Zvezdan je ušao u kafanu i potražio Miroslavu pogledom. Priznao joj je svoja osećanja, znao je da mora da razmisli, pre nego što napusti muža alkoličara i sa decom krene u novi život, ali je želeo da joj se javi pre nego što krene za Beograd. "Odkud ti ovako rano ovde?"

"Odlazim na dva dana u Beograd, želeo sam da ti se javim.", promrmljao je.

Osmehnula se. "Dobro, pozdravi sinovicu."

Prošao je rukom kroz kosu. "Ovaj, jesi li odlučila?"

Uzdahnula je. "Rekla sam ti da mi treba vremena, Zvezdane."

Klimnuo je. "U redu. Moram da krenem.", nabusito je rekao i izašao iz kafane. Bio je čovek koji je znao šta želi i uvek je radio da to i dobije. Sad odluka nije bila na njemu i to mu je unosilo nervozu. Bilo je prošlo podne kad je stigao u Beograd. "Zvezdane, sine!", Svetlana je usklinula.

Zvezdan se nasmejao. "Došao sam da predam neke izveštaje u komandu i imam slobodno do sutra popodne. Gde su ostali?", zbunjeno je upitao.

"Marko je na poslu, mislila sam da je on. Danas nešto ranije završava.", promrmljala je.

"A moja mezimica?", radoznalo je upitao. Shvatio je da se nešto događa čim mu majka nije odmah spomenula i Mariju.

"Marko će ti reći kad dođe.", promrmljala je.

Skočio je na noge. "Majko, govori! Gde je Marija?", zagrmeo je.

"Smiri se, Zvezdane i ne deri se na majku.", Marko je progunđao ulazeći u kuću. "Marija je sinoć otputovala u Bratunac."

Svetlana se izgubila iz sobe, pod izgovorom da ide da skuva kafu. Slutila je oluju, a baš joj i nije bilo po volji da sluša svađu odraslih sinova. Zvezdan se okrenuo i zabezeknuto ga pogledao. "U Bratunac?", ponovio je kao da nije verovao sopstvenim ušima. "Hoćeš da kažeš da si je samu pustio tamo?", zagrmeo je.

Marko je uzdahnuo i seo. "Nije sama.", mirno je odgovorio.

"Sa kim je onda?", zarežao je.

"Sa Dušanom."

Zvezdan je seo na stolicu pokušavajući da se smiri. "Zadaviću ga. To je znači ta njegova bolesna tetka Draga.", zasiktao je. "Da li ste svi vi, bre, totalno poludeli?", ponovo je zagrmeo.

Svetlana je donela kafe, sela na fotelju preko puta njih i mudro ćutala. "Smiri se, Zvezdane. Dušan je juče ujutru došao kod mene i pokazao mi pismo koje mu je Marija poslala. Dogovorili smo se da će pokušati da je odgovori, a ako ne uspe da on ode sa njom."

"Šta ima koji kurac da je odgovara, zabraniš i kraj!"

"Zvezdane, mesecima već vodim bitku sa njom oko toga.", umorno je rekao.

"Pa da, sve si joj dozvolio, naravno da sad ne možeš da se izboriš sa njom.", Zvezdan je progunđao.

Marko je besno skočio. "Ja joj dozvolio?", zagrmeo je. "Jesam li ja znao da puši prvi, ili ti? Jesam li ja sam sebe nagovarao da ide u Kragujevac, ili si ti to uradio?"

"Ja sam joj stric i ja mogu da joj popuštam, ti si joj otac i ti treba da je vaspitavaš!", progunđao je. "Slušaj me dobro, vrati li je Dušan bolesnu i nesrećnu odande, prvo ću ubiti njega, a onda tebe. To nek ti bude jasno! Kad treba da se vrate?", malo smirenije je upitao.

"U četvrtak."

"Šta traže tamo do četvrtka, jebote?"

Marko je prevrnuo očima. "Ne znam. Marija je rekla..."

"Marija da je rekla da skočite sa mosta, obojica bi to uradili. Javiću u komandu da se vraćam u petak dole, odavde ne idem dok je ne vidim na ovim vratima.", progunđao je, ustao i otišao do telefona. Prvo je okrenuo štab, a onda Miroslavu. "Ostaću ovde do petka, Dušan je odveo malu u Bratunac.", besno je zarežao kad se javila.

Miroslava je bila zahvalna što ne može da je vidi. Zabavljao ju je njegov bes. "Smiri se, Zvezdane, sam si rekao da je on njoj drugi stric.", prmrmljala je.

"Jesam, ali to ne znači da može da je vodi tamo i plus da me slaže."

