Tog desetog juna 1999 godine završeno je bombardovanje tadašnje Jugoslavije. Marija je sama sedela ispred kuće i pila kafu. Baka, mama i tetka Draga su bile kod životinja, a otac na poslu. Dušan je još uvek spavao. Nakon što su joj produžili skidanje konaca za još sedam dana, jer je rana sporije zarastala, nije više ni odlazio dole. Izgubljena u svojim mislima nije ga ni primetila kad je seo kraj nje. "Jesi li dobro, malena?", nežno je upitao.

Trgla se i pogledala ga, pa se osmehnula i slatko ga poljubila. "Jesam, lepi moj. Kako si spavao?", nežno je upitala.

Namrštio se. "Mene nemoj da lažeš."

Nasmejala se, pa mu se uvukla u zagrljaj. "Malopre su javili, gotovo je, Dušane.", prošaputala je.

"Zar te to ne raduje?"

Klimnula je. "Naravno da me raduje, jebote, ali imam osećaj da je sve onda bilo uzaludno. Toliko poginulih, ranjenih, toliko ljudi bez svog doma. Za šta? Da bi na kraju ipak pristali na to što su tražili.", progunđala je.

Uzdahnuo je i jako je zagrlio. "Bar smo pokušali, lepotice. Nismo se predali bez borbe."

Klimnula je glavom. "Da, ali nas je puno koštalo svega.", prošaputala je.

Jako ju je zagrlio. "Svaka borba ima svoje žrtve, lepotice moja."

Par dana kasnije je počelo povlačenje srpske vojske sa Kosova. Za njima je krenulo i mnogo civila, a ona manjina, koja je rešila da ostane, ih je kroz suze posmatrala kako odlaze. U toj nepreglednoj koloni tenkova, vojnih vozila, automobila i traktora su bili i Marijin stric, Miroslava i njena dva sina. Marija i Dušan su ostali kod tetka Drage, dok su se njena baka, tata i mama vratili na Cerak. "Jedva čekam da dođu.", uzbuđeno je mrmljala dok je pomagala mami da spremi ručak.

Jelena se nasmejala. "Zašto ti i Dušan ne ostanete ovde?"

Uzdahnula je, znala je da majka želi da provodi vreme sa njom, iako su svaki dan dolazili, ovo je bio ko zna koji razgovor na istu temu. "Mama, ovde će doći stric i Miroslava sa decom, biće nas previše, a i Reksu je mnogo bolje tamo, ima dvorište i slobodu. Vidiš da smo svakako svaki dan ovde, a i ti možeš kad god poželiš da dođeš i budeš sa nama.", nežno je rekla.

"Znam. Dobila sam juče rezultate, jel ti rekao tata?"

"Ne, samo mi je rekao da je danas poseban dan, mislila sam da misli na to što stric dolazi."

Jelena se nasmejala. "Pa i zbog toga je."

Marija je skupila oči i pogledala je. "O čemu se još radi?"

"Videćeš, neću da kvarim zamisao tvog oca."

"Mama...", ciknula je. "Nećeš mi reći?", zapanjeno je upitala.

Skinula je šerpu sa šporeta, pogledala je i isplezila joj se. "Neću.", veselo je rekla i otišla iz kuhinje.

Zapanjeno je gledala za njom. "Jesi li dobro, ljubavi moja?", Dušan je nežno upitao kad je ušao.

Zaklimala je glavom i privukla ga sebi. "Savršeno. Mama nešto krije od mene.", progunđala je.

Nasmejao se, pa je strastveno poljubio. "Strpi se, saznaćeš, radoznala lepotice.", nežno je mrmljao.

Zasmejala se, spustila mu ruke na ramena, pa mu uskočila u naručje. "Volim te, znaš?"

"Volim te, malena.", prošaputao je i strastveno je poljubio.

Neko je zazvonio na vrata. "Spuštaj me.", zacikala je i poletela ka vratima čim ju je spustio dole. Zamalo nije oborila baku, koja je krenula da otvori i prva stigla do vrata. "Striko!", kriknula je i bacila mu se oko vrata.

Nasmejao se i jako je zagrlio. "Vidi ti nje kako se ona uvek obraduje svom stricu. Strikino pile.", mrmljao je i jako je stezao.

"To je zato što si najbolji stric na svetu.", umiljato je rekla. "Puštaj me sad, hoću da pozdravim strinu.", promrmljala je. Pustio ju je i ušao unutra, a ona se bacila iznenađenoj Miroslavi oko vrata. "Dobro došla.", veselo je rekla.

Miroslava se nasmejala i uzvratila joj zagrljaj. "Hvala ti. Kako si sad?"

