Samo sladoled? Hm, dobro, poslušat će dok ne upozna Maju, a onda...

- Marina, pozvao je konobaricu za koju je znao da ima djecu. - Koji je najbolji sladoled od čokolade koji se može kupiti u Zagrebu?

- Ima jedan s belgijskom čokoladom i komadićima, taj nam je najbolji, odgovorila je zbunjena Marina. Šta će, zaboga, gazdi sladoled?

- Gdje ga mogu kupiti?

- U većim samoposluživanjima.

- Dobro, hvala Marina.

Hm, je li to dovoljno dobro za prvi susret s njegovom kćeri? Nazvao je svoju domaćicu: - Mila, trebao bi mi za sutra popodne najbolji sladoled od čokolade. Gdje ga mogu kupiti?

- Najbolji vam je domaći sladoled, uvijek.

- I gdje da nađem domaći sladoled?

- Napravit ću vam, imam kod kuće aparat. Moji unuci cijelo ljeto jedu samo moj sladoled.

- Vi ste zlato, Mila.

- Za koliko osoba vam treba?, pitala je domaćica.

- To je poklon za dvije osobe, ali napravite više, to može stajati u smrzavanju, je li tako?

- Da, ako nosite nekome tko ima ledenicu.

A valjda ima, pa svi hladnjaci imaju onaj dio za smrzavanje, kao da je Davor brinuo o takvim stvarima.

- Napravite više, odlučio je, još jednom zahvalio i prekinuo poziv.

***

Maja je te subote bila šutljivija nego inače, u parku je bila mirna, s mamom je pričala samo kad bi je ova nešto pitala i sa svim tim je jasno pokazivala da ima tremu, ali ne bi priznala ni slučajno.

- Majo, ljubavi, bit će sve OK, vidjet ćeš, rekla joj je Sanja i pogladila je po kosi.

- Ma znam, mama, tiho je odgovorila Maja i opet se zagledala u svoj puzzle koji je zauzeo pola poda u njezinoj sobi.

- Hoćeš da ga zajedno slažemo?

- Ne, moram sama. Ovaj mi je do sada najveći, ima više od tisuću dijelova.

- Dobro, zlato, idem dovršiti ručak pa ćemo jesti prije nego tata dođe, dobro?

- Aha, rekla je Maja automatski, već potpuno zadubljena u potragu za komadićem tornja za gornji lijevi ugao.

Davor je taj cijeli dan bio na rubu, nije mogao dočekati da krene k curama, a istodobno nikad u životu nije imao veću tremu. Iščitao je po internetu sve što je mogao naći o petogodišnjakinjama, ali nije znao koliko će mu to pomoći s Majom kad ona nije obično dijete. Pozvonio je na njihova vrata u tri popodne, dulje nije mogao izdržati.

- Bok, uđi, otvorila mu je Sanja vrata.

- Bok, izvoli, ovo je za tebe, pružio joj je lijep buket cvijeća i vrećicu s buteljom vina.

- Dobar dan, začuo je tihi dječji glasić iza Sanjinih leđa. Duboko je udahnuo.

- Hej, zdravo, ja sam Davor, pogledao je svoju preslatku kopiju koja ga je gledala raširenih očiju. - Imam nešto za tebe, rekao je i pružio joj malu izo torbu u kojoj je, u lijepoj kutiji, bio taj famozni domaći sladoled.

- Šta je to?, pitala je Maja bojažljivo primajući torbu.

- Pravi domaći sladoled od čokolade, odgovorio je Davor sa smiješkom.

- Mama?

- Dobro, ljubavi, može, ti odvedi tatu u dnevni boravak, ja ću nam servirati. Jesi za kavu?, pitala je Davora.

- Samo ako ćeš i ti.

Maja ga je povela u boravak, stalno se bojažljivo osvrčući iza sebe. Sjeo je na fotelju, malo se nagnuo naprijed, položio ruke na koljena i nadao se da djeluje opušteno i smirujuće.

- Mama ti je rekla tko sam ja.

Maja je klimnula.

- Jako mi je žao što se nismo ranije upoznali, ali se nadam da ćeš mi sada dopustiti da to nadoknadim. Jako bih volio biti s tobom, izrekao je i netremice je gledao.

- Dobro, prošaptala je gledajući u pod.

- Sigurno se pitaš zašto nisam bio s vama.

Klimnula je.

- Vidi, bio sam godinama u Americi, tamo sam radio poslove i nisam ih mogao ostaviti.

- Kakve poslove?, odvažila se pitati Maja.

- Imam nekoliko noćnih klubova u kojima se odrasli zabavljaju.

- Znam šta su to noćni klubovi, ali mi se ne sviđaju.

