"Gotov je čaj.", rekao je i široko se osmehnuo.

Nasmejala se, prišla mu i poljubila ga u obraz. "Vidim. Hvala ti što si pristao da budeš Vilenjak danas.", tiho je rekla.

Nasmejao se, poljubio je u nos, pa seo do nje na stolicu. "Učiniću sve što ti stavlja taj osmeh na lice, lepotice."

Nasmejala se. "Čak iako će te stric ceo život zajebavati?"

Prevrnuo je očima. "Čak iako bi me cela država zajebavala celog života.", promrmljao je.

Osmehnula se. "Dobro. Jedva čekam da im sutra vidim lica kad vas ugledaju.", uzbuđeno je rekla.

Nasmejao se. "Misliš da neće shvatiti da nismo pravi deda Mraz i Vilenjak?"

Prasnula je u smeh. "Naravno da hoće, Dušane, ali će dobiti igračke, moje drugarice su za devojčice donele šminku, odeću, Olja je okitila jelku još juče. Pružićemo im osećaj praznika, razumeš?"

Klimnuo je glavom. "Razumem. Uprkos tome što nisu u svojim kućama."

"Upravo tako.", promrmljala je i zapalila cigaretu.

"Čija je to ideja?"

Pocrvenela je. "Moja.", tiho je rekla.

Spustio je usne na njeno teme i nežno je poljubio. "Nisam ni sumnjao."

"Šta radite vas dvoje ovde?", Zvezdan je zabrundao iza njih.

Dušan ga pogledao preko ramena. "Čuo sam buku, pa sam došao da vidim šta se dešava i ostao da popijem čaj sa Marijom.", promrmljao je. "Jesmo li te probudili?"

Odmahnuo je glavom, seo na stolicu i zapalio cigaretu. "Niste, išao sam u wc i čuo glasove.", promrmljao je.

Marija je dobacila zbunjeni pogled Dušanu, a onda pogledala u strica. "Šta te muči, striče?", zabrinuto je upitala.

Nasmejao se. "Ništa, mala, samo si me sa Deda Mrazom podsetila kad su tvoj deda i Ljubiša glumili Božić Bate i onako maskirani nosili poklončiće deci u celom naselju.", rekao je smejući se. "Sećaš li se, Dušane?"

Dušan je nasmejano klimnuo glavom. "Kad Lazar umalo nije ubio Ljubišu, misleći da hoće da ih opljačka."

Zvezdan je klimnuo glavom. "Pa su, nakon cele frke, zajedno otišli u kafanu i napili se. Ova dvojica još uvek u kostimima."

Mariju je zaboleo stomak od smeha. "Nikako ne mogu da zamislim čika Ljubišu kao Božić Batu."

"Pa, više su uplašili dece, nego što su ih obradovali, mala.", stric je rekao smejući se.

"Više nisu glumili Božić Bate."

Osmehnula se. "Volela bih da sam imala prilike da upoznam deku.", promrmljala je.

Stric ju je nežno pomazio po kosi. "Ti bi mu bila mezimica, mala. Hoćete li vas dvoje spavati uopšte?", upitao je ustajući.

Nasmejala se. "Samo da popijem čaj, striko."

Klimnuo je glavom. "Dobro. Laku noć, pile strikino.", nežno je rekao, poljubio je u teme i izašao iz kuhinje.

Dušan ju je pogledao. "Mislim da bismo i mi trebali na spavanje, lepotice.", nežno je rekao.

Klimnula je glavom, popila čaj, pa ustala. "Hajmo.", promrmljala je.

Došli su do njene sobe, nežno ju je pomazio po obrazu, pa spustio poljubac na njen nos. "Laku noć.", tiho je rekao .

"Laku noć.", uzvratila je, podigla se na prste i spustila lagan poljubac na njegovu vilicu, pa ušla u sobu.

Samo što je ušao u svoju sobu začuo je otvaranje prozora. Prevrnuo je očima, otvorio svoj, iskočio van, pa došao do njenog. "Mislim da sam rekao da idemo na spavanje.", progunđao je. "Mrdni."

