Kao godine mi dani prolaze sporo,
u njima tebe više nema uz mene.
K'o da večnost prođe, a otišla si skoro,
odlaskom si mi na srce svalila stene.

Taj teret pritiska, ne da mi da dišem,
gušim se u ovom mraku bez tebe.
S tobom više ne govorim, niti ti pišem,
Tvojim sam odlaskom izgubio i sebe.

O zar će ova pesma da objavi kraj?
I ovo ružno osećanje tuge biti veće?
Ja dalje ne želim bez tebe, znaj!
Priznajem, ostadoh bez svoje sreće.

I dalje dani prolaze sporo,
a tebe nema k'o celu večnost,
iako si od mene otišla skoro,
iz tih si dana odnela radost.