koliko dugo?"

"Dve godine, Zvezdane. Mislio sam da je za vikend upoznam sa Marijom."

"Marija predpostavljam nije znala za to."

Marko je odmahnuo glavom. "Ne..."

"Tako ti i treba, kad kriješ takve stvari od nje. Slušaj, radi šta hoćeš, ne zanima me, ali neću da vidim suze na njenom licu, jasno?", zarežao je.

"Zvezdane..."

Odmahnuo je glavom. "Ne zanima ne. Jelena je tvoja žena još uvek i bolesna je. Kad ozdravi, ako ozdravi, radi šta hoćeš, do tad ćeš biti uz malu.", besno je siktao.

Marko je klimnuo glavom. "To se podrazumeva."

"Odlično, sad se pakuj, idem i ja da uzmem šta mi treba.", rekao je i zalupio vrata za sobom. Razumeo je on brata, tolike godine je bio sam, ali se plašio da njegova sinovica ne ostane povređena.

"Kreću.", Marija je rekla kad je spustila slušalicu.

"Šta ti je rekao Zvezdan?"

Uzdahnula je. "Tražio je tebe. Neću mu dozvoliti da histeriše na tebe.", progunđala je.

Zasmejao se, pa je privukao uz sebe. "Branićeš me?", zabavljeno je upitao.

Klimnula je glavom. "Uvek.", odlučno je rekla.

Nasmešio se. "I ja tebe, zauvek.", prošaputao je, podigao je u naručje i doneo je do kreveta. Nežno ju je spustio na krevet, legao preko nje, a onda je zahtevno poljubio. Skinuo joj je majicu, a zatim i pantalone sa gaćicama, pa seo na krevet i odmerio je, bila je savršena. Prešao je šakama po njenim grudima, stomaku, a onda došao do njene ribice i nežno je pomazio. Promuklo se nasmejao kad je zaječala na taj nežan dodir, nežno joj razmakao noge, pa se spustio i nežno je poljubio, a zatim počeo da je zaliguje jezikom. Cvilela je i stenjala, uvijala se ispod njega i povlačila ga za kosu. Ubrzo se grčila ispod njega i tiho ga dozivala dok je svršavala. Polako je okrenuo na bok, podigao joj nogu na svoj kuk i polako ugurao penis u nju. Vodili su ljubav, polako i nežno, uživali su u svakom pokretu i poljupcu. Svršavali su zajedno i dugo se, nakon toga, samo grlili i ćutali. "Kako si, malena?", nežno je upitao.

Osmehnula se i protrljala nos o njegove grudi. "Dobro sam, možda ne bih bila da nije tebe, ali sad jesam."

Slatko ju je poljubio. "Znaš da neće biti lako, zar ne? Ona neće tako skoro biti ono što je bila."

Pomazila ga je po ramenu, a onda ga poljubila. "Znam, možda se nikad i ne oporavi, ali sve je bolje nego da je nema.", prošaputala je.

"Razumem, lepotice. Slušaj me, malena, ne mogu da te zovem svaki dan zbog Marka, ali mogu da ti pišem."

Nepoverljivo ga je pogledala. "Svaki dan bi mi pisao?"

"Mhm."

"Zašto nisi do sad?"

"Zato što sam bio budala i mislio sam proćiće te. Hteo sam da te pustim, ali nisam siguran da bih podneo da te bilo ko drugi ima.", progunđao je.

Jače se privila uz njega. "Više nećeš..."

Osmehnuo se. "Više to ne bi imalo smisla, malena. Ne posle ovoga."

Osmehnula mu se. "Ništa lepše nisam doživela.", promrmljala je.

Nasmejao se i jako je umotao u zagrljaj. "Ni ja, lepotice. Hoćemo li da spavamo?"

"Mhm.", promrmljala je i jako ga zagrlila, pa sklopila oči.

"Mala, Dušane, otvarajte.", iz sna ju je trgao glas njenog strica.

Trgla se i panično pogledala u Dušana. Nasmešio joj se i nežno je poljubio. "Dobro jutro."

"Kako je stric raspoložen, teško da će biti. Hajde, ustaj.", promrmljala je i iskobeljala se iz kreveta.

Skočio je za njom i uhvatio je za ruku. Zbunjeno ga je pogledala. "Ne beži sad od mene."

Podigla se na prste i željno ga poljubila. "Nikad, obećavam."

Klimnuo je, poljubio je, pa je pustio. Na brzinu su se obukli i Marija je otvorila vrata. "Striko!", ciknula je i bacila mu se oko vrata.

Jako ju je zagrlio. "Kako si, mala?", zabrinuto je upitao.

