Već je došlo leto. Marija se vrlo brzo privikla na život u samom gradom, završila osmi i upisala srednju medicinsku školu na Zvezdari. Bila je ponosna sama na sebe zbog tog uspeha. Marko je počeo da radi kao vozač ministra, a Zvezdan i Dušan su ostali pri vojsci. Sve je bilo savršeno osim jednog. Mariji su osećaji počeli da se menjaju i ona zaista nije imala pojma šta se sa njom dešava, a zasigurno nije mogla da razgovara sa bakom o tome. "Dobro, da čujem, šta se sa tobom događa u poslednje vreme?", Zvezdan je narogušeno upitao.

Zatreptala je. "Ništa, striko, zašto?"

"Zato što se čudno ponašaš, jebote. Imam li razloga da brinem?"

Pocrvenela je. "Nikakvog, striko. Dušan nije sa tobom?"

"Nije, ima večeras sastanak sa nekom, sutra će svratiti."

"O, ok. Samo da znaš da bih i ja htela strinu uskoro.", promrmljala je, sklanjajući pogled.

"Šta je problem, mala?", nežno je upitao.

Osmehnula se. "Ništa, stvarno. Idem da prošetam Reksa.", promrmljala je, stavila psu kaiš i krenula ka vratima da se obuje.

"To mu je već treća šetanja za dva sata, jadan pas će dobiti upalu mišića.", Zvezdan je rekao, kad je došao do nje i naslonio se na dovratak.

Nasmejala se. "U kondiciji je. Hoćeš sa nama?"

Odmahnuo je glavom. "Moram po kevu, kod tetke Drage je. Hoćeš li sa mnom?"

Zagrizla je usnicu. Pojma nije imala šta da radi, ali je na kraju ipak klimnula. "Hoću, krećemo odmah?"

Klimnuo je, obuo se i krenuli su ka autu. "Jesi li se zaljubila?"

Zagrcnula se. "Ne." Izvio je obrvu. "Dobro, da i šta sa tim?", narogušeno je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Da ne misliš da ti je malo rano, pile moje?"

Zacvilela je. Samo joj je on još trebao, da joj staje na ionako veliku muku. "Ne brini, svakako je to samo sa moje strane.", promrmljala je.

Nežno ju je pomilovao po kosi. "Onda te nije ni zaslužio.", promrmljao je.

"Da, da, znam.", nervozno je rekla. Sve što je želela je da završe više sa tom temom. Pre nego što iz nje izvuče mnogo više.

Zvezdan je bacio pogled na nju i uzdahnuo. Zaista se nadao da će je to brzo proći, on nije bio glup i ma koliko ona krila, on je znao šta je u pitanju. Uskoro su stigli kod tetka Drage, izašla je iz auta, pustila Reksa, a onda potrčala tetka Dragi u zagrljaj. "Sedam dana te nema da me posetiš!", prekorno je rekla.

Nasmejala se. "Samo sam se ulenjila.", raspoloženo je rekla.

Klimnula je. "Bez ručka vas ne puštam."

"Važi.", promrljala je.

Dušan je izašao iz kuće. "Kad ste stigli?", raspoloženo je upitao.

"Upravo.", Zvezdan je rekao i pozdravio se sa njim.

Prišao je Mariji i poljubio je u teme. "Kako si, lepotice?"

Zaklecala su joj kolena. "Dobro sam.", promrmljala je.

Dušan se namrštio. Pogledao je u Zvezdana i ovaj je slegnuo ramenima. "Hoćeš da prošetamo Reksa?"

Slegnula je ramenima. "Kako hoćeš."

Prevrnuo je očima, uzeo povodac od nje, uhvatio je za nadlakticu i poveo ka kapiji. "Čime sam te naljutio?", tiho je upitao.

Pogledala ga je i osmehnula mu se. "Nisi, ne brini. Samo nisam raspoložena  u poslednje vreme."

"Zašto?"

"Nije bitno."

"Čim si neraspoložena, bitno je."

Skrenula je na jedan sporedan putić, došla do jedne klupice, napravljene za lovce i sela. Seo je do nje i pogledao je, očekujući odgovor. "Čak i da kažem, to ne menja ništa, osim što bi bilo još gore. Nije bitno, stvarno."