"Dobro, juče su mi skinuli konce. Došlo je do malih komplikacija, ali ništa strašno. A ova dvojca malih junaka su?", upitala je i kleknula kraj dvojce dečaka.

"Marija, pobogu, dete, pusti ih da prvo uđu u kuću.", baka je progunđala iza nje.

Nije se ni osvrnula. "Ja sam Igor, a ovo je Ivan. Još je mali, ne zna sam da se predstavi.", stariji joj je rekao.

Podigla je malca u naručje i pružila ruku starijem. "Hoćeš da ti budem sestra?"

Mali je klimnuo glavom i uhvatio je za ruku. "Hoću."

"E, sad možemo da uđemo u kuću."

Dušan se pozdravio sa Zvezdanom i Miroslavom, a onda došao do nje. "Mislim da si im se već svidela."

Zasmejala se. "I oni su meni. Striko, ja ću sad staviti kafu, a onda imam jednu ideju da vam kažem."

Zvezdan je prevrnuo očima. "Kad popijem kafu, mala, mene tvoje ideje plaše.", nasmejano je rekao.

Isplezila mu se, a onda spustila malca kod Miroslave. "Idem samo da skuvam kafu, pa ćemo se igrati nas troje, važi?", nežno je upitala Igora, koji nije želeo da joj pusti ruku. Klimnuo je glavicom. "Odlično, idi traži od one dve babe što vidiš tamo kolača, napravili smo ih puno.", zaverenički je prošaputala i pokazala glavom na baku i tetka Dragu. "Slobodno, one su najbolje bake na svetu.", dodala je kad ju je mali nepoverljivo pogledao.

Povukla je Dušana za ruku i povela ga ka kuhinji. "Volim taj tvoj osmeh.", nežno je mrmljao dok joj je ljubio vrat.

Pogledala ga je preko ramena i poljubila te najlepše usne na svetu. "Srećna sam, Dušane, zaista srećna."

Uzvratio joj je poljubac. "Imam li ja zasluga za to?"

Okrenula se ka njemu i zapanjeno ga pogledala. "To si sad pitao i nikad više! Ti si najzaslužniji za svaki moj osmeh, Dušane."

Zasmejao se, pribio je uza zid i strastveno je poljubio. Obavila mu je ruke oko vrata i uzvratila mu. "A ja se pitam zašto vam toliko treba da skuvate kafu.", Zvezdan je rekao grcajući od smeha.

Pocrvenela je do korena kose i sklonila se od Dušana, pa prišla šporetu. "Nešto smo razgovarali, striko."

"Video sam, mala.", rekao je grcajući od smeha.

Prevrnula je očima i uvalila mu jedan poslužavnik sa kafom. Drugi je poneo Dušan. "I? Hoćemo li čuti više te vesti?", nestrpljivo je upitala i pogledala u oca.

Odmahnuo je glavom. "Još ne."

Zabezeknuto ga je pogledala. "Zajebavaš se, zar ne?"

Nonšalantno je odmahnuo glavom. "Ni najmanje, ćero.", rekao je uz osmeh.

Mrko ga je pogledala. "Striko, ovaj, što se tiče moje ideje."

Zvezdan je prevrnuo očima. "Da čujem."

"Tetka Draga, Dušan i ja živimo u jednoj kući, a ti znaš da ima još jedna velika kuća u dvorištu. Pa, ovaj, volela bih da ti i strina živite tu.", promucala je.

Nežno ju je pomazio po kosici. "Videćemo, mala, shvataš da ne mogu sam da odlučim o tome."

Pogledala je sa nadom u Miroslavu. Po njenom mišljenju, previše je dugo bila odvojena od strica i želela ga je blizu sebe. Miroslava se nasmejala. "Ja nemam ništa protiv, deci će svakako biti bolje u kući, nego u stanu."

Ciknula je, zagrlila je, pa je poljubila u obraz. "Nisam ni sumnjala da je stric izabrao najbolje moguće."

Zvezdan je umirao od smeha. "Ja se još nisam složio sa tim, mala.", zadirkujuće je rekao.

Bledo ga je pogledala. "Računa se samo strinin odgovor."

Izvio je obrvu. "Jel da?"

Umiljato mu se zavukla u zagrljaj. "Hoćeš, jel da?"

Nasmejao se i poljubio je u teme. "Hoću, mala.", nežno je rekao.

"Jesam li skoro rekla da si najbolji na svetu?"

Nasmejano je odmahnuo glavom. "Manipulatoru.", nežno je rekao.