Pomerila se, uskočio je unutra, pa i nju svukao sa prozora i zatvorio ga. "Ne spava mi se.", progunđala je.

Progutao je kad je shvatio u kakvu je sam sebe situaciju doveo. Bio je u njenoj sobi, bila je samo u bebi dol pidžami i gledala ga tim plavim očima. "Zašto?", tiho je upitao.

Slegnula je ramenima. "Ne znam."

Pomilovao je po obrazu, a onda uvrzao šaku u njenu kosu i spustio usne na njene. Obgrlila ga je oko vrata i uzvratila mu poljubac. Bio je svestan toga da gubi kontrolu, pa ju je lagano odvojio od sebe. "Spavaj.", promuklo je rekao.

"Pravi mi društvo dok ne zaspim."

Nasmejao se. "Leži.", progunđao je.

Legla je, pokrio je, a onda seo na pod do nje i nežno je mazio po kosi. "Hladno je dole, sedi na krevet, jebote."

Uzdahnuo je. "Spavaj.", promrmljao je.

Privukla se do kraja kreveta, spustila glavu na negovu nadlakticu i sklopila oči. Uvrzao je šaku druge ruke u njenu kosu i spustio glavu do njene. Otvorila je oči i ugledala njegovu lepu glavu kraj svoje. Duboko je uzdahnula, nije mogla da veruje da može biti lepši, ali se sad uverila u suprotno. Nežno ga je pomilovala po kosi. "Dobro jutro, jesi li se ukočio?", žalosno je upitala kad je otvorio oči.

Spustio je nežan poljubac na njene usne. "Nisam, ne brini."

"Ma nisi Đavola, em si sedeo, em je ovde pod hladan.", progunđala je.

Protrljao je nos o njen. "Ja nisam ništa od toga osetio."

Odmakla se, pa podigla pokrivač. "Dođi."

Progutao je, ustao, pa legao u krevet kraj nje. Pokrila ga je i uvukla mu se u zagrljaj. "Trebao bih da izađem, pre nego što ustanu."

"Pola šest je, tata je već otišao, ostali pre devet ne ustaju."

Obgrlio je jednom rukom oko struka, drugu šaku uvrzao u njenu kosu i jako je stegao. Spustila je usnice na njegov vrat i nežno ga poljubila. "Moraš prestati, ili ću morati da odem.", istisnuo je.

Prevrnula je očima, okrenula mu leđa, pa se ugnjezdrila uz njega. "Sad nećeš morati da odeš.", zarežala je.

"Ne ljuti se, malena.", prošaputao je, jače je zagrlio i spustio glavu u njenu kosu.

"Nisam ljuta, ne želim da odeš, a ako se okrenem ka tebi imam želju da te poljubim.", prošaputala je.

Nežno ju je poljubio u rame. "I ja imam istu želju, ali pričali smo juče o tome."

Okrenula se prema njemu i ozbiljno ga pogledala. "Jesmo, znam i da zato nisi dolazio i baš zbog toga sam se okrenula.", progunđala je.

"Kad god budem mogao, dolaziću, obećavam."

Osmehnula se i pomilovala ga po licu. "Dobro."

Uzdahnuo je, spustio joj šaku na obraz i željno je poljubio. Znao je da gubi kontrolu, ali više nije imao ni snage, ni želje da se bori sam sa sobom. Uzvraćala mu je, stezala ga za kosu i beskrajno uživala u njegovom jakom stisku. Kucanje na vratima ih je prenulo. Raširila je oči i pogledala u Dušana, a potom shvatila da se vrata otvaraju. Brzinom munje je skočila sa kreveta i našla se kod vrata. "Bako, odkud ti?", upitala je, izgurala jadnu ženu kroz vrata i zatvorila ih, a onda je povukla ka kuhinji.

"Htela sam da, onog što nije u svojoj sobi, već u tvojoj, obavestim da ustane pre nego što se Zvezdan probudi.", progunđala je.

