Ni ne sluteći događaje u Bratuncu, baka je povela to jutro Mariju u obilazak snegom okovanog Beograda. Želela je da skloni na nekoliko sati svoju unučicu iz memljivog kampa i skrene joj misli sa majke, oca i strica. Preplašeno je gledala u gužvu na gradskim ulicama i jako stezala baku za ruku. ‚‚Ne sviđa mi se ovde, bako. Hoću kući.", procvilela je.

Žena je uzdahnula. ‚‚Znaš da ne možemo, Marija.Zašto ti se ne sviđa?"

Slegnula je ramenima. ‚‚Ne sviđa mi se, plaši me gužva ovde. Nikoga ne poznajem. Kad ćemo se vratiti kući?"

‚‚Nisam sigurna, srećo bakina. Daj šansu ovom gradu, možda ti se i svidi, a?"

Klimnula je glavicom, mada je sumnjala da će joj se ikad svideti. U Bratuncu je imala drugare, strica, oca, majku, pa čak i Dušana, iako ga je sad mrzela. Htela je da se sve završi i da se vrati svojoj kući. Taj veliki grad ju je plašio, činio je da se oseća još manjom, sitnijom nego što je inače bila.Zgrade su bile visoke, ljudi užurbani i svugde oko sebe je videla samo beton. setila se zelenila u Bratuncu, setila se šume oko kuće deda Matorog, gde je često odlazila sa svojim stricem. Bila je sigurna da joj se ovaj veliki grad nikada neće svideti. ‚‚Bako...", zazvala ju je kad su zastali kod neke velike crkve i kad se baka odsutno zagledala u daljinu.

Žena ju je pogledala i osmehnula se. ‚‚Želiš li da uđemo unutra i pomolimo se Bogu, juče je bio Božić?", nežno je upitala.

Klimnula je glavom i krenula za bakom unutra. Prekrstile su se na ulazu, a onda došle do oltara. Sklopila je svoje malene ručice i krenula da se moli u sebi. Zamolila je Boga da joj vrati roditelje, strica i da ponovo budu srećna porodica. Završila je molitvu i pogledala u baku. ‚‚Završila sam.", prošaputala je.

Baka je klimnula glavom, uzela je za ručicu i krenule su nazad. Osetila je neku vrstu olakšanja kada su se nešto kasnije vratile u kamp. Bio je udaljen od one gužve i buke, a i ti ljudi tu su, za razliku od onih koje je videla napolju, bili u istoj situaciji kao ona i baka. Legla je u krevet, zagrlila plišanog vuka, kojeg je taj dan dobila od neke dobre gospođe i sklopila okice. Sanjala je kuću, Bratunac, majku i sve što je ostavila iza sebe.

Dani su prolazili, Marija se polako privikavala na život u kampu i, zajedno sa Natašom, pronalazila nove razloge za radost. Postale su nerazdvojne, zajedno su jele, igrale se i smejale. Došlo je proleće, pa ni Beograd se Mariji više nije činio tako hladan i dalek. Šta više, uživala bi kad bi je baka ponekad odvela na Kalemegdan, pa u poslastičarnicu na kolače. Tog dana su ona i Nataša sedele i maštale kako će, jednog dana kad sve prođe, živeti sa svojim porodicama blizu jedna druge i ceo život provesti kao najbolje drugarice, kad joj je neko spustio ruku na rame. "Lepotice...", začula je poznati glas.

Okrenula se i ljutito pogledala u Dušana. "Šta hoćeš?"

Čučnuo je kraj nje i pomilovao je po obrazu. "Još uvek me mrziš?"

Klimnula je glavom. "Da."

Uzdahnuo je. "Gde ti je baka?"

Slegnula je ramenima. "Negde unutra.", promrmljala je, a onda ga pogledala u oči. "Jesi li video tatu i strica? Moju mamu?", upitala je, dok joj je donja usnica podrhtavala.

Klimnuo je. "Jesam, malena. Vidi, ovo su ti poslali tata i stric.", rekao je i izvadio iz džepa dve čokolade.

Uzela je čokolade od njega. "A mama?", šapatom je upitala.

Sklonio je pogled i ustao. "Hoćeš li mi pomoći da nađemo tvoju baku?", upitao je umesto odgovora.

Klimnula je, uzela ga za ruku i povela ga unutra. "Bako, došao je Dušan.", rekla je kad ju je ugledala.

