Zamislite ljubavni par koji se mnogo voli, u čijem odnosu postoje nesporazumi, svađe i ljubomore, oboje greše kako je to njihov prvi život i prva veza, ali svakako je više razumevanja, podrške, poštovanja i truda.
Na žalost, tu nisu samo te apstraktne stvari koje postoje, tu je razlika u njihovim statusima i njegova porodica koja nju ne priznaje kao svoju buduću snaju.

Jednog dana dogovorili su se da se nađu u restoranu, sa buketom ruža stigao je ranije, a tamo ga je već čekala majka i devojka sa kojom je odrastao, ona koju njegova porodica prihvata. Devojka mu je prišla i zapretila mu je.

"Mogu svašta da joj uradim ako budeš stao u njenu zaštitu.", uplašio se za bezbednost svoje voljene, te kada ga je majka upitala da li je došao da se vidi sa osobom koja njemu nije prikladna, odgovorio je hladno.

"Majko, ti znaš da znam koliko vredim i da me obične osobe nisu vredne, da je ona samo jedna u nizu mojih igračaka. Odgovara mi, kada mi bude dosadila, odbaciću je kao i sve druge.", ne sluteći da iako je tako štiti od zlih ljudi, onaj koji je povredio bio upravo on.

"Gospodine, mogli ste mi makar to reći u lice.", kada je čuo njen glas, osetio se kao da ga je neko proboo na levoj strani grudi. Istog trena se okrenuo i zakoračio za njom, ali devojka ga uhavti i zapreti još jednom.

"Nadam se da nisi zaboravio šta sam ti rekla.", stao je i gledao kako odlazi.

"Sine, ipak si me slagao?", sreća u nesreći je poziv njegovog asistenta. Javio se i odjurio u firmu. Na putu do tamo, pokušao je da stupi u kontakt sa svojom devojkom, ali ga je ona već blokirala. Nedelju dana nije mogao da stupi u kontakt sa njom, uzela je bolovanje, pa je nije mogao naći u firmi, išao je kod nje kući, niko nije otvarao, slao je cveće i razne poklone sa porukama izvinjenja na njenu adresu, ali sve mu se vraćalo, tražio je kod njenih prijateljica, ali nigde nije mogao da je nađe, nikako nije mogao da stupi sa njom u kontakt dok jedno veče nisu izašli na isto mesto.
Ona sa kolegom sa posla, a on sa svojom prijateljicom iz detinjstva. (I sami možete da zamislite tu scenu, te povređene poglede iz kojih kipti ljubomora, ali gde ponos sve pobeđuje.)

Zlobna devojka iskoristila je priliku da je uvredi i ponizi, govorila joj je svašta, pominjala je koliko je siromašna i to što je odrasla sa mukama, kako ne bi trebalo da bude ovde gde jeste, da ne zaslužuje da bude u blizini moćnih i bogatih, dok je on ćutao jer se plašio.

"Jesi li završila? Žao mi je što misliš da si me ponizila dok si pokazala kakva je tvoja kultura. U pravu si kada kažeš da ne treba da budem ovde, trebalo bi da sam na nekom drugom mestu, gde su ljudi puno bolji, gde imaju obraza i dušu, a ne gde su pohlepni i prazni."

Bogata devojka se naljutila i pozvala obezbeđenje da je izbaci, kada su došli uhvatili su je i vukli napolje, opirala se, želela je da ostane makar malo dostojanstva, ali nije uspela, izbacili su je kao da je uradila nešto loše. Njemu je tek tada sinulo da se suprotstavi svima i svemu za njihovu ljubav. Krenuo je da je spasi i da joj objasni da je jedini način da ne bude povređena da se ponaša kao da mu ne znači. Pohlepna drugarica ga ponovo zaustavi.

"Mislim da ne treba da te podsećam da...", nije joj dozvolio da završi.

"Ona me mrzi, takoreći raskinuli smo nakon onoga što je čula, nije bilo potrebe da je ovako osramotiš!"

"Imalo je potrebe, jer je još uvek voliš."

"Naravno da je volim, sve što smo gradili ne može da nestane u jednoj nedelji, niti će ikada nestati, voleću je zauvek."

"Šta je ona bolja od mene?"

"Molim? Ona je milion puta bolja od tebe!"

"Kako, ja ništa loše nisam uradila osim što te volim."

"Zar stvarno ne vidiš kako se ponašaš i koliko si zla osoba? Prvo, osećanja ne možeš da forsisraš, drugo sa tavkim posesivnim ponašanjem ne bih te voleo ni da nema nje, a kada bi bila dobra upola koliko i ona, možda bih te cenio malo više, ali čisto sumnjam da bih mogao da te zavolim."

"Ali ti si sam rekao sve one stvari."

"Jesam i kajem se, sada idem da tražim njen oproštaj i da stanem u njenu zaštitu kao pravi štit, a ne da je zaštitim tako što ću biti onaj koji je u stvari povredio.", izašao je iz sale i tražio je svuda, na kraju je pronašao napolje kako plače na ramenu drugog. Trčećim korakom im je prišao i odvojio njega od nje. Pokušao je da joj obriše obaze uz ponavljanje reči izvinjenja, ali ona ga je gurala od sebe, a na kraju mu je udarila šamar.

"Pusti me, ne želim ništa više da imam sa tobom, ne želim nikada više da te vidim!", govorila je kroz suze.

"Ali samo me saslušaj, ne možeš me odbaciti i sve lepo što sam uradio samo zbog jedne greške."

"Jedne greške? Znaš li koliko sam ti stvari prećutala samo da bi nam bilo lepo i ti kažeš samo jedne greške? To nije bila greška, ti si mene ponizio, a to je bila kap koja je prelila čašu."

"Ali nisam znao kako drugačije da te zaštitim, znaš kakva je moja porodica."

"Da si me voleo stvarno, pronašao bi neki drugi način, a ne bi uradio ono što je najlakše i ono što drugi očekuju od tebe, već ono što ja očekujem od tebe. I to nije da staneš u moju odbranu, već u odbranu naše ljubavi, ali nisi uspeo, samo si me izneverio i ono što se naziva ljubav.", dok mu ona ovo govori oseća kao da mu neko vadi srce na živo.

"Boli me, jer volim te, ali sebe volim više. Raskidamo, zaboravi me i molim te nemoj napraviti istu grešku sa budućom devojkom.", okrenula se i otišla, a on je pao na kolena, znajući šta je izgubio i da ona ima puno pravo da inicira raskid.

*Priča je izmišljenja, prosta, ali suština je duboka.*