"Bako, kod mene u sobi nema nikoga."

"Ma jel da? A gde je onda Dušan?"

"Dobro jutro, teta Svetlana. Reks i ja smo se upravo vratili iz šetnje, zašto ste me tražili?", naivno je upitao.

Žena je pocrvenela. "Ovaj..."

"Hoćeš li popiti kafu sa mnom? Ja sam tek sad ustala."

"Hoću, malena. Ne ljutiš se što sam izveo Reksa?"

Nasmejala se, stavila kafu, pa mu prišla i poljubila ga u obraz. "Ni slučajno."

"Idem da vidim treba li Dragi pomoć.", Svetlana je promrmljala i zbrisala, dok se Dušan nije setio da je ponovo pita zašto ga je tražila.

"Dobro si se setio.", Marija je rekla sedajući na stolicu kraj njega.

Nasmejao se i poljubio je u obraz. "Kad treba da budemo u školi?"

"U dva počinje dodela knjižica."

"Spavate li vi ikad, jebote?", Zvezdan je progunđao kad je ušao u kuhinju.

Marija se nasmejala, ustala, zagrlila ga i poljubila u obraz. "Ja ću staviti kafu, sedi, striko.", umiljato je rekla.

Zvezdan je seo i zapalio cigaretu. "Kad si ustala?"

"Pre deset minuta, baka me probudila.", progunđala je.

"Zašto?"

"Tražila je Reksa, a on je bio u šetnji sa Dušanom.", lagala je, zahvalna što mu je okrenuta leđima i ne vidi njeno purpurno crveno lice.

Oko jedan popodne su bili na putu za Beograd. "Marija...", neko ju je zazvao kad je izašla iz auta.

Nasmejala se, okrenula se i zagrlila Vanju. "Zar niste otišle? Rekla si da ćeš podići knjižicu kad se vratiš."

Spustila je malu torbu ispred nje. "Ovde ima nekih stvari i malo šminke. Tata mi je rekao da dam i ne brinem. Žurim, taksi me čeka.", promrmljala je, poljubila Mariju u obraz i otrčala.

Zvezdan je uzeo torbu, stavio je u gepek automobila, obgrlio Mariju oko ramena i poveo je ka školi. "Postala si ozbiljan humanitarac, mala.", Zvezdan je rekao smejući se.

Pocrvenela je. "Samo sam želela da im pomognem.", promrmljala je.

Nasmejao se i poljubio je u teme. "Znam, mala. Ti si strikino dete.", nežno je rekao.

Ušli su u školu. "Dobar dan, Marija."

"Dobar dan, razredna."

"Vidim, došla si sa stricem."

"Mhm, trebaće mi pomoć da odnesem one igračke i sve što je prikupljeno.", promrmljala je.

Žena je klimnula. "U redu."

"Kakva je moja sinovica, gospođo?"

"Malo je popustila, ali nije strašno. Profesori i direktor su veoma ponosni na nju zbog cele ove stvari oko humanitarne pomoći toj deci."

Marija je pocrvenela do korena kose. "To je moje dete, gospođo."

Klimnula je. "Marija, uđi da podelim knjižice. Gospodine, sve je već spremno, možete izneti."

Zvezdan je klimnuo glavom i njih dvojica su otišli, a Marija je ušla u razred. Razredna je podelila knjižice. "Hvala.", Marija je promrmljala i krenula da izađe.

"Možeš li ostati par trenutaka?"

Klimnula je glavom i vratila se. "Naravno."

"Upoznala sam ti oca i strica, Marija. Zašto tvoja majka nikad ne dolazi u školu?"

"Nemam majku, razredna. Nestala je za Božić '93će i ne znamo ništa o njoj.", mirno je odgovorila.

Žena je pobledela. "Oprosti, nisam znala."

Osmehnula joj se. "U redu je, niste mogli da znate.", tiho je rekla. "Doviđenja.", promrmljala je i izašla oz kabineta.

"Jel sve u redu, malena?", Dušan ju je nežno upitao.