Baka se nasmejala. "Vidim, kćeri. Sine, jesi li video Marka i Zvezdana?", sa zebnjom je upitala.

"Jesam, teta Svetlana, oni su dobro, ne brinite. Upravo sam dao Mariji čokolade koje su joj poslali.", nežno je rekao.

"A Jelena?"

Uzdahnuo je i pogledao u Mariju. "Zašto ne odeš da podeliš čokolade sa ostalom decom, lepotice?"

Tvrdoglavo je odmahnula glavom. "Neću dok mi ne kažeš gde je moja mama."

Seo je na krevet, podigao je u krila i nežno je pomazio po kosici. "Ne znam gde je, malena. Onog dana kada je otišla po hleb i mleko nije se više vratila kući. ", tiho je rekao.

Baka je pisnula plakati, a ona je samo netremice gledala u Dušana. "Jesi li je tražio?", promucala je.

Klimnuo je glavom, povukao je na grudi i snažno je zagrlio. ‚‚Jesam, lepotice, ali je nisam našao."

Šćućurila se u njegovim krilima i zaplakala. ‚‚Hoće li se vratiti?", upitala je kroz jecaje.

‚‚Ne znam, malena.", iskreno je odgovorio, dok ju je nežno mazio po kosi. ‚‚Teta Svetlana, ovo nije mesto za Vas i nju. Tu, u okolini Beograda, imam tetku koja je udovica, nema nikoga, a živi u velikoj kući. Jeste selo, ali bi vam bilo mnogo bolje nego ovde.", tiho je govorio.

Svetlana je uzdahnula. ‚‚Ne znam, sine. Ne želim nikome da budemo na smetnji."

Odmahnuo je glavom. ‚‚Nećete joj smetati, već sam razgovarao sa njom. Usamljena je i dobro bi joj došlo društvo. Šta kažete?"

Klimnula je glavom. ‚‚U redu. Ne mogu dozvoliti da zbog mog ponosa ovo dete živi u ovakvim uslovima. Nemamo mnogo stvari, brzo ću biti gotova.", promrmljala je i otišla da spakuje ono malo stvari što su imali.

‚‚Imaš li nekoga sa kim bi želela da se pozdraviš pre nego što krenemo?", nežno je upitao Mariju.

‚‚‚Imam, Natašu i njenog brata.", prošaputala je.

Nasmešio se, nežno je pogurao iz krila i uzeo je za ručicu. ‚‚Hajde onda da ih potražimo."

Izašli su napolje i ubrzo pronašli Natašu i njenog brata kako se igraju. ‚‚Moramo da se pozdravimo.", tiho je rekla, jedva zadržavajući suze.

Nataša ju je tužno pogledala. ‚‚Odlaziš? Jel ideš kući?"

‚‚Ne idem kući, Nataša. Idemo kod Dušanove tetke. On je najbolji drug mog strica.", prošaputala je.

Nataša ju je zagrlila. ‚‚Uvek ćemo biti najbolje drugarice.", tiho je rekla kroz suze.

‚‚Obećavam.", promrmljala je, odvojila se od nje, a onda pogledala u čokolade u svojim rukama, pa ih pružila Nataši. ‚‚Htela sam da je podelim sa vama, uzmi."

Nataša je uzela čokolade, Dušan ju je podigao u naručje i polako poneo dalje. Opet u neki novi život, u neko novo mesto i među neke nove ljude. Ispalo je da je tetka Draga bila mnogo dobra i osećajna žena. Pogodila ju je sudbina te devojčice i njene bake i odmah ih je zavolela. Mariji ovog puta nije trebalo dugo da se navikne na novi život. Imala je iste ulove koje je, do ne tako davno, imala u svojoj kući, a tetka Draga joj je ispunjavala svaku njenu skromnu želju. Čak joj je dopustila i da štene Nemačkog Ovčara uvede u svoju sobu. Uskoro je upoznala sve meštane sela, stekla prijatelje među svojim vršnjacima i živela naizgled bezbrižnim životom. Sve to je kvario strah za njene najmilije. Čak se ni Dušan nije javljao zadnjih godinu dana. ‚‚Hoćemo na grudvanje?", Darko, drug iz klupe ju je upitao dok su izlazili iz škole.

