Ovo je naše poslednje zbogom,
Kad ti drugačije ne mogu reći.
Uvek ću se ponositi tobom.
Poslednje redove pišem sreći.

Sreće je bilo dok beše reči,
Koje je vreme nizalo lako.
Sad neko drugi biće preči,
A nije moralo baš biti tako.

Ostaće sreća u uglu srca,
Večno će mesto imati svoje.
Sve dok ono može da kuca,
Čuvaće sećanje na to dvoje.

Neću ti više pesme pisati!
Nijednog slova više biti neće!
Da li su reči sve što smo imali?
Reči su bile najlepše od sreće.

Ovo je zbogom od mene tebi!
Svako ti dobro dovek želim znaj!
Neću bol više nanositi sebi.
Ovoga puta stvarno je KRAJ!