"Naravno da jeste, ne brini. Gde je stric?"

"Čeka nas u autu.", progunđao je, pa je poveo ka vratima.

Pomislila je da kaže Dušanu za razrednino pitanje, ali je odustala. Nije želela da joj bilo šta pokvari raspoloženje. Bilo je pet sati popodne kad su stigli u Krnjaču. "Jebote, Marija, kako ćemo sve ovo rasporediti za ovako kratko vreme?", Olja je zapanjeno upitala.

"Ne brini, o svemu sam mislila. Ovo je odeća, ima i nešto šminke, isto je i u ovoj torbi. To možeš da daš nekome da podeli starijima. Ovo su igračke za dečake, a ovo za devojčice, neka sami uzimaju šta žele.", promrmljala je.

Olja se nasmejala. "Od kako je došla, sve mi je olakšala, gospodine.", nasmejano se obratila njenom stricu.

"Verujem Vam, gospođo, zato je meni otežala.", rekao je i nacerio se.

"Kostimi su Vam tamo, možete ići da se presvučete."

Obojica su klimnula glavom i otišla, a Marija je pogledala u Olju. "Moram te zamoliti nešto."

"Kaži."

"Nemoj reći stricu da je Dušan bio u Kragujevcu, nisam sigurna da zna."

Olja ju je namršteno pogledala. "Šta se dešava?"

Uzdahnula je. "Došao je da mi da pare za cigarete, ako stric sazna da mi je on davao pare, ima da poludi.", promrmljala je prvo što joj je palo na pamet.

"Da mom detetu neko daje pare za ta sranja, ostao bi bez glave. Dobro, neću reći."

Poljubila ju je u obraz i odskakutala do barake gde su se stric i Dušan presvlačili. "Izgledaš kao pravi deda Mraz.", oduševljeno je rekla kad ga je ugledala sa crvenim odelom, kapicom i bradom.

Prevrnuo je očima. "Ne zajebavaj me, mala."

Nasmejala se, prišla mu i poljubila ga u obraz. "Pravi si, hvala ti za ovo, striko."

Nežno ju je pomazio po kosi. "Nema na čemu. Sačekaj tu Dušana, idem napolje da zapalim cigaretu.", progunđao je i otišao.

Dušan je izašao i ona ga je pogledala. Imao je zelene pantalone, zelenu košulju i kapicu vilenjaka, a na nogama nekakve čudne, braon cipele. Zagrizla je usnicu. "Ličiš na Vilenjaka.", promrmljala je.

Prišao joj je. "Zar ne?"

Prasnula je u smeh. "Aha. Ako misliš da će te stric zajebavati, nemoj. Razumeću i neću se ljutiti.", promrmljala je.

Nasmejao se, privukao je sebi i slatko je poljubio. "Rekao sam ti nešto noćas, lepotice.", prošaputao je.

Propela se na prste i nežno ga poljubila. "Znam, ali..."

Izvio je obrvu. "Ne sviđam ti se kao Vilenjak?"

Nasmejala se. "Ti si najlepši vilenjak kojeg sam ikad videla.", prošaputala je.

Obgrlio je rukom oko ramena i poveo je van. Zvezdan ga je pogledao, a onda prasnuo u smeh. "Pravi si Vilenjak, druže.", rekao je grcajući od smeha.

Prevrnula je očima. "Nemoj ga zajebavati, striče.", zacvilela je.

Dušan se nasmejao, zagrlio je i poljubio je u teme. "Pusti ga, ljubomoran je što nemam ovoliku stomačinu.", zacerekao se.

"Vi niste normalni."

Desetak minuta kasnije ih je predstavila deci, a onda se sklonila u stranu i posmatrala ih. Da, bili su najbolji deda Mraz i Vilenjak, bili su njeno čudo. Gledala ih je kako se trude oko te dece, pomažu im da izaberu igračku i razgovaraju sa njima. Možda je nekad davno mnogo izgubila, ali sad ima ono najbolje.