Prevrnula je očima. "Slagao te je jer si nerazuman, Zvezdane. Iako je mlada, nije glupa da ne zna šta želi.", progunđala je.

"Dobro, dobro. Nadam se da ćeš do petka i ti znati."

Uzdahnula je. "Razgovaraćemo kad dođeš."

"Dobro.", promrmljao je i spustio slušalicu. Razumeo ju je, ali je ipak želeo da zna na čemu je.

Otvorila je oči i susrela se sa njegovim lepim očima. "Jesi li se naspavala?", nežno je upitao.

Osmehnula mu se. "Jesam. Ti?"

"Mhm, prespavali smo ceo dan, već je pao mrak.", promrmljao je. "Kako si?", zabrinuto je upitao.

"Dobro sam, Dušane.", promrmljala je. Izvio je obrvu i ona je uzdahnula. "Kuća  je spaljena i uništena, ali nije to ono što me boli, Dušane. Sve moje drugarice imaju majku, idu sa njom kod frizera, u kupovinu, pričaju sa njima o svemu, a ja nemam. Imam baku i tetka Dragu, ali to nije to.", šaputala je.

"Znam, malena. Pokušaćemo da je nađemo, obećavam.", nežno je mrmljao i mazio je.

Klimnula je. "Ako i ne uspemo, bar ću znati da sam pokušala."

Nasmešio se, pa spustio usne na njene. Lagan i nežan poljubac se pretvorio u pravu vatru. Privlačila ga je uz sebe, uzvraćala mu istom strašću, željom i potrebom. Prevrnuo ju je na leđa, legao preko nje i nastavio da je ljubi, dok ju je dodirivao po telu. Znao je da treba da se povuče, ali mu je to bilo sve teže uraditi. Podigao je usne sa njenih i pogledao je. Njene uvek tako bistre plave oči su sada bile mutne i tamne od želje. Nasmešio se i drhtavom rukom prešao preko njenog obraza. "Ovo nam nije najpametnija ideja, lepotice.", promumlao je nežno nosem prelazeći preko njenog.

"Znam.", prošaputala je.

"Hajde, idemo da večeramo, ako ostanemo ovde neću uspeti da se iskontrolišem.", tiho je rekao i ustao sa nje.

Ustala je za njim, uzeo ju je za ruku i poveo je van. Obrazi su joj goreli, srce lupalo kao ludo i sve što je želela bilo je da se vrati u taj krevet sa njim. "Dušane, ovaj..."

Zastao je i pogledao je. "Znam, malena. Dođi.", promrmljao je i poveo je dalje. "Više ne znam gde ovde ima dobrih restorana, valjda ćemo naći nešto."

Nasmejala se. "Meni je svejedno. Nisam mnogo ni gladna."

Pogledao je u oči, a onda se zasmejao. "Nemoj da lažeš, lepotice."

Pocrvenela je do korena kose. "Budalo."

Seli su u baštu nekog restorana, naručili ćevape i sok i on je pogledao. Taman je krenuo da joj nešto kaže, kad im je prišao neki čovek. "Dušane, druže..."

Dušan se nasmejao, ustao i srdačno se pozdravio sa pridošlicom. Mariji je odnekle bio poznat, ali nije mogla da se seti odakle. "Jebote, ne mogu da verujem. Gde si ti, druže?"

Nasmejao se. "Ja sam ovde uvek, tebe nema. Ko je lepotica?"

Dušan se nasmejao. "Zvezdanova sinovica, Marija."

"Ona mala? Au, al si porasla.", nasmejano je rekao, pa seo do njih. "Gde su Zvezdan i Marko?"

"U Srbiji, Gorane. Zvezdan i ja smo na Kosovu, a Marko radi kao vozač ministra odbrane. Marija se zainatila da dođe ovde i sazna šta joj je sa majkom, a njima dvojici ne pada na pamet da se više vraćaju ovamo."

Goran je klimnuo. "I ti si se zakleo da se više nećeš vratiti. Sutra idite na uzvišenje prema Kravicama, ima groblje onih što smo pronalazili po šumama, nakon napada. Jebi ga, sreća što se svi znamo, pa su grobovi obeleženi.", promrmljao je, a onda pogledao u Mariju. "Moraš da budeš spremna i na to."

Klimnula je. "Znam."

Posedeli su još malo, a onda su Dušan i Marija krenuli nazad u motel. "Znaš..."

Tužno se osmehnula. "Znam, verovatno je u pravu.", prošaputala je. "Čak i ako je tako, volela bih bar da znam gde joj je grob, Dušane."

Uzdahnuo je. "Znam, malena."

