Mobitel je uporno i uporno zvrndao negdje na podu. Davor je zbunjeno skočio, trebalo mu je nekoliko sekundi da se sjeti gdje je. K vragu i mobitel, zaboravio ga je stišati.

- Da, javio se kad ga je uspio izvući iz džepa hlača koje su ležale zgužvane pored kreveta.

- Marko ovdje, imamo problem.

- Šta je sad?

- Izbila je velika tučnjava, ovdje je policija, trebali bi i vi doći.

Zamislio se na trenutak. Jednom u životu bili su mu važniji karijera, posao, novac pa je hladno ostavio ovu ženu pored sebe.

- Ne, Marko, neću doći, imam vas, imam menadžera kluba, plaćeni ste da rješavate probleme. Ako niste za to sposobni, naći ćemo onoga tko je, skresao mu je i završio razgovor. Pogledao je u mob, bilo je pola tri. Stišao ga je i stavio na ormarić pored kreveta.

Sanja se promeškoljila.

- Šta je bilo?

- Ništa, spavaj dalje.

- Tko te zvao u ovo doba?

- Iz kluba, ništa važno.

- Zašto onda zovu usred noći?, bila je uporna.

- Izbila je neka tučnjava, policija je tamo...

- Onda moraš i ti ići, zaključila je.

- Ne, ne moram, ja sam tamo gdje moram biti, privukao ju je na svoja prsa, prebacio joj ruku preko trbuha i... k vragu, osjetio je njezinu guzu na svom kurcu koji se odmah probudio. Sanja je zavrtjela bokovima i još ga više napalila.

- Ako se odmah ne smiriš, nećemo spavati.

Opet je zavrtjela.

- A tako znači, vještice, zasmijao se i krenuo rukom po trbuhu, sve niže i niže, dok nije prstima dospio do njenog središta gdje je počeo raditi polagane, nježne krugove po njezinom klitorisu. Drugom rukom joj je čupkao i zavrtao bradavicu. Sanja se pokušala okrenuti prema njemu...

- Ostani tako, prebaci ovu nogu preko moje i miruj, samo miruj, šapnuo joj je na uho i krenuo davati sočne poljupce po vratu i ramenu.

- Tako, još malo raširi, to draga, šaputao je dok joj je ugurao dva prsta u mokru picu koja je već polako pulsirala.

- Davore, zastenjala je i jače se prilijepila uz njega. Posegnula je rukom iza sebe i primila taj usplamtjeli dio njega koji joj je pružio neviđeno zadovoljstvo i počela ga lagano povlačiti, a on je zastenjao. Kad su se oboje usijali, izvukao je prst i polako je ispunio svojim kurcem pa se počeo nabijati dok joj je prstom neprestano kružio po klitorisu. Sobom je odjekivalo njihovo stenjanje i udaranje kože o kožu. Ovakav užitak Sanja nije mogla niti zamisliti, bilo je još bolje nego prvi put, bilo je... Bilo je intimno, poznato i savršeno. Kad se izvukao iz nje, samo je klonula na njegovu ruku, a sljedeće sekunde je već spavala.

Davor je sam sebi čestitao na najboljoj odluci u svom životu. Nikad neće zbog nekog posla ustati i napustiti ovaj krevet beskonačne sreće, ma ako treba prodati će klub pa neka se netko drugi gnjavi s tim, ima on šta raditi. Sada mu se činilo kako bi možda bilo baš pametno prodati taj klub, bavit će se nečim drugim, nečim što će mu ostaviti više vremena i slobode za obitelj, nečim zbog čega ga neće usred noći zvati, nečim zbog čega mu neće na vrata dolaziti anonimni nabildani idioti.

***

Marko se probijao kroz onu gužvu pred ulazom, mrkog izraza lica. Polako, pazeći da ga netko ne vidi, približio se jednom jeepu sa zatamnjenim staklima, koji je bio parkiran malo podalje. Otvorio se zadnji prozor. Marko se malo nagnuo prema autu i promrmljao: - Ne dolazi.

- Kako to misliš, ne dolazi? Jesi mu javio?, uzvratio je ljutit muški glas iz auta.

- Naravno, ali ne dolazi, rekao je da sami ovo riješimo.

- Cijeli cirkus za ništa! Idemo do njegove kuće.

- Nije tamo.

- Kako znaš?

- Prolazio sam onuda večeras, sve je zatvoreno i u mraku.

- Možda ima neku žensku doma?

