Au,koliko je ovih životinjki!Nažalost,nikad nisam imao neki dobar kontakt sa životinjama. Sećam se da me je, dok sam živeo sa majkom, stalno napadala čivava jedne komšinice.To kuče me stvarno nije podnosilo, a izgleda da nismo mnogo simpatični ni ovim ovde, osim u vidu ručka. Kao što sam rekao, jedan od njih nam je prišao i pred nama se pretvorio u čoveka. Čudno, zar ne? Dobro, on je vukodlak, ali opet, zašto se pretvorio u čoveka?Očigledno je bio mlađi od mene, možda 19-20 godina. Hvala bogu, p
a je to neko moje visine!Stao je ispred nas i ozbiljno pitao:

-Vi ste iz plemena svetlosti, zar ne?

-Da. -odgovorio mu je Gardijan jer sam se ja tolko tablenuo u njih, a Azur se tresao od straha.

-Zar nismo imali dogovor sa vama da me ulazite na našu teritoriju?!

-Jesmo, ali mi smo samo u prolazu, nećemo da smetamo.

-Kako mi to da znamo? Ne volimo baš strance na našoj teritoriji.

Ja sam konačno skinuo pogled sa njih, pa sam mu rekao:

-A kako da znaš da ćemo da smetamo?

-Ti nisi odande, zar ne? -pitao je pokazujući pravac odakle smo došli-Ko si ti?

-Ja sam Zemljanin. Znam, baš čudno, ali mi samo hoćemo da prođemo ovuda i to je sve.

-Šta će jedan Zemljanin u našem svetu?

-Brate, ja da znam, ne bih ovde dolazio. Zato smo i došli. Da saznamo zašto sam ovde.

Videlo se da nam baš ne veruje, ali meni ceo život žene spašavaju glavu, pa je tako bilo i sad. Prišao mu je još jedan vuk, ustvari vučica. I u vučijem obliku je bila lepa, sa pepeljasto-belim krznom i plavim očima. Pored njega se pretvorila u devojku i bila je prelepa, sa kosom iste boje kao i krzno i sa istim prodornim plavim očima. Rekla mu je nežno:

-Ljubavi,ja im verujem.Trebalo bi da im pomognemo.Neće ništa loše uraditi ako mi idemo sa njima.

-Stvarno si toliko sigurna? -pitao ju je.

-Znaš da me instinkt nikad ne laže. Veruj mi, molim te.

-Ako ti kažeš, ali me želim da se ostanitim,samo što sam postao vođa ovog čopora.

-Ne brini ništa, sve će biti u redu.

-Dobro, ali je uslov da idu sa nama.

-Nema problema brate, samo da krenemo više. -ubacio sam se u njihov razgovor.

-Dobro,ako uspete da nas pratite.

Šta mu je sad to značilo ,,ako uspete''?! Nisam stigao da ga pitam jer su se oboje opet pretvorili u vukove i potrčali svom snagom sa ostatkom čopora. Evo, dobio sam odgovor. Brate, trče kao Husein Bolt!
Sva trojica smo izgubili dah dok smo stigli na kraj njihove teritorije .Kad smo tamo stigli,ona devojka je se ponovo pretvorila u ljudsko biće,ovaj put jedina,i rekla nam:

-Ovo je kraj naše teritorije.Sada ćete ući na teritoriju plemena vatre, ali čuvajte se, nisu baš gostoprimljivi.

-Da, hvala ti. Za sve. -odgovorio sam joj.

-Da, da, ali ne bi smo voleli da nas vampiri zateknu na svojoj teritoriji. Moramo da idemo. Čuvajte se i srećno, trebaće vam.

-Ćao.

Kad su otišli, ha sam se atilio na travu, koja je bila pomalo mokra, ali nije me bilo briga. I onako sam bio mrtav umoran.Taman sam pomislio da ću konačno malo da se odmorim, možda čak i dremnem,pojavili su se oni...Brate, meni je danas baš nesrećan dan! To si sigurno bili ti vampiri i stvarno su izgledali kao da su izašli sa snimanja nekog horora. Troje njih nam je prolazilo, gledajući u pod, ali iako im bismo videli lica, izgledali su preteće.Kad su bili na metar od nas, podigli su glave.Wow,stvarno si ti bili pravi vampiri, sa sve crvenim očima i ogromnim očnjacima. Gledali su u nas neko vreme, tačnije u ovu dvojicu, pa onda u mene i,kad su me ugledali,prestali su da izgledaju tako opasno i ,čak se i nasmejali.Sad su izgledali kao obični ljudi koje sam poznavao,osim tih crvenih očiju i očnjaka koji si delimično virili iz njihovih usta. Šta se to desilo? Zašto si odjednom postali tako prijateljski nastrojeni? Jedan od njih mi je pričao i pitao:

-Ti si Reks, jel tako?