Opkoračio je klupu, izvadio cigarete, pružio joj jednu, pa i sam zapalio. "U dvoje ćemo lakše naći rešenje."

Uzdahnula je. "Nema rešenja, u redu? Ne insistiraj, molim te."

"Dobro, neću. Zašto ne ostaneš par dana sa nama, tetka Draga te poželela."

"Ne bih da smetam."

"Počinješ da me ljutiš.", zarežao je.

Podigla je ruke u vazduh. "Dobro, dobro, ostaću.", promrmljala je. "Nisam ponela ništa od stvari."

"Večeras idem u grad, svratiću do Zvezdana i doneti ti u povratku."

Klimnula je. "Ok."

Povukao je dim i zagledao joj se u oči. "Jesi li sigurna da ne mogu pomoći?"

Nasmejala se. "Meni više ni Bog ne može da pomogne. Mislim da je konačno digao ruke od našeg pomirenja.", progunđala je.

"On možda ne može, ali ja mogu.", arogantno je rekao.

Zapanjeno ga je pogledala, a onda prasnula u smeh. "Ti nisi normalan. Ne brini, ok? Nije ništa što vreme neće srediti.", progunđala je.

Prevrnuo je očima. "Voleo bih da si manje tvrdoglava. Dobro, odustajem, ali ako ti zatreba pomoć, pa, tu sam."

Nagla se i poljubila ga u obraz. "Znam. Hoćemo da se vratimo?"

"Mhm.", promrmljao je, ustao i krenuo za njom. "Zvezdane, Marija će ostati par dana kod nas.", rekao je čim su seli ispod hrasta, gde su ostali pili sok i kafu.

Zvezdan je izvio obrvu. "Otkud to?"

"Poželela sam je, sine, ipak je ona ovde dugo bila i navikla sam na nju."

Zvezdan se osmehnuo. "Neka ostane, ako želi."

"Ostaću.", promrmljala je i sela do strica.

Ručali su, a onda su Zvezdan i Svetlana krenuli ka autu. "Mala, budi dobra, u redu?", nežno je upitao.

Nasmejala se. "Ja sam uvek dobra, striko, ne brini."

Klimnuo je glavom i otišao. Uskoro je i Dušan otišao u grad, a ona je veče provela u tetka Draginom društvu. Obožavala je tu nežnu ženu, punu saveta. Tetka Draga je otišla na spavanje, a Marija je ušla u svoju sobu, sela na prozor i zapalila cigaretu. "Dobro veče."

"Već si se vratio?", iznenađeno je uptala.

Klimnuo je. "Mrdni.", promrmljao je, pa se popeo na prozor kad je lepo sela.

"Kako je prošao sastanak?", radoznalo je upitala.

"Nije još ni ponoć, a već sam se vratio, šta ti misliš?"

"Loše. Zašto?"

Nasmejao se, pa je pogledao. "Mislim da je i od mene digao ruke.", progunđao je.

"Toliko loše?"

"Mhm."

Pogledala ga je. "Znam odličan lek za probleme svih vrsta "

Nasmejao se. "A to je?"

"Sladoled.", rekla je i nacerila se. "Slučajno imamo punu kutiju i to onog na kugle iz Stepojevca."

"Imam bolju ideju."

Bledo ga pogledala. "Bolju ideju od sladoleda? I to sladoleda na kugle? Nema šanse."

"Sladoled na kugle na Kalemegdanu?"

Skočila je sa prozora i pogledala ga. "Pusti Reksa napolje, nek se istrči dok se ne vratimo. Čekam te kod auta.", promrmljala je.

"Krećemo?", raspoloženo je upitao kad se stvorio kraj kola.

"Aha."

Nekih sat kasnije su sedeli na zidinama Kalemegdana i jeli sladoled. "Mnogo bolja ideja, zar ne?"

"Mhm. Zašto je sastanak krenuo po zlu?", radoznalo je ponovila pitanje. Izgarala je od želje da sazna.

Nasmejao se. "Pristao sam na Dragin nagovor. Ne zato što mi se sviđa.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Sledeći put pozovi neku koja ti se sviđa, pa neće propasti."