Nasmešila se i odvojila se od njega. "Dobro sam, striko, ne brini."

"Zdravo, Zvezdane."

"Sa tobom ću tek da razgovaram.", besno je rekao. "Doveo si ovde uprkos tome..."

"Striče..."

"Mala, ne prekidaj me! Da li si svestan kako..."

"Striče, nemoj da se ljutiš na Dušana. Da nije krenuo on sa mnom, došla bih sama. Našla bih način, znaš da bih.", rekla je kad je krenuo nešto da kaže.

Prevrnuo je očima. "Zašto me je slagao?"

"Zato što nisi hteo ni da čuješ za ovo. Ni ti, ni tata!", prasnula je.

Klimnuo je. "Dobro, u pravu si."

Sišli su u restoran i ona je pogledala u Zvezdana. "Nećeš se ljutiti na Dušana?"

Nasmejao se, zagrlio je, pa je poljubio u teme. "Neću."

"Gde je tata, uopšte?"

"Otišao je da parkira auto i da rezerviše sobe. Zašto ste vas dvoje u jednoj?"

"Zato što me je strah da na ovakvom mestu ostanem sama, striče. Dvokrevetnih nije bilo.", progunđala je.

"A sama bi došla ovde?", posprdno je upitao.

Tvrdoglavo je klimnula glavom. "Da nije bilo Dušana, da."

Zvezdan se smejao kao lud. "Neću se svađati sa Dušanom, prekini da ga vadiš. Jedino mi je bitno da te je čuvao ovde.", rekao je smejući se.

Nasmejala se. "Zaista si najbolji stric na svetu, znaš? Zašto tate još nema?"

Dušan ju je pomazio po kosi. "Verovatno je otišao da prošeta malo, malena. Doći će.", nežno je rekao.

Konobar je doneo kafe i Marija je zapalila cigaretu. "Nestrpljiva sam da odemo po nju, jebote. Hoću kući.", progunđala je.

Zvezdan je izvio obrvu. "Zar nije ovo tvoja kuća?"

Mrko ga je pogledala. "Bio si u pravu, u redu?", nabusito je upitala.

Nacerio joj se. "Samo volim kad to priznaš."

Prevrnula je očima. Dušan je pogledao u Zvezdana. "Idem da nam naručim doručak, ne želim posle da čekam.", progunđala je, ustala i otišla.

"U haosu je, Dušane. Ima neku, a sad se Jelena pojavila.", Zvezdan je na brzinu objasnio.

"Marija je sad još ranjivija, Zvezdane."

"Znam, šta ti je rekla?"

"Pripremio sam je na sve, čak i na to da se možda nikad neće oporaviti, ali kaže da je bolje i to, nego da je nema. Moje mišljenje?", upitao je. Zvezdan je klimnuo glavom. "Nije trebala da dolazi ovde."

"Ne razumem."

"Ona se neće tako lako pomiriti sa tim da je majka ne prepoznaje, Zvezdane."

Uzdahnuo je. "Nazad nema.", promrmljao je i ućutao kad je ugledao Mariju.

"O čemu ste pričali?"

"O Jeleni, pitao sam Dušana u kakvom je stanju."

"Loše, ali biće dobro, vremenom. Gde je više, jebote?"

Dušan je uzdahnuo, pogledao u Zvezdana, pa u nju. "Treba mu malo vremena, lepotice."

"Za šta?"

Osmehnuo se. "Da se psihički spremi, malena. Sećaš se svoje reakcije juče?"

Klimnula je. "Nisam o tome tako mislila."

"Znam."

"Ćero..."

Skočila je i upala u očev zagrljaj. "Hajde, treba da krenemo..."

"Sedi da prvo popijem kafu i da ti doručkuješ, sine.", nežno je rekao.

Iako je bila nestrpljiva da što pre krene, razumela je da je ocu potreban odmor. Vozio je celu noć kako bi što pre stigao, pa je samo poslušno sela.  Ponovo je zapalila cigaretu i stric ju je mrko pogledao. "Opet?"

"Samo danas.", promrmljala je.

"Zato što je samo danas, Dušan ti je slao pare za cigarete."

"Tako dakle i to bez mog znanja.", Zvezdan je zarežao.

Krenula je da kaže nešto, ali nije imala pojma šta, pa je ućutala. "Dao sam joj kad smo bili za Božić, da ne bi uskraćivala sebi doručak.", promumlao je prvo što mu je palo na pamet.

Prevrnuo je očima. "Bolje da ćutim.", progunđao je.

"Sačekajte me samo par minuta.", promrmljala je kad su izašli iz restorana i krenuli ka autu, pa otrčala do prve prodavnice.

