Ja nikada nisam bila u vezi, i možda nemam prava da pišem na ovu temu, ali ljubav nije samo među partnerima, tu je ljubav između roditelja i deteta, između braće i sestara, rođaka, prijatelja... Možda sam statična osoba, ali imam oči, vidim šta se sve dešava i imam u glavi sliku kako bi trebalo neke stvari da izgledaju.
Znam i da ne znaju svi, ja prva, kako nekad da se ponašamo, da neke naše reči i dela deluju drugačije nego što mislimo, ali za toliko znam da iako imam neke predrasude i nesporazume sa ljudima da ih ne ponižavam i ne gazim kako bih pokazala da sam bolja i da bolje znam jer nije uvek tako.

Živimo u čudnom svetu; nekada je bilo teže, ali ljudi su bili bolji, komšije su uvek bili tu jedni za druge, oni koji su imali davali su onima kojima nisu, deci nije bilo važno šta si, bilo je bitno da se igraju, odraslima isto nisu bile bitne razlike, a danas? Olakšano nam je mnogo, a mi ljudi? Odvratni.. svako gleda sebe, ali na način da nekom drugom naudi, umesto da bude drugačije.
Da budemo ljubazni, da uvek budemo dobri, da pomognemo bezuslovno i to da budu najmanji znaci pažnje (nekom da pomognemo u školi, na ulici, da poklonimo cvet koji raste iz rupe trotoara..), da budemo mali heroji, ništa više, ali da na tom putu ne zaboravimo sebe i da volimo sebe, koliko god voleli druge.

I činjenica da bi svet i stvari bile mnogo bolje kada ne bi postajali nesporazumi, predrasude i poshlepni ljudi, pogotovo oni koji misle da nešto što nije njihovo jeste njihovo i žele to po svaku cenu, ne razmišljajući da će upropasiti tako više od jednog života... I najveći problem nije u tome što bi stvari bile mnogo bolje bez toga, problem je što stvari nisu dovoljno dobre, zdrave ni bez tih njih, i sa njima samo se situacija pogoršava....
.
.
.
.
I zato, volim te, ali ako mi naneseš bol, ne interesuje me ništa, ni šta si do sad mislio, ni šta ćeš misliti o meni kada okrenem novi list, kada se pred tobom pojavi nova osoba. Veruj mi, mogu sve, da trpim, da čekam, da te volim, ali ne zaboravi da sve ima svoju tačku pucanja i da kada budem rekla da je kraj, možeš samo da zahvališ svojoj nesreći jer sebe volim više.