"Ubi me glava.", zacvilela je kad je krenuo da je ljubi.

Nasmejao se. "I mene, malena. Ostani da ležiš, skuvaću ti kafu, pa će ti biti bolje."

Otvorila je oči i pogledala ga. "Ustaću.", promrmljala je i povukla ga na sebe, pa ga poljubila. "Mislim da prolazi.", kroz osmeh je promrmljala.

Nastavio je da je ljubi. "Jel bolje?", upitao je kad joj je najzad pustio usne.

"Mhm, mnogo.", zaprela je.

Zasmejao se, još jednom je poljubio, a onda ustao. "Posle moramo kod tetka Drage, nemam nikakvih stvari više ovde.

Ustala je, potražila u ormanu šta joj treba, pa ga pogledala. "Možda bi mogli da ostanemo tamo dok se ne vrate?"

Slegnuo je ramenima, prišao joj i nežno je poljubio. "Sve što ti želiš, lepotice.", promrmljao je

Uzvratila mu je poljubac. "Idem da se okupam, dok skuvaš kafu."

Klepio je po zadnjici kad je krenula ka vratima i ona se zapanjeno okrenula. Nacerio joj se. "To ti je zato što ne zoveš i mene sa sobom."

Isplezila mu se. "Pitaj teta Svetlanu šta bi mislila o tome.", nasmejano je rekla.

Prevrnuo je očima. "Tebe još alkohol drži, polazi na kupanje.", progunđao je kroz smeh.

Taj dan su otišli kod tetka Drage. Žena joj se obradovala, a bila je i usamljena, pa su svo troje rešili da ostanu tu. Obožavala je to mesto, mogla je da zamisli sebe i Dušana kako žive tu. U stvari, ona je mogla sebe da zamisli kraj njega čak i u onim ruševinama. Ma, bilo gde na ovom svetu, samo da je sa njim. Sedela je u njegovom zagrljaju, kad je zazvonio telefon. Dušan  je ustao i otišao da se javi. "Halo?"

"Druže, danas krećemo.", Zvezdan je zabrundao sa druge strane slušalice.

"Odlično. Kako je Jelena?"

Zvezdan je uzdahnuo. "Loše. Pored psihičkih problema otkrili su joj i rak žlezda."

"Jesu li sigurni, Zvezdane?"

"Da. Samo ne znaju koliko je napredovao, to će u Beogradu utvrditi."

Uzdahnuo je. "Marija..."

"Ne pričaj joj ništa, Dušane. Makar dok ne vidimo koliko je daleko otišao."

"U redu.", promrmljao je i spustio slušalicu. "Zvezdan je zvao, danas kreću nazad.", tiho je rekao kad je ponovo seo do nje.

"Šta se dešava, sine?", Svetlana je zabrinuto upitala.

Nasmešio se. "Ništa, teta Svetlana."

Marija je instiktivno znala da nešto nije u redu. "Hoćemo li da prošetamo?"

Klimnuo je, viknula je Reksa, a onda su krenuli u šetnju. "Verovatno ćemo prekosutra morati da se vratimo dole, lepotice.", pokušao je da predupredi njena pitanja.

Klimnula je. "Znam, ali nije samo to u pitanju, Dušane, zar ne?"

Uzdahnuo je, pa je poveo prema onoj klupici na kojoj su već sedeli. "Ne, nije, ali mi je Zvezdan rekao da ti ne pričam ništa.", promrmljao je.

"Do kad?"

"Par dana."

Klimnula je. "Neću ti tražiti da mi kažeš, znam..."

"Jelena ima rak žlezda.", prošaputao je.

Pogledala ga je u neverici. Znala je šta to znači, ali nije želela da veruje. "Ne, ne verujem u to. To je neka greška, sigurna sam. Dešavaju se, Dušane.", zacvilela je kad je krenuo da odmahne glavom.

Uzdahnuo je i obuhvatio joj šakama obraze. "Urađene su sve analize, malena."

"Hoćeš da kažeš da ću je izgubiti, pre nego što sam je i našla?", zacvilela je kroz suze.

Privukao je na grudi i jako je stegao. "Ne znaju može li da se leči, ljubavi, u Beogradu će nastaviti analize."

"Svesna sam ja šta je to, Dušane. Ne mogu više, umorna sam od svega.", prošaputala je.

Podigao joj je glavu, a onda je nežno poljubio. "Moraš, zbog mene, zbog nas.", tiho je rekao. "Rekla si da me voliš, lepotice."

"Znaš da te volim, ali..."

"Onda nema ali, lepotice."

Klimnula je. "U redu. Ne brini, neću reći stricu da znam.", tiho je mrmljala.

Slatko ju je poljubio. "Znam da nećeš. Nisam mogao da te slažem, lepotice."