"Šta je sve to?", Zvezdan je upitao kad se vratila sa punom kesom svega i svačega.

"Ponela sam svoju ušteđevinu, za svaki slučaj, a ovo je za gospođu Sadiju. Sve ove godine je nosila mami da ima šta da jede, a dala joj je i mleko za mene. Ona nema nikoga.", tužno je promrmljala.

Stric ju je zagrlio i nežno je poljubio u teme. "Hajde da krenemo.", nežno je rekao.

Pola sata kasnije su bili ispred Sadijine kuće. Marija je izašla iz auta i pokucala na vrata. "Dobar dan, gospođo. Dovela sam tatu i strica po mamu, a ovo je za Vas.", promucala je i pružila kesu.

Žena je uzela kesu i poljubila Mariju u obraz. "Ti si divno dete, ćeri. Hoćete li da vas odvedem kod nje?"

Marko je odmahnuo glavom. "Mogu li da porazgovaram sa Vama prvo?"

"Naravno, uđite."

"Dušane, odvedi malu u šetnju."

"Ali..."

"Hajde, malena.", nežno je rekao i povukao je dalje.

"Zašto mene ne žele unutra?"

Osmehnuo se. "Žele da te poštede stresa. Zar ti nije lepo sa mnom?"

Zapanjeno ga je pogledala. "Najlepše na svetu, jebote."

Slatko ju je poljubio u nos. "Onda se ne buni.", promrmljao je.

Šetali su, a onda su čuli žamor iz pravca Jelenine kolibe. Povukla je Dušana za ruku i povela ga u tom pravcu. Ispred su bili njen otac, stric, Sadija i kola hitne pomoći. "Striče...", krenula je, a onda pogledala u svog oca. Stajao je i plakao kao malo dete, pokušavajući da nagovori Jelenu da sama krene sa njima. Nije želela, opirala se i vrištala. Krenula je da priđe majci, ali ju je Dušan uhvatio i stegao je uz sebe. "Pusti me."

"Neću, ona nije pri sebi, lepotice. Molim te, pusti tatu i ljude iz hitne da to reše."

Okrenula se i zagnjurila glavu u njegove grudi. "Povređuju je, Dušane.", procvilela je.

Stric joj je prišao i nežno je pomazio po glavi. "Ne brini, neće je povrediti, zato i jesu oni tu, mala."

Pogledala ga je. "Šta sad?", upitala je kroz suze.

Uzdahnuo je, povukao je u zagrljaj i nežno je pomazio po kosi. "Ne plači. Odvešće je ovde u bolnicu, a onda će Marko podneti zahtev da je prebace u Beograd."

"Ne želim da odemo pre nje."

Zvezdan je uzdahnuo. "To će potrajati par dana, mala, zašto ti i Dušan ne bi..."

"Ne, ja ne idem pre nego što krene i ona.", zarežala je.

Dušan je uzdahnuo. "Svakako je nećeš moći videti, malena."

"Šta ako je ne dovedu?"

Zvezdan ju je mrko pogledao. "Misliš da bih ja to dozvolio?"

Odmahnula je glavom. "Ne, striko, ali..."

"Slušaj me, mala, ovako je najbolje. Imaćeš vremena da joj ideš u posetu, kad dođe kući. Šta misliš?"

"Ali... Dobro, krenućemo večeras.", poraženo je rekla.

Najednom je sve utihnulo i ona je pogledala u majčinom pravcu. "Dali su joj inekciju za smirenje, ne brini, pile moje.", Zvezdan je nežno rekao kad je video kako je raširila oči i prebledela kad je ugledala majku kako leži na zemlji, a dvojica muškaraca iz hitne je stavljaju na nosila.

Suze su joj same lile niz obraze. "Samo hoću da idem kući. Prvim autobusom."

Zvezdan je pogledao u Dušana i bacio mu ključeve. "Krenite odmah autom, mi ćemo krenuti kad sve ovde sredimo. Nazovi komandu i ne odvajaj se od nje i keve dok se ja ne vratim."

Klimnuo je glavom. "Ne brini, druže."

Zvezdan je klimnuo. "Pažljivo vozi.", promrmljao je, poljubio svoju sinovicu i smestio je u auto. Uzdahnuo je kada su otišli, pogledao u brata i prišao mu. "Odveo ju je za Beograd, mi ćemo autobusom."

Marko je jedva klimnuo glavom. Nije bio spreman za ovo, kao ni za sva osećanja koja su ga najednom samlela. Ušao je u kolibu koja je ostala otključana i pogledao oko sebe. Seo je na krevet i zajecao na glas.