Ručali su, a onda je otac izneo vino na sto, majka i baka čaše, a tetka Draga veliku tortu. "Nadam se da je najzad došlo vreme da mi kažu novosti.", progunđala je Dušanu na uvo.

Nasmejao se i slatko je poljubio u slepoočnicu. "Mislim da su vesti velike i da ih Draga i Svetlana već znaju."

"Pa da, svi uvek saznaju pre mene."

"Imam dve velike i predivne vesti."

Marija je raširila oči. "Dve?"

"Mhm, dve. Jelena nije želela da vam odmah kažemo, pre nego što svi rezultati pokažu, ali već pre mesec dana su pokazali da je rak i konačno nestao."

Marija ga je zatečeno pogledala, a onda skočila i zagrlila majku. "Znala sam, znala sam da ti to možeš.", kroz suze je prošaputala.

"Nemoj sad da plačeš, dušo. Prošlo je.", nežno je rekla i mazila je po kosi.

Klimnula je. "U pravu si, a koja je druga?", radoznalo je upitala.

"Juče smo radili još jedne rezultate, znam da sam već matora, ali... Dobićeš brata, ili sestru.", tiho joj je rekla na uvo.

Raširila je oči. "Hoću?"

"Mhm..."

Okrenula se ka ostalima. "Jeste li čuli?", zacičala je.

"Nismo, mala, prošaputala ti je."

Bila je pogubljena od sreće. "Dobiću brata, ili sestru, striko. I vas dve ste to krile od mene?", namrgođeno je upitala baku i Dragu.

"Oni su želeli ovako, sine.", Svetlana se pravdala.

Pogledala je u oca, a onda ga jako zagrlila. "Hvala ti što si dao ovoj porodici još jednu šansu.", prošaputala je.

Jako ju je zagrlio. "Zahvali se mami, ona je ta koja je učinila da se setim koliko je volim.", prošaputao je.

"Ne mogu da verujem, Dušane.", rekla je kad su se to veče našli u njihovoj sobi.

Zagrlio je. "Šta sam ti rekao na početku?", nasmejano je upitao.

Nasmejala se. "Bio si u pravu, ljubavi. Samo se nisam nadala da će sve biti ovako savršeno, Dušane."

Nasmejao se i strastveno je poljubio. Zavukao je ruke pod njenu majicu i skinuo je, a onda je isto uradila sa njegovom. Podigao je na sebe, nežno je spustio na krevet, a onda zavukao ruke u njenu kosu i slatko je poljubio. Nastavio je da je ljubi spuštajući se preko njenih grudi i stomaka do njenih pantalona. Skinuo ih je, a onda joj skinuo gaćice i nosem prešao preko njene ribice. Zasmejao se kad je kriknula i izvila se ka njemu. Prešao je jezikom preko nje, pa zadovoljno zamrmljao kad je osetio sokove njenog užitka. Ubacio je prste u nju i počeo polako da ih gura, dok joj je ljubio unutrašnju stranu butina i ribicu. Ubrzavao je prstima, terao je sve bliže vrhuncu, a onda je kriknula i uz trzaje svršila. Podigao se, skinuo svoje pantalone i bokserice, a onda se grubo zabio u nju. Povukla ga je na sebe, željno ga poljubila i izvijala kukove ka njemu. Izgubili su se u vrtlogu strasti, a onda su zajedno doživeli ono najlepše. Grčevito ga je grlila, dok su joj se grudi teško nadimale i spuštale, nije mogla da dovede svoje disanje pod kontrolu. "Jebote...", promrmljala je.

Nasmejao se, prevrnuo se na leđa, a onda je povukao za sobom i smestio je na svoje grudi. "Nekome nije dobro.", nadmeno je rekao.

Prasnula je u smeh, podigla glavu i pogledala ga u oči. "Meni. Neverovatno je ovo što mi radiš, lepi moj.", zaprela je.

Uvrzao je ruku u njenu kosu i povukao je ka svojim usnama, a onda je medeno poljubio. "I ti meni radiš neverovatne stvari, lepotice moja."

"Jel da?", zavodljivo je upitala grickajući mu donju usnicu.

"Mhm. Volim te.", prošaputao je.

Nasmejala se i slatko ga poljubila, a zatim nastavila da se spušta poljupcima ka njegovom vratu. "I ja tebe volim, Dušane.", rekla je dok ga je ljubila po grudima i gledala ga u oči. Tek pred jutro su uspeli da malo umire svoju strast i požudu koja ih je obuzimala kad god bi se našli nasamo. Zaspala je u njegovom sigurnom zagrljaju. Zaštićena njegovim jakim rukama, obavijena nevidljivim plaštom njegove bezgranične ljubavi.