Nasmešila se i uvukla mu se u zagrljaj. "To ne bih ni očekivala.", prošaputala je. Krenuli su lagano nazad. Jako ju je stezao uza sebe. "Sve sam drugačije zamišljala.", prošaputala je.

Poljubio ju je u teme. "Kako?"

Slegnula je ramenima. "Da ću moći da pričam sa njom o svemu, da idemo u kupovinu zajedno, kod frizera, nadala sam se da ćemo najzad biti porodica ponovo."

Uzdahnuo je. "Razumem. Godinama sanjam da su živi, malena. Slušaj me, malena, kako god da bude, zajedno ćemo pregurati. Ja ću uvek biti uz tebe."

Propela se na prste i poljubila ga u vilicu. "Znam da hoćeš. I pisaćeš mi svaki dan, zar ne?"

"Mhm i zvaću te, obećavam."

"Mala nije u sobi?", Zvezdan je to jutro upitao majku kad su stigli.

Odmahnula je glavom. "Odvela je Reksa u šetnju sa Dušanom.", promrmljala je.

Klimnuo je. "Kako je ona majko?"

Žena je uzdahnula i slegnula ramenima. "Ne znam, Zvezdane. Ponaša se normalno, ali ne priča o majci, u zadnja dva dana je uopšte ne spominje.", progunđala je.

Klimnuo je. "Marko je otišao sa Jelenom na kliniku. Ne znaju gde će je smestiti."

Žena se namrštila. "Zar nema psihičkih problema?"

"Ima, ali ima i rak žlezda. Potvrđen je.", tiho je rekao.

Svetlana ga je zapanjeno pogledala. Sela je na stolicu, sve vreme odmahujući glavom. "Ne, ne... Ja treba da umrem, ne ona, ona je potrebna onom detetu. Zvezdane..."

Kleknuo je kraj nje i uzeo je za ruke. "Ne znamo da li će umreti, majko, još ne znamo u kom je stadijumu. Kad se bude sve znalo, tad ću reći maloj."

Plakla je kao malo dete. "Znaš li koliko se nadala, sanjala da će joj se vratiti? Noćima je u snu dozivala. Ne može sad da je izgubi ponovo.", tiho je cvilela.

"Ako i bude tako, opet će imati nas, majko. Molim te, smiri se, ne želim da te Marija vidi takvu.", nežno je rekao.

Klimnula je glavom. "Idem da se umijem.", promrmljala je i otišla.

"Striko, stigli ste!", odušvljeno je rekla i bacila mu se u zagrljaj kad je ušla u kuću.

Nasmejao se, jako je zagrlio i poljubio u teme. "Jesmo, pile strikino. Tata ti je otišao sa majkom u bolnicu."

Klimnula je glavom. "Kako ste putovali? Jel nisi ljut što smo se Dušan i ja napili?", upitala je dok je stavljala kafu.

Stao je kraj nje, prekrstio ruke na grudima i pogledao je. "Nisi me pitala za majku."

Bacila je brz pogled ka Dušanu, a onda pogledala u strica. "Biće smeštena na psihijatriju?"

Sklonio je pogled. "Ne znam, moraju da joj urade neke analize."

"Kakve?"

"Otkud ja znam, nisam ja doktor.", brecnuo se.

"Zašto se izdireš na nju, Zvezdane? Samo te je pitala.", Dušan je zarežao.

Uzdahnuo je. "U pravu si. Izvini, mala.", tiho je rekao.

Osmehnula se, zagrlila ga i poljubila ga u obraz. "Nema veze, striko.", umiljato je rekla.

Pomazio ju je po kosi i poljubio je u teme. "Sedi, ja ću skuvati kafu.", promrmljao je.

Sela je na stolicu kraj Dušana i pogledala ga. Namignuo joj je. "Još se ničega nije setila?"

"Ne."

Klimnula je glavom. "Dobro. Idem malo da odspavam.", prošaputala je i otišla u svoju sobu.

Zvezdan je pogledao u Dušana i video kako gleda za njom. "Jel pričala sa tobom?"

Slegnuo je ramenima. "Jeste, Zvezdane. Jebi ga, sve je zamišljala drugačije nego što je ispalo."

Klimnuo je. "Znam. Hvala ti što si bio uz nju, druže."

"Ne lupetaj gluposti, jebote. Naravno da ću biti.", promrmljao je. Želeo je da ode kod nje, znao je da plače. Zato je i otišla u sobu. "Možda bi trebao da odeš i vidiš kako je.", tiho je rekao.

Tog trenutka je ušao Marko u kuću. "Gde je Marija?", bilo je prvo što je upitao.

"U sobi. Šta se dešava?"

