Gradiš li svetove
u odaji slikovitih pogleda,
Ili samo u hladnoj senki
koja sve vidi i čuje?

Čitaj izmedju redova
zlatna slova srebrnih okvira,
gde svetlost ćuteći govori
kako se izliva žuta reka.

U bespuću nastaje iluzija
drečavih tonova...
Prvi utisak nevidljivih gromova.
I tu gde se račva život,
leže milioni grobova.

Bljesak sudbine utiša srce
koje piše pismo mastilom,
zove, zove i nestaje
praćeno plavetnilom i crvenilom.