-Da...-odgovorio sam mu malo tiše jer mi nije bilo sve jedno kako je gledao moj vrat.
-Ti si da Zemlje?

-Da, kako znaš? -pitao sam ga,sad malo začuđeno.

-Kao prvo, vesti se ovde brzo šire. Ne verujem da ste naterali one džukele da vas puste preko njihove teritorije, jer je čuvaju kao zmija noge.. .

-Koje džukele? -prekinuo sam ga.

-Ma vukodlaci.Ne verujem da su vas ti krznati paćenici pustili preko njihove teritorije.

-Dobro,a šta je drugo?

-Šta drugo?

-Pa,rekao ai kao prvo, a šta je drugo?

-A, da. Mogu da osetim ljudsku krv sa pet kilometara. Ipak je to najkvalitetnija krv...-pričao je u zanosu gledajući u moj vrat i oblizujući se.

-Ej, krvopijo, da ti nije palo na pamet išta pogrešno. I ne gledaj me kao doručak! -rekao sam mu, tačnije viknuo, gurajući ga od sebe.

-Joj, izvini, ali me mogu ponekad da se kontrolišem...Imaleja sam Damon,a ovo su moj brat Džek i sestra Gala.-rekao je pokazujući na o o svoje iza njega.

I oni su me gledali čudno kao i on malopre, tačnije, kao neki doručak ili užinu,a ja sam zadrhtao.

-Ajde, ljudi ,ne zezajte se, pustite ga na miru.-rekao im je Damon smejići se. Nego, Rekse, sigurno ate umorni. Možete da prespavare kod nas.

-Ok. -rekao sam malo nesigurno jer nije baš lako spavati u kući sa tri vampira koji jedva čekaju da ti zariju zube u vrat,ali sam bio toliko umoran da san morao da prihvatim.

-Ok, ali sad je veče, pa ćemo morati da budemo pažljivi, jer većina vampira kod nas najviše voli da jede sad, a ti si ta nas pravi specijalitet.

-Brate, prestani to da pričaš!Ne volim da se osećam kao ručak! -rekao sam da gađenjem.

-Hahahaha! Dobro, prestajem, samo sam te upozorio.Nego, zašto si došao ovde? Mislim, sa Zemlje.

-Greškom. Ali sam video da imam te moći koje sigurno nema ni jedno ljudsko biće,pa bih da saznam ko sam uopšte.

-Da, to si u pravu, jer ne bi mogao ovde da dođeš sa Zemlje da nisu odavde. Znam to jer sam par puta bio na Zemlji. Lekar mi je preporučio konzumiranje ljudske krvi nedelju dana uz ručak, a ovde nema baš mnogo ljudi pa.. .

-Brate, rekao ai da nećeš o tome da pričaš!

-Dobro, prestajem, garantovano!

Kako mogu da piju krv, za ime svega?!Ja povraćanja kad samo vidim krv, a kamoli kad je pijem.Za nekih deset minuta smo stigli tamo gde su oni živeli. To je bilo neko omanje mesto, sa tek deset kuća i par zgrada. Činilo se kao da je ceo grad van kuća.Ipak je bila noć, doba kad vampiri izlaze.Inače, gledali su Damona,Džeka i Galu kao što ja gledam dostavljača pice a ništa nisam jeo ceo dan. Jedan od njih nam je prišao, gledajući u mene sve vreme sa tim sablasnim crvenim očima koje su svetlele u mraku. Pitao ga je malo izneneđeno:

-Rekoste da idete do granice, a ipak ste išli. Alo dalje, zar ne? Što najboljem drugu nisi rekao da ideš na Zemlji?!Sad ćeš za kaznu da podeliš tog čoveka sa mnom!

Brrrrr,kako mogu tako da pričaju?Kao da sam parče pice!

-Nema ništa od toga, Drejk. Njih trojica su gosti kod nas i bolje bi bilo da ne vidim da si išta pokušao! -rekao mi je preteće.

Ovaj ludak je očigledno živeo sa njima. Dan postaje sve gori...Sad ću morati da spavam sa četvoro ludaka koji žele da im budem užina!

-Ne mogu da verujem! To je nepravda! -rekao je Drejk molećivo, pokušavajući. Da natera Damona da se predomisli.

-Rekoh da nema šanse! Idemo sad.