Bila je već osmi razred te 1995 godine. Izrasla je u prelepu devojku duge, smeđe kose. Taman je krenula da klimne glavom kad je u školskom dvorištu ugledala poznato lice u vojnoj uniformi. Vrisnula je, bacila torbu i poletela muškarcu u zagrljaj. ‚‚Striče!", ciknula je i jako ga zagrlila.

Nasmejao se, podigao je i zavrteo u krug. ‚‚Kako je porasla strikina devojčica."

Spustio je dole i ona ga je dobro pogledala. ‚‚Ti si ostao isti, striko. Jesu li tata, mama i Dušan došli?"

Nežno ju je pomazio po kosi. ‚‚Tata i Dušan jesu, pile moje. Mama se još nije pojavila.", dodao je šapatom.

Progutala je iklimnula glavom. ‚‚Shvatam.", tiho je rekla. ‚‚Hajde, jedva čekam da vidim tatu. Kad se vraćamo kući?"

‚Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. ‚‚Ne vraćamo se, mala. Hajde, kući ćemo pričati o svemu. Gde ti je ranac?"

Pocrvenela je i okrenula se unazad. ‚‚Nemam pojma, tu sam ga negde bacila.", promrmljala je.

‚‚Evo ga, Marija. Izvoli."

‚‚Hvala, Darko. Darko, ovo je moj stric.", ponosno je rekla.

‚‚Drago mi je, gospodine."

Zvezdan je klimnuo. ‚‚Takođe. Hajde, strikino, otac jedva čeka da te vidi."

Klimnula je glavom, uvukla se u njegov siguran zagrljaj i lagano su krenuli ka kući udaljenoj desetak minuta od škole. ‚‚Ne mogu da verujem da ste najzad došli.", ushićeno je rekla.

Nasmejao se i nežno je poljubio u teme. ‚‚Jesmo, mala. Kako je tebi ovde?", zabrinuto je upitao.

‚‚Lepo, striko. Tetka Draga je predobra, a i meštani su nas lepo prihvatili. Samo sad ne možemo ostati ovde, previše nas je.", zabrinuto je dodala.

‚‚Ne brini, mala, sve će se srediti, sada je tvoj striko tu."

Nasmejala se, poskočila i poljubila ga u obraz. ‚‚Znam, striko, sad se više ničega ne bojim.", umiljato je rekla. Na kapiji ih je sačekao Reks. ‚‚Duša moja, on mene čeka. Hajde, Reks, idemo da vidimo tatu, a ovo mi je stric.", nasmejano je rekla mazeći psa.

Zvezdan se nasmejao. ‚‚Već smo se upoznali."

Uletela je u kuću i u dnevnom boravku zatekla oca i Dušana kako razgovaraju. ‚‚Tata!", uzviknula je, skočio je sa stolice i uhvatio je u zagrljaj.

‚‚Kćeri moja, kako si porasla.", drhtavo je rekao, jako je stežući u zagrljaju.

Lagano se odvojila od njega i pogledala ga. Izgledao joj je mnogo starije, nego zadnji put kad ga je videla. ‚‚Jesi li dobro, tajko?", zabrinuto je upitala.

Nasmejano je klimnuo glavom. ‚‚Sad jesam, kćeri. Pogledaj se, ostavio sam devojčicu, a nalazim prelepu devojku. Jesi li dobro, kćeri?"

Zaklimala je glavom. ‚‚Jesam, tajko. Mama..."

Oči su mu zasuzile. ‚‚Nisam siguran da će se vratiti, sine.", tiho je rekao.

Progutala je knedlu. ‚‚Hoće, vratiće se.", rekla je mnogo sigurnije, nego što je to zaista i osećala. Okrenula se i pogledala u Dušana. ‚‚Zdravo.", promrmljala je.

Ustao je i prišao joj. ‚‚Zdravo, lepotice. Jel me još mrziš?"

Napućila se. ‚‚Hoćeš li me opet slagati?"

Odmahnuo je glavom. ‚‚Neću, obećavam."

Nasmešila se, pridigla se na prste i poljubila ga u obraz. ‚‚Onda te ne mrzim više."

Nasmejao se, zagrlio je i poljubio je u teme. ‚‚Odlično."

Baka i tetka Draga su donele večeru i do dugo u noć su sedeli i razgovarali. Najednom, posle tako prokleto mnogo vremena, Marija je osetila da je ponovo kod kuće. Shvatila je da nije patila ni za Bratuncem, ni za zidovima, već za ocem i stricem. Njen dom je tamo gde su oni, ma gde to bilo.