"Sofija. Osman vas očekuje za dva sata u njegovoj sobi. Spremite se, mi ćemo čekati ispred vaše sobe." Stražar mi je rekao, dok sam prolazila sa jednom od devojaka.

"Osmanu si stvarno draga, mora da si srećnica." Nasmešila mi se.

"Ma nije to, ja sam privremena ovde, veruj mi." Odgovorila sam, i pokušavala da ne mislim na naše provedeno vreme i na to koliko sam uživala prošlog puta sa njim.

Pozdravila sam se sa njom i otišla u svoju sobu. Dva sata su mi prošli kao deset minuta. Spremila sam se, istuširala i isplela sebi kosu. Stražari su me čekali, a potom odveli do Osmanove sobe. Ulazila sam dok mi je on bio okrenut leđima. Polako sam mu prišla i čekala da se okrene.

"Sofija, prelepa si." Okrenuo se i nasmejao što je i mene naravno nasmejalo.

"Dođi, sedi." Privukao me je kako bismo seli na vrh njegovog velikog kreveta.

Sklonio mi je kosu sa lica i prstima me je polako milovao po licu, a zatim po vratu. Polako mi je otkrio rame i spustio haljinu na ramenu. Spustio je svoje usne na moje rame i ostavljao poljupce, spuštao se sve do mojih grudi. Ja sam polako uzdisala. Okrenuo mi je glavu i silovito poljubio. Prešao je preko mene i počeo da mi otkopčava haljinu. Njegove ruke su kružile po mojim grudima. Ljubio me je po stomaku i smeškao bi se svaki put kada bih ja jače uzdahnula. Skinuo mi je gaćice i silovitije me ljubio. Njegove ruke su se našle ispod mog stomaka dok me je on svojim prstima zadovoljavo. Moji uzdisaji su bili dublji, a stenjanje glasnije.

"Hajde više." Zatvorila sam oči i prošaputala dok sam se grčila od zadovoljstva.

"Šta kažeš?" Nasmejao se.

Otvorila sam oči i pogledala ga ljutito. On je onda postao ozbiljan i skinuo donji veš. Pogledao me je još jednom, a zatim ga grubo ubacio svom dubinom.

"Ovo je bilo dobro." Rekao je zadihano i legao pored mene uzevši cigaretu.

Gledala sam ga kako uzima dim cigarete, dok se u meni budila želja za jednom.

"Hoćeš?" Upitao me je i pružio jednu.

Klimnula sam glavom i zapalila. Smejali smo se i pričali o opuštenim temama. On me je gledao i mazio po ruci dok sam ja pričala svoje smešne pričice o svojim nastupima i glupostima koje sam radila nekada davno.

"Želim da te povedem na put sutra sa mnom." Rekao je nasmejano.

"Mene? Gde?" Upitala sam uzbuđeno.

"Gde god poželiš." Rekao je i uzeo dim cigarete.

"Srbija?" Tiho mi se otela reč.

"Ne." Odmah mu je nestao osmeh sa lica. "Ne tamo, Sofija."

Odgovor me je naljutio i jednostavno nisam mogla više ćutati. I ja sam prestala da se smejem i sklonila ruku sa njegovog stomaka.

"Hoćeš li mi više reći šta ja tražim ovde?" Upitala sam ga ljutim izrazom lica.

"Reći ću ti kada bude bilo pravo vreme za to." Odgovorio je smireno.

"Ne!" Podigla sam ton. "Odmah!"

"Stvarno želiš da znaš?" Ustao je sa kreveta i gledao me je nervozno.

"Želim."

"Dobro, pođi sa mnom."

Uradila sam rečeno. Zajedno smo prošli kroz jedan hodnik i zastali kod jedne sobe. Otključao je, a unutra nije bilo ničeg. Mrak.

"Uđi."

"Ja ne ulazim tamo." Rekla sam i ironično se nasmejala.

On je postao još nervozniji. Duboko je udahnuo i pogledao me je. Čvrsto me je stegao za ruku i uveo u sobu. Ušao je sa mnom i zatvorio vrata za sobom. U sobi je bio mrkli mrak, nije se ni šum čuo. Na trenutak sam bila preplašena.

"Osmane?!" Pružila sam ruke u nadi da ću osetiti njegovo telo.

"Tu sam." Rekao je tiho.

"Hajde da idemo odavde, nisam mislila ozbiljno i žao mi je što sam vikala na tebe." Rekla sam i želela da vidim bilo koju svetlost.

"Moraš nešto da vidiš." Rekao je i otvorio oči.

One su sijale, bile su crvene, gorele su. Obasjale su celu sobu.

Od straha sam počela da vrištim i da rukama lupam o zidove.

"Stani!" Viknuo je i prišao mi.

"Šta si ti?" Upitala sam u suzama.

"Ja nisam bitan, već ti. A ti si moja kreacija." Nasmešio se i rukom mi prešao preko očiju.

Osetila sam se slabom, a zatim pala na pod. Bila sam svesna još koji trenutak i osetila kako me je on uhvatio i podigao. Htela sam da vrištim, ali iz mene nije izlazio ni najmanji glasić. Sledeće što sam videla bila je crnina. Mrak. Strah.