Došli smo kod njih kući. Bila je to jedna stara kuća, koja je baš podsećala na neku kuću iz horor film. Drejk je izvadio ključ iz džepa i nevoljno otključao vrata. Unutra je sve bilo kao i u običnim kućama na Zemlji. Gala je pitala:

-Jel ste gladni?

-Mogao bih konja da pojedem! -viknuo sam ja kao iz topa dok su Gardijan i Azur samo klimali glavama.

-Oke,sedite za sto, ja ću nešto da smućkam.-rekla je veselo i otišla u kuhinju.

Nas petorica smo se raspričali i skapirao sam da su ovi momci baš kul,osim što piju krv, ali ostalo je sve ok.Konačno je Gala donela večeru,tačnije ,iznela je neke čaše, po jesnu za svakog, a u njima nekakva crvena tečnost. Naravno, ja sam bio toliko gladan i žedan da nisam ni pitao šta je to, nego sam popio na eks. Imalo je neki čudan ukus, mnogo grozan,a i primetio sam da Azur i Gardijan neće ni da probaju tu tečnost, pa sam pitao Galu :

-Izvini, ali šta je ovo?

-Misliš na to u čaši? To je krv vukodlaka.Zar nije odlična? Nekako ima taj čudan ukus,ali je extra. -rekla je kao iz topa.

-Sestri moja, ti si fenomen...-hteo je Džek da kaže, ali ga je prekinuo tresak.

To sam,ustvari, bio ja koji sam pokušao da ustanem,ali sam se onesvestio. Što mi nisu rekli šta je to ,da ga ne pijem!? Rekoh da san gadljiv na krv, zar ne? Jel oni to pokušavaju da me ubiju? Nemam pojma,samo sećam da sam se probudio na tridesu, ležeći i osetio sam jak bol u vratu. Ne, nisu valjda...Naglo sam se digao sa troseda i video Drejka i Damona kako se svađaju,kao i sa Drejk oko usta i ba očnjacima ima nešto crven, što je očigledno bila moja krv. Taman sam hteo da se onesvestim, kad me je primetio Damon i pitao:

-Rekse, dobro si?

-Da,osim što me boli vrat-rekao sam primetivši da mu rana krvari.

-Brate, izvini, nisam mogao da se suzdržum...-rekao je pokajanički Drejk.

-Nema veze...-rekao sam i moja rana je nestala, kao da je nije ni bilo.

-Wow, što nisi rekao da znaš to? -pitala je Gala.

-Bolje što nisam ,jer bi do sad postao večera.

-Izvini stvarno...Nego, ti nisi skroz čovek, zar ne? -pitao me je Drejk

-Znam da nisam, ali moram da saznam šta sam.

-Sad bar znaš da su polu-čovek polu-nešto. Ne znam šta si još, ali znam da imaš ljudske gene.

-To je dobro znati. Nego, koliko sam ja bio u nesvesti?

-Celu noć.Tvoji drugovi te čekaju napolju da krenete.-odgovorila mi je Gala.

Vidi stvarno, njih dvojica nisu tu. Kako li to nisam primetio.Izašli smo napolje i ja sam se pozdravio sa njima.Kada smo već izašli sa njihove teritorije pitao sam ih:

-Zašto mi biste rekli šta je ono, mogao sam da umrem!?

-Ako si tako glup na probališ šta je to, onda ti tako i treba. -odgovorio mi je Gardijan hladno kao da odgovara koliko nešto košta u prodavnici.

-Pa kako ja to da znam? Nisam ja baš iz ovih krajeva?

-Valjda znaš da će svaki vampir da ti ponudi krv. Mogao si da odbiješ.

-Mogao sam, ali nisam znao šta je.

-Tvoj problem.. .

***
Nemam nešto preterano da vam pričam o ostala dva plemena jer smo se tamo zadržali samo par minuta jer smo odmah skapirao da me mogu da budem iz plemena vode jer nemam riblji rep i ceo život živim van vode,jer da san jedan od njih, do sad bih umro na suvom, a nisam ni bio iz plemena vazduha jer nisam imao krila i nisam baš voleo visinu. Nas trojica smo već pola sata sedeli ispod grada plemena vazduha(jer su oni živeli gore na nebu, a ispod je bila gola zemlja) i njih dvojica se sve vreme gledaju uplašenom pogledima i kao da tako pričaju.Na kraju mi je puk'o film, pa sam pitao besno:

-Dobro, recite mi više šta vam je na pameti! Šta se dešava?

-O čemu pričaš? Nije ništ, samo sedimo.-rekao je Azur, iako se iz aviona vidi da nešto smeraju.