Osmehnuo se. "Možda jednog dana. Jel se tebi sviđa taj sladoled?"

Nasmejala se. "Savršen je."

Sedam dana je provela sa njim i tetka Dragom i to joj ni najmanje nije pomoglo da dovede svoja osećanja u red. Šta više samo su se pogoršala. Postajala jača i pravila pravu oluju u njoj. "Mala, moramo da razgovaramo.", taj dan joj je Zvezdan rekao.

Namrštila se. Instiktivno je osećala da nešto nije u redu, čim su sva trojica ozbiljno sedela za stolom i gledala je. "Šta je problem?", tiho je upitala.

"Dušan i ja odlazimo na Kosovo, mala."

"Šta ćete tamo?", zbunjeno je upitala, a onda su joj kroz glavu prošle sve one priče o mogućem ratu, kao i naslovi u novinama. Ona u to nije verovala, nije želela da veruje. "Ne, ne i ne! Zašto vi morate da idete? Već ste prošli kroz to, neka idu drugi!", besno je zarežala.

"Mala, smiri se..."

"Neću da se smirim! Neću! Vi ste branili svoj dom, sad neka drugi brane svoj!"

Otac joj je sedeo i sve vreme ćutao. Znao je da mora da izbaci to iz sebe. Prokleti rat joj je oduzeo majku, detinjstvo i bezbrižnost. Naterao je da odraste pre vremena. "Sećaš li se kapatena koji te je doveo za Beograd?", Dušan je tiho upitao.

Ljutito ga je pogledala. "Da, šta sa njim?"

"On je sa Kosova, malena. Vidiš, kad je nama trebala pomoć, mnogi iz Srbije su bili tu."

Pocrvenela je do korena kose, sela na stolicu i rasplakala se. "Ne želim da odete, ne želim da vas izgubim, da nestanete kao mama, ili da vas opet godinama ne vidim.", procvilela je.

Stric joj je duboko uzdahnuo, ustao, pa joj prišao i zagrlio je. "Nećeš, mala, viđaćemo se često, obećavam, strikino."

"Kako ti to znaš?, zacvilela je.

Osmehnuo se i izbrisao joj suze. "Ja ću biti veza sa Beogradom."

Klimnula je. "Kad odlazite?"

"Ujutru.", tiho je rekao.

Klimnula je glavom. "U redu."

Tu noć se ponovo iskrala iz stana sa Reksom i povela ga u još jednu noćnu šetnju. "Mislim da si rekla da si prestala to da radiš.", Dušan je zarežao kad je izašla iz zgrade.

Zapanjeno ga je pogledala. "Šta radiš ti ovde u ovo doba, jebote?"

"Čekam tebe."

Uzdahnula je. "Zašto?"

Slegnuo je ramenima. "Da razgovaramo."

Sela je na klupu ispred zgrade, pustila Reksa sa povoca, pa ga pogledala. "Ujutru ideš, kad misliš da spavaš?"

Osmehnuo se. "U vozu. Slušaj, Zvezdan će biti veza sa Beogradom, dolaziće svakih par nedelja. Ja nisam siguran da ću moći tako često, niti da ću uopšte moći, pa kad god dođe pogledaj u njegov desni džep pantalona."

Zbunjeno ga je pogledala. "Zašto?"

"Tu će ti biti pare za cigare i pitanja na koja ću želeti odgovore."

Osmehnula se. "Ne trebaju mi..."

"Trebaju ti, Marko ne zna da pušiš, a Zvezdan još uvek misli da pušiš samo uz kafu. Na to posmatraj kao da sam ti svaki dan davao paklu cigara, kao i do sad.", nežno je rekao.

Nasmejala se. "U redu, svakako nećeš odustati."

"Ne, neću."

"Znam.", promrmljala je i pogledala ga. Zagrizla je usnicu. "Vratićeš se, zar ne?"

Privukao je u zagrljaj. "Obećavam."

Zagrlila ga je oko struka i uzdahnula. "Smem li i ja tebi da postavim pitanja?", tiho je upitala.