- Jesi bila u nekom?

Nasmijala se: - Ne, šta ti je, ja sam još mala. Vidla sam na internetu i ne sviđa mi se što je tamo mračno i bučno i velika gužva.

Nasmijao se i on: - Vjerujem da ti se sada to ne sviđa, ali kad budeš velika sviđat će ti se. Nego, daj mi pričaj o sebi. Tvoja mama mi je rekla da si jako pametna.

- Da, ja sam genijalka.

- Stvarno? U čemu?

- Paaaa, znam puno više nego moji prijatelji i kužim se u kompjutere. Robert mi je rekao da je zapanjen onim što znam i da će me puno toga naučiti, otvorila se Maja.

- Tko je Robert?

- Mamin prijatelj i jedan jako dobar informatičar.

Sanja je unijela sladolede, kavu i sokove i šutke im servirala. Prisluškivala je njihov razgovor i zaključila da im ide odlično te je odlučila da će ih pustiti kako bi se sami upoznavali. Sjela je na najdalje mjesto sa svojom zdjelicom i čekala.

- Mmmmm, mama, ovo je najboljiiii sladoled u mom životu, uzviknula je Maja nakon prvog zalogaja.

- Stvarno, zlato?, nasmijala se Sanja. - Onda ćemo od sada takav kupovati.

- Bojim se da to neće biti moguće, takvog nema u dućanu. To je pravi domaći sladoled, umiješao se Davor.

- Ti si ga napravio?, Maja ga je pogledala s divljenjem.

- Nisam, nažalost, ne znam ja to, napravila ga je moja domaćica. Ali ti mogu obećati da će ti ga raditi kad god poželiš.

- Super, oduševila se Maja.

Družili su se cijelo popodne, sve dok nije bilo vrijeme za spavanje. Onaj sladoled je izgleda bio ključ za otvaranje srca njegove kćeri, morat će Mili dati povišicu, ma što povišicu, kupit će joj pet strojeva za sladoled, ma kupit će joj slastičarnu. Sanja se zagledala u Davora, pokušavala mu je dati do znanja kako je vrijeme da ode, ali on nije pokazivao takvu namjeru, a njoj je bilo neugodno to izgovoriti. Spremila je Maju u krevet i vratila se u dnevni boravak.

Zatekla ga je kako zamišljeno vrti čašu s vinom. Pogledao ju je sjajnim očima: - Ona je fascinantna.

- Znam, i mene uspijeva oduševiti, a svaki dan sam s njom.

- Sanja, ja..., ustao je, kleknuo ispred nje, primio je za ruke i zagledao joj se u oči.

- Srce će mi pući od emocija. U ovih par sati ja sam postao drugi čovjek, ja... Sanja..., uzdisao je, a oči su mu se punile suzama. Položio je glavu u njezino krilo i obgrlio joj koljena.

Bila je na trenutak zbunjena, ali onda je spustila ruku na njegovu kosu i mazila ga po njoj kako je znala maziti i Maju. Vratio se. Smije li se nadati? Želi li se nadati? Želi li ga u svom životu? Kako ga želi? Što je najpametnije za nju? Što bi Maja htjela? Dok je samu sebe bombardirala svim mogućim pitanjima, on je podigao glavu, pogledao je, pridigao se, privukao je u zagrljaj i približio svoje usne njezinima.

- Sanja...

- Davore, ne...

- Da!

Poljubac je ispočetka bio nježan, ispitujući, istraživački, ali brzo se pretvorio u posesivno osvajanje njenih usta. Čvrsto ju je zgrabio, rukama joj je mrsio kosu, a usnama ju je gutao. Njene su ruke završile oko njegovog vrata, prilijepila se uz njega, nije mogla disati, ali nije bilo niti važno, gorjela je, krv je ključala, a među nogama je pulsirala.

- Davore, dahnula je kad su se na trenutak odvojili da bi uzeli malo zraka.

Ustao je, povukao je za sobom i podigao u naručje.

- Gdje je tvoja soba?

- Ne, Davore, ne možemo, ne smijem, ne...

- Reci gdje je ili ću je sam tražiti, a mogu upasti u Majinu.

Pokazala mu je, nemoćna oduprijeti se onome što ju je preplavilo nakon onog poljupca i zagrljaja. Koliko se god borila svih ovih godina da ga zaboravi i potisne u svom srcu, nikad to nije uspjela. Ma neka bude što bude, kako je jednom dok je još bila gotovo klinka uspjela izliječiti ranjeno srce uspjet će opet, sad je starija.