- Ne vjerujem, otkad se vratio, nisam čuo da je nekoga vodio kući.

- Slušaj, Marko, sutra ga dovuci ili znaš šta slijedi, hladno je rekao ovaj iz auta, podigao prozor, a sljedećeg trenutka jeep je krenuo u zagrebački mrak. Tip u autu nije bio tako hladan kako je ostavljao dojam, bio je zabrinut. Tom Davoru nisu mogli naći slabu točku kojom bi ga ucijenili i prisilili da radi što mu kažu. Nije imao obitelj, djevojku, roditelji su mu bili daleko, nije imao nikoga osim nekoliko kolega iz studentskih dana s kojima bi povremeno popio piće, a od njih nisu mogli imati koristi. Boss će biti nezadovoljan, a kad je on nezadovoljan... Tip u autu je zatresao glavom. Bolje da na to niti ne misli.

***

Davor se protegnuo u krevetu i pružio ruku na drugu stranu, ali umjesto toplog ženskog tijela napipao je samo hladni pokrivač. Polako je ustao i navukao hlače, još uvijek ushićen zbog svega što mu se prošle noći dogodilo. Shvatio je da je ona ta prava i čvrsto odlučio da je nikada više i ni po koju cijenu neće ispustiti iz ruku. Samouvjereno je koraknuo iz sobe, otkrio kupaonicu i na brzinu se istuširao, a potom se zaputio prema glasovima koji su dopirali iz kuhinje.

- Dobro jutro, veselo je pozdravio s vrata.

- Dobro jutro, veselo mu je odgovorila Maja, dok je Sanja progunđala pozdrav i spustila pogled.

- Ima li kave i za mene?, pitao je Sanju pokazavši glavom na njezinu šalicu.

- Naravno, sjedni. Doručak?

- Može, ali prvo kava, molim te.

Okrenuo se Maji: - Što želiš da radimo danas?

- Ja bi išla na izlet, dugo nismo bile. Mama, jel može?

- Ne znam, ljubavi, moramo dogovoriti s tatom, ja nemam auto. Davore?

- Cure moje, samo recite i ja vozim, veselo je odgovorio. Srce mu je bilo puno, ovo je bajka, njegova bajka, predivna žena i predivna kći u njegovom autu dok idu nekamo, nije važno kamo.

- Majo, što bi htjela vidjeti?

- Životinje, ali ne one u kavezima, to je grozno, hoću vidjeti životinje u prirodi.

- Dobro, smislit ćemo nešto. Odi se spremiti, tata i ja moramo razgovarati.

- Ah, odrasli, Maja je zakolutala očima i otišla u svoju sobu.

Davor se nasmijao, a Sanja je vrtjela glavom i uzdisala.

- Nije ti lako s njom.

- A čuj, nekad imam dojam da zna više nego ja, znam da i ona misli tako, a s druge strane, moram je odgajati i biti autoritet. Nije mi lako, ali ne bih ovo mijenjala ni za što na svijetu.

- Više nisi sama, odgovorio joj je.

- Davore, nismo dogovorili kako ćemo dalje. Ovo noćas...

- ...nije bio samo seks, i ti to dobro znaš, prekinuo ju je.

- Sanja, ovdje sam i ovoga puta neću otići. Samo mi reci trebam li nekoga izbaciti iz tvog života.

Zaprepašteno ga je pogledala: - Čekaj, ti misliš da sam ja u vezi i da sam s tobom... noćas... Za šta ti mene smatraš?

Lice joj je buknulo od bijesa, a glas podrhtavao.

- Oprosti...

- Sudiš druge prema sebi, nastavila je sve ljuća. - Pa da, sad sam se sjetila i drugog dijela onog tvog govora: To što sam radio s tobom radio sam i sa drugima. Bože, koja sam ja glupača, zaviknula je i lupila se po čelu. - Glupa sam, glupa sam...

- Sanja, molim te, ustao je i kleknuo pred nju. - Molim te, nemoj, nisam ni trenutka to pomislio o tebi.

- Zašto onda...?

Slegnuo je ramenima: - Većini žena s kojima sam bio vjernost nije na listi vrlina. Bio sam im lovina, a ja sam to koristio ne razmišljajući previše. Ne ponosim se time, ali ne mogu ništa promijeniti. Bilo mi je svejedno imaju li dečka, zaručnika, muža, ali ti, ti si moja, samo moja, strastveno je završio.

- Treba mi vremena. Mislim da smo se zaletjeli.

