Vladam a ne znam kako,
zašto se pojavljuju krila nebeska;
U pećini talasa i peska
sve se čini tako sjajno, ko da
vlada idila u glavi praznoj...

Kutija puna voća, ukusa
raznih kad se osmehneš,
a opet set ogleda pravi se
kad od bola utihneš.

Vladam a znam da
nisam andjeo a ni djavo,
već samo čovek bez lica,
koji prošao je mnogo ulica.
Celina postaje polovina...

Kutija puna soli i skrivenog peska
koji smehom doziva te,
nestaje u prašini beloj,
i u dubokom snu sniva se...