Položio ju je na krevet, povukao joj majicu i u jednom potezu je skinuo. Povukao joj je tajice koje su začas nestale negdje iza njih. Pogledom je prelazio po njenom savršenom tijelu, od sočnih grudi, preko uskog struka do dugih vitkih nogu.

- Ti si savršena, ti si nešto najljepše što sam ikada vidio, promuklo je govorio dok ju je ševio pogledom. Brzo je strgnuo majicu sa sebe, odbacio cipele i čarape, hlače i bokserice nestale su u sljedećoj sekundi. Kleknuo je na krevet i rukom polako počeo prelaziti od gležnjeva, po listovima, preko koljena po bedrima s vanjske strane, preko struka do grudi i ramena, ocrtavao ju je svojim vrućim dlanovima dok joj se pogledom usijecao u dušu.

- Ovoga puta ja ću te obožavati, izgovorio je i krenuo poljupcima tragom svojih dlanova. Sanja je ubrzano disala, mislila je da će joj srce iskočiti koliko je brzo tuklo. Svaki poljubac ju je žario, koža joj se napela, osjećala je svaki njegov dah. Nježno je liznuo jednu bradavicu pa je lagano usisao, a Sanja se propela. Nije mogla progovoriti, samo ga je čvršće zgrabila za ramena dok je on svojim rukama i poljupcima osvajao ženu koju je prije šest godina tako glupavo odbacio. Prstom je polako prešao po već natopljenim gaćicama, potom ih je odlučno zgrabio s obje ruke i potrgao, a već u narednom trenutku njegovi su prsti plesali po njenom međunožju dok je usnama i jezikom obožavao malo jednu malo drugu bradavicu. Sanja je zastenjala i izvila se.

Polako joj je raširio noge, smjestio se među njih i glavićem joj dražio picu. Teško je disao, bio je na rubu da svrši i prije nego uđe, ali se suzdržavao. Ovo je bilo za nju.

- Davoreeee, stenjala je, a on se krenuo polako probijati kroz njezin uzak otvor, milimetar po milimetar i sa svakim milimetrom bio je sve zadihaniji.

- Tako si mokra, tako si uska, tako si divna, tako si moja..., buncao je dok ju je ispunjavao. Postepeno je ubrzavao dok se nježni ubodi nisu pretvorili u divlje nabijanje koje ih je oboje odvelo do ekstaze. Sanja je svoj krik prigušila na njegovom ramenu, a on je lice nabio u jastuk.

Oznojeni i zadihani dugo su se smirivali i minute su im trebale da se oporave od ove divlje vožnje.

Legao je preko nje, primio joj lice dlanovima i zagledao joj se u oči: - Znam da ti tako nije tada izgledalo, ali ja sam te i onda na neki svoj način volio, samo to nisam priznao ni samom sebi. Sve ove godine nisam te zaboravio.

Gledala ga je mirno: - To govoriš sada zbog dobrog seksa.

- Ne, odlučno je zavrtio glavom. - Htio sam ti to reći i one večeri kad smo se sreli, ali nije bio dobar trenutak. Htio sam ti to reći i onog dana u mom klubu, ali smo pričali o kćeri. Znam da mi ne vjeruješ, ali sad sam tu i učinit ću sve da mi povjeruješ, završio je i još je jednom strasno poljubio, dajući joj kroz taj poljubac sve svoje emocije. Sad spavaj, privukao ju je k sebi i navukao pokrivač preko njih.

- Ostaješ noćas?

- O draga, i ne samo noćas.

- Ali, ali, nismo razgovarali o tome.

- Razgovarat ćemo sutra, spavaj, cmoknuo ju je u sljepoočnicu.

- Čekaj, a šta ću ujutro reći Maji kad nas ugleda oboje u stanu?

- Reći ćemo joj da su mama i tata zajedno i da ćemo od sada biti obitelj, rekao je tako ležerno kao da govori o nečem uobičajenom.

- Davore!, uzviknula je.

- Dosta je, spavaj, pričat ćemo sutra, privukao ju je još bliže k sebi i sklopio oči. Udahnuo je miris njene kose i osjetio duboki, iskonski mir koji ga je preplavio. Bilo je to jedino mjesto na kojem je želio biti, ne samo te noći.

Sanja je bila zbunjena. Zajedno? Obitelj? U njoj su se smjenjivale sreća i bijes zbog tih njegovih riječi. Da, on je taj s kojim je oduvijek željela biti, ali gad jedan muški, šta on misli da se može samo tako pojaviti i vratiti u njen život kao da nikad nije otišao. Pa, očito može, glupačo, bilo je dovoljno da te poljubi i da mu daš sve što traži, svađala se sama sa sobom. U toj svađi je i zaspala, razmišljat će sutra.

***

Volim ljude koji znaju što hoće