"Po onome što su dobili, to je to, ostalo joj je možda još par meseci, ako i toliko.", tiho je rekao.

Nisu primetili da Marija prisluškuje. "Onda joj moraš reći, Marko. Ni najmanje nije fer da krijete od nje to. Ostala je u bolnici?"

"Da, njihova preporuka je da ne ostaje tamo i da poslednje dane provede sa nama, ali ja nemam pojma kako ću to da izvedem, jebote! Svetlana i Marija..."

"Svetlana će je negovati, sine. Zar si mislio da bih dozvolila da moja snaja poslednje dane provede u nekoj bolnici?", Svetlana je zarežala sa vrata.

Marko je pocrveneo. "Ne, ali..."

"Ili da ja neću gledati svoju mamu, tata?", Marija je upitala iz ćoška.

Marko je skočio. "Marija..."

Odmahnula je glavom. "Preživeću, ali je želim ovde, bar to malo vremena.", prošaputala je.

Klimnuo je. "U redu, onda će tako i biti."

Zvezdan je ušao i privukao je sebi. "Jesi li sigurna, mala?"

"Jesam, striko. Nemoj da brineš, biću ja dobro.", tiho je rekla.

Jače ju je stegao. "Naravno da hoćeš, ti si strikino dete. Izvini, mala, nisam želeo da te lažem."

Nekako mu se nasmešila, pa ga poljubila u obraz. "Ne brini, ja na tebe ne mogu da se naljutim."

Tiho se tu noć išunjala iz sobe, pa došla do dnevne, gde je spavao Dušan. Našla ga je kako sedi i puši cigatetu. Zapalila je svoju, pa sela do njega. Privukao je u zagrljaj i nežno je poljubio u teme. "Želiš li da ostanem?"

Pogledala ga je. "Više od svega, ali znam sa ne možeš."

"Mogu..."

Osmehnula se. "Možeš, znam i da želiš, ali to je tvoja obaveza."

"Pisaću ti."

"Mhm, a ja ću čekati, svaki dan i pismo i tebe."

Ugasio je cigaretu, ugasila je svoju, pa legla kraj njega na kauč. Pokrio ju je, jako je zagrlio i nežno je poljubio. "Volim te."

Osmehnula se. "Volim te, Dušane.", prošaputala je, ugnjezdrila se kraj njega i zaspala. Ujutru je tiho ustao, pokrio je i nežno je poljubio, sačekao Zvezdana i otišli su. Nije želeo da je probudi, nije bio siguran da bi mogao da ode, ako bi video njene suze.

"Stigao si, šta se desilo kad si se toliko zadržao?", Miroslava je upitala Zvezdana kako je ušao u kafanu.

Uzdahnuo je, seo za svoj sto i zapalio cigaretu. Sela je preko puta njega. "Marija je našla Jelenu."

"Molim? To je divna vest.", iskreno se obradovala.

"Nije dobro, ima psihičkih problema, ali veći problem je to što ima rak žlezda, dali su joj par meseci.", tiho je rekao.

"Jebote, žao mi je, Zvezdane. Kako je Marija?"

Slegnuo je ramenima. "Nemam pojma. Rekla je da želi da je Marko izvede iz bolnice, kako bi imala bar to malo vremena sa njom, a ja nisam siguran da je to dobro za nju."

"Slažem se, premlada je za takve stvari. Pristao je?"

"Da, nije mogao da je odbije, ni nju, ni kevu.", promrmljao je. "Miroslava..."

"Odlučila sam, Zvezdane. Kad kreneš za Beograd, krenuću sa tobom. Deca i ja."

Nasmejao se, ustao, pa joj namignuo. "Vidimo se večeras.", veselo je rekao.

Narednih par dana Zvezdan je budno pratio Dušana i njegovo ponašanje od kako su se vratili. Svakodnevno je primao pisma, a noću bi sedeo i pisao nekome. "O čemu razmišljaš?", Miroslava ga je to popodne upitala.

Prenuo se i pogledao je. "Mislim da između Dušana i male ima nešto.", progunđao je.

Iznenađeno ga je pogledala. "Jesi li siguran?"

"Skoro da jesam.", promrmljao je.

"Dobro, i? I da ima, Zvezdane, šta je tu problem?"

"Kako šta je problem, jebote? Prvo, razlika u godinama. Drugo, gajio je sa mnom i..."

"Šta bi tvoj drug i tvoja sinovica rekli da znaju za nas?", mirno je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Podrži bi me.", promrmljao je.

Klimnula je i ustala. "Onda bi bio red da i ti njih podržiš.", progunđala je i otišla.

Ostao je da gleda za njom i razmišlja o njenim rečima, a onda je par dana kasnije dobio i savršenu priliku da potvrdi svoje sumnje, a da ne pita samog Dušana.