Osećanja.... Glupa osećanja...
Zar da razum muče stalno?
Ponude mu lažna nadanja
I u maštu ga vode neprestano.

Zar je čovek tako slab?
Kad je srcu neko drag
Spreman je da sve zanemari
I da potom samo sanjari.

Osećanjima se svojim prepušta
Kada zbog nekog srce mu zaigra
Ni zemlja pod njim nije čvrsta
Vrti se po oblacima kao čigra.

A kada odluči da bude jak
I da o sreći ne sanjari više
Poželi i razum da posluša čak,
Ali ne vredi jer srce pesme piše.

Zato i dalje poručuje glasno
Razum se više ne pita ništa
I neka svima sad bude jasno
U srcu sreća k'o mesec blista!