- Ne, ne, sve ću ti dati, ali vremena ti više ne dam. Nakon šest godina više ne želim niti jedan dan biti izvan tvog i Majinog života, bio je odlučan.

- Davore, kako ti to zamišljaš? Šta smo mi?

- Obitelj.

Sanja je zatreptala, pa je opet zatreptala, totalno sluđena onim što je upravo rekao.

- Kako... kako to misliš?

- Voliš li me još?

Odmahivala je glavom gledajući u pod. On joj je podigao bradu i natjerao je da ga gleda u oči.

- Pogledaj me i reci mi da me više ne voliš. Reci to.

- Ne mogu, o bože, ne mogu, prostenjala je i zaplakala.

- Mama, zašto plačeš?, s vrata ih je gledala zabrinuta Maja. Onda se uspravila, stavila jednu ruku na bok i ljutito pogledala Davora: - Zašto si rasplakao mamu?

- Razgovaramo, samo razgovaramo, nisam ja...

- Ljubavi, nije me tata rasplakao, pričali smo o nečem tužnom iz prošlosti pa sam se rasplakala. Dođi, već je sve u redu, trgnula se Sanja.

Maja ih je još neko vrijeme sumnjičavo promatrala, zavrtjela nezadovoljno glavom, progunđala „ah, odrasli" i krenula u svoju sobu. Preko ramena je dobacila: - Ne zaboravite na izlet, ja čekam.

Pogledali su se i nasmijali.

- Ovo je...

- To je bilo...

Počeli su u istom trenu, naglo zašutjeli i zagledali se jedno u drugo. Nježno joj je obrisao suze.

- Moramo...

- Moramo...

Opet su se nasmijali.

- Slušaj, ako ćemo stalno ovako progovarati u isto vrijeme, morat ćemo dogovoriti znakove ili dizati ruku kao u školi, smijao se Davor.

Sanja je podigla ruku.

- Znam kamo ćemo na izlet.

- Dobro, idemo, ali onaj razgovor još nije gotov.

- Ajmo danas uživati i družiti se, ozbiljne razgovore vodit ćemo drugi put.

- Da, draga, šeretski se nasmiješio i mrdnuo obrvama. - Kako mi ide?

- Šta?

- Nova uloga.

- Uloga?

- Tvog partnera i Majinog oca.

- Paaaa, ako će svaka rečenica počinjati sa „da draga" možda bi je i mogao dobiti, nasmijala se i krenula se spremati.

- Sanja, morao bih skoknuti kući presvući se. Brzo ću natrag.

Za manje od sat vremena bili su na putu prema izletištu pored Zagreba koje je imalo park s raznim životinjama i veliko igralište za djecu. Maja je otraga veselo skakutala na sjedištu i nešto pjevušila. U izletištu je beskrajno uživala, samo je skakutala od jedne životinje do druge. Svi su bili pitomi i dali su se dragati. Čak je hranila jednu srnu, dali su joj jednu grančicu da je pruži plahoj životinjici koja je pažljivo brstila lišće. Potom je trčala duž jezera i bacala hranu labudovima, pa je poželjela jahati na nekom malom poniju, smijala se svinjama koje su se valjale u blatnoj lokvici i bila jako nesretna jer joj jedan zec nije htio doći u ruke. Kad je mamu i tatu dobro izmorila svojim jurcanjem, uspjeli su je odvući na ručak, a poslije ručka nije ju bilo teško nagovoriti da krenu natrag jer se toliko umorila da je autu odmah zaspala. Prije nego što je zaspala, rekla im je: - Ovaj dan mi je bio fan-tas-ti-čan.

Sanja i Davor su se samo pogledali.

***

- Šefe, imamo nešto, rekao je nabiti ćelavi tip kad je provirio kroz vrata radne sobe svog bossa. Ovaj ga je samo pogledao, mrzio je kad mu dolaze tako važno, a na kraju ispadne neka glupost.

- Pratili smo ga, kao što ste naredili, i slikali. Evo, pružio mu je mobitel.

Boss je bezvoljno pogledao u ekran, no onda je zastao.

- Tko mu je to?

- Žena je naš najpoznatiji model, a ova mala ga je zvala tata.

Boss je zadržao ozbiljan izraz: - Onda znate što vam je činiti, samo brzo.

- Razumijem, šefe, klimnuo je nabiti i otišao iz sobe. Boss se nacerio u praznoj sobi, protrljao ruke i sam sebi rekao: Mladi gospodine, sad si moj.