Nasmejao se. "Sve što ti padne na pamet. "

Pogledala ga, podigla glavu i jako zagrizla usnicu, skupljajući hrabrost da uradi ono što je želela. Prinela je usne njegovim i ovlaš ga poljubila. "Izvini, zaboravi.", prošaputala je kad ju je zapanjeno pogledao i otrgla mu se iz zagrljaja. "Zaboravi, molim te.", prošaputala je, uzela Reksov povodac i krenula da ode, kad je uhvatio za ruku i naterao je da se vrati i sedne na klupu.

"Malena..."

"Nisi ti kriv, u redu? Nisi mi davao nadu, ali ja... Rekla sam ti, davno je digao ruke od mene.", šaputala je, dok je gledala u pod. Nije želela da vidi njene suze.

Podigao joj je glavu, pa joj nežno obrisao suze. "Ne plači."

"Samo se čuvaj tamo, važi?" Klimnuo je glavom, ustala je, nežno prošla rukom kroz njegovu kosu i polako krenula ka ulazu. Tiho se ušunjala u stan, ušla je u svoju sobu, skinula Reksu povodac, pa izašla na terasu. Zapalila je cigaretu, sela na stolicu i pogledala u zvezdano nebo. "Mogao si bar pameti da mi daš, jel znaš? Mogao si, al' nisi.", progunđala je, dok su joj se suze slivale niz obraze. Ujutru je izašla iz sobe, kako bi ispratila svog strica i zatekla Dušana samog u kuhinji. "Gde je stric?"

"Otišao je do prodavnice, da ti donese doručak, za dva sata krećemo.", promrmljao je, ustao i prišao joj. Izvadio je iz džepa paklu cigareta, pare i neki papirić. "Prva pitanja."

Uzela ih je i pogledala ga. "Ima li ih mnogo?"

"Samo jedno." Krenula je da odmota papirić, ali ju je uhvatio za ruke. "Kad odem."

Klimnula je glavom i stavila sve u džep, a cigare u viseći deo. "Izvini zbog onoga sinoć, možemo li se praviti da se nije desilo?", tiho je upitala dok je stavljala tri kafe.

"Ne brini za to, u redu? Nisam ljut, lepotice."

Osmehnula mu se. "Hvala.", promumlala je.

Prišao joj je i obuhvatio joj lice šakama. "Hoću obećanje."

"Koje?"

"Neću više da lutaš noću po kraju i ne želim da plačeš više."

Klimnula je. "Obećavam."

Poljubio ju je u čelo, pa je zagrlio. "Ozbiljno ću se naljutiti, ako me slažeš.", nežno je rekao.

"Neću.", prošaputala je.

Odvojio je od sebe, nežno je pomilovao po obrazu i nasmešio se. Skuvala je kafu, a onda je došao i Zvezdan. "Mala, tu ti je doručak, uzeo sam ti i cigarete, da imaš za prve dane, posle se snalazi, važi?"

Nasmejala se, ustala, pa mu sela u krila i zagrlila ga. "Moj striko na sve misli. Ne brini, snaćiću se.", tiho je rekla.

Zagrlio je i pomazio je po kosi. "Moramo da krenemo, mala."

Uzdahnula je, ustala iz njegovih krila i dopratila ih do vrata. Stric ju je jako zagrlio. "Čuvaj se i ne pravi gluposti, važi?"

Klimnula je. "Neću, striko. Ne brini.", nežno je rekla.

Pustio ju je i ona je pogledala u Dušana. Privukao je sebi i snažno je zagrlio. Odvojio se od sebe, pomazio je po obrazu i bez reči krenuo za Zvezdanom. Gledala ih je dok su silazili niz stepenice, a onda se vratila u stan, duboko uzdahnula i izvadila papirić iz džepa. Osmehnula se na pitanje u njemu, pomazila ga, pa otišla u sobu i brižljivo ga spustila u fioku. Pogledala je u Reksa. "Bar je tata ostao sa nama, zar ne?", promrmljala je. Pas ju je pogledao i gurnuo njušku pod njenu ruku. Nasmešila se. "Znam da ćeš ti uvek biti sa mnom, lepi.", nežno je rekla.