Ušli su u sobu i ona ga pogledala. "Idem da se istuširam.", promrmljala je, pa pogledala u torbu. "Nisi mi spakovao ništa u čemu ću spavati."

"Izvini.", promrmljao je, izvadio bokserice i majicu iz svoje torbe, pa joj pružio. "Izvoli."

"Hvala.", promrmljala je, uzela od njega stvari i otišla na tuširanje. Istuširala se, obrisala i obukla, pa izašla van. "Slobodno ti je kupatilo.", rekla je, slatko ga poljubila u obraz i stala na prozor kako bi zapalila cigaretu.

Odmerio je od pozadi i progutao. Izgledala je previše seksi i zanosno da bi joj odoleo. "Idem da se istuširam.", tiho je promrmljao i otišao u kupatilo. Stajao je ispod tuša dok su mu se misli rojile. Pokušavao je da se smiri, pokušavao je da smiri svoje poludelo srce i bolno telo. Nikad nije osećao toliku potrebu, toliku želju prema nekoj ženi. Nju je želeo više nego bilo šta u svom životu.  Završio je sa tuširanjem, izašao van i zatekao je kako leži na leđima, gleda u plafon i o nečemu razmišlja. Legao je kraj nje i pogledao je kad se okrenula ka njemu. Pružio je ruku, uvukao je u njenu kosu, pa je privio uz sebe. Spustila je šaku na njegov obraz i osmehnula se kad je pritisnuo obraz o nju sklopivši oči. Više se privila uz njega i spustila usne na njegove. Bila je mlada, nije mogla da zna kakva se bura u tom trenutku odvijala u njemu i koliko mu je ranije trebalo samokontrole da joj odoli. Otvorio je oči, pogledao je i poslao sve dođavola. Njene oči su u tom trenutku bile njegova propast. Prevrnuo je na leđa i gladno je ljubio, dok su mu ruke lutale njenim telom. Tiho je uzdisala pod njim, a onda nesvesna onoga što mu radi zavukla šake ispod njegove majice. Otrgao je usne sa njenih, zavukao ruke pod njenu majicu i povukao je na gore. Ugledao je njene lepe, bujne grudi, nežno je palčevima prešao preko bradavica, a zatim se usnama obrušio na njih. Iznenađeno je kriknula i izvila se ka njemu. Sisao ih je i lizao, uživajući kao nikad do tada. Ruka mu je poletela ka njenim boksericama, zavukao je unutra i dotakao je. Zaječala je i nagonski izvila kukove ka njemu, bila je van sebe od užitka. Odvojio se od nje, skinuo je majicu, a zatim i svoje i njene bokserice. Ponovo je legao preko nje, uvukao obe šake u njenu kosu i pogledao je. Oboje su teško disali. "Sad me moraš slušati, lepotice.", promuklo je rekao, zadnjim atomima snage se suzdržavajući. "Hoću.", prošaputala je. Osmehnuo se, nežno je poljubio, a onda spustio šaku između njih i namestio svoj ud na njen ulaz. "Moraš biti mirna.", zasiktao je kad je izvila kukove ka njemu u susret. Prešla je nosem po njegovoj vilici. "Izvini.", promrmljala je.  Duboko je uzdahnuo, nikada pre toga nije bio sa devicom, niti je želeo da nekoj pruži užitak kao sada njoj. Lagano je počeo da prodire, a ona je osetila kako se širi i spaja sa njim. Došao je do prepreke, spustio usne na njene i zario se do kraja u nju. Zaječala je na njegovim usnama i zarila mu prste u ramena. "Jel te boli, malena?", zabrinuto je upitao. Odmahnula je glavom. "Ne.", prošaputala je. Nasmešio se, spustio usne na njene i nežno je ljubio, dok je mirovao u njoj, puštajući je da se navikne na njega. Uzvraćala mu je poljupce, grlila ga, a onda se promeškoljila ispod njega i zadovoljno zaječala. Znao je da je spremna i počeo je polako da se pomera. Uzdasi zadovoljstva su im se mešali, dok se nežno pomerao u njoj. Osetio je njeno pulsiranje, izvukao ga do kraja, a onda se jednim brzim potezom nabio u nju. Vrisnula je, izvila se ka njemu i doživela vrhunac. Izgubio se zbog njenog stiskanja, grčenja pod njim i tihog cviljenja, ponovio pokret i svršio duboko u njoj. Pao je preko nje i jako je stegao. Nikad nije doživeo takav vrhunac, jak, bez ikakve samokontrole. Znao je od početka da će biti tako, da će, kad je jednom bude imao, izgubiti svaku nit kontrole.