-Znate više nego što pričate! Hajde, da čujem, znate nešto.

-To je samo predpostavka,tako da...-Gardijan je pokušavao da promeni temu.

-Briga me šta je, hoću da znam. Hteo si nešto da kažeš pre nego što si došli oni vukodlaci, reci.

-Pa dobro, reći ću ti...-uzdahnuo je-mi mislimo da si ti...-odugovlačio je.

-Reci danas! -besno sam rekao.

-Mislimo da su ti možda...Demon.

-Šta?!

-To je samo prespostavka, ne uzimaju za ozbiljno. Nemoguće je da su pravo demon, ali...Drejk je rekao da si hibrid, a demoni često odlaze na Zemlji, tako da je moguće.

-Kako je moguće?!Imam brata i sestru,a oni nemaju moći. Kako je to moguće?

-Nemam pojma.

-Znam! Možemo da idemo na Zemlji, da saznamo nešto više!

-Kako misliš da ideš na Zemlju?Mislim, možeš da odeš,ali za njih si ti mrtav, biće čudno.

-Ne brini ništa, idemo što pre. Nego, možemo li da idemo odavde?

-Naravno, ali samo sa znaš da me možeš da koristiš sve moći na Zemlji, već samo one tri najjače.

-Ok, znam jednu od njih, a i preživeo sam na Zemlji 25 godina bez moći, moći ću još malo .

-Ok, onda...

Gardijan nije uspeo ni da završi rečenicu, a mi smo bili na ulici Kalifornije. Pogledao sam okolo da se uverim da niko nije video da smo se tek tako pojavili,a onda sam viknuo:

-Konačno kući! Toooo!!!

-Ne deri se ,kretenu, privućićeš pažnju. -udario me je Azur u rebra.

-Šta me briga, srećan sam!

-Dobro, gde prvo idemo-pitao je Gardijan u pokušaju da prekine našu raspravu.

-Idemo do moja dva najbolja druga.

To si bili ti momci zbog kojih sam napustio koledž. Zvali su se Kristijan i Bastion i bili su blizanci, ali dvojajačni,jer uopšte nisu ličili. Čak sam nekad sumnjao da je jedan od njih usvojen koliko su bili različiti. Živeli su u jednoj zgradi blizu moje i Roksine kuće, pa smo pošli tamo. Pilicao sam na vrata stana i čuo dobro poznat Krisov glas:

-Ma jel sma rek'o da ću da platim struju sutra?!Vi iz komunalne stvarno dosadni !

-Nije komunalna,odupre! Krise, otvaraj!

Prvo se nije čulo ništa, pa je Kris pozvao Bastiona:

-Brate, kolko smo mi vodke juče popili?

-Dosta, što?-čuo se Bastionov prugušen glas.

-Čini mi se kao da je Reks ispred...

-Koji Reks? -čuo se njihov razgovor.

-Naš burazer Reks Konor.

-Aaaa, on!Brate, on je mrtav, navikni se.

-Pa ko onda kuca?

-Neko nas teza, ignoriši.

Lupio sam se u glavu. Izgleda da su se kreteni opet napoli. To ustvari nije bilo nikakvo izneneđenje,ali me je mnogo živciralo. Podigao sam otirač pred vratima i uzeo ključ. Za svaki slučaj sam uvek znao gse im je rezerni ključ, jer su oni obično to zaboravljali, a original često zaboravljali u stanu. Otključao sam vrata i ušao unutra,dok su me Gardijan i Azur čekali ispred. Naravno ,unutra je bilo razbacano đubre, svuda je bilo prosuto piće, nisi mogao da hodaš normalno.

-Bastione, ovi nam provaljuju u stan.-rekao je Kris mrtav 'ladan.

Kris je bio visok,sa crnom kosom i braon očima i prekriven tetovažama. U ruci je držao flašu piva i uspijao ga je kao vodu. Njih dvojica su bili retko trezni,a i tada nisu bili baš čisti.Iz dnevne sobe je izašao Bastion. On je malo manje pio od Krisa, i očigledno je sad bio trezan, čim se nije teturao.On je bio nešto niži od Kristijana i imao je svetlosmeđu kolmastu kosu i zelene oči. Izašao je u hodnik i zagledao se u mene kao da je video samog đavola.

-Brate, zar ti nisi mrtav? -pitao me je začuđeno.

-Duga je to priča...Nemam vremena da objašnjavam, nego sam hteo da se javim vama i Roksi, pa moram do kuće da idem.

-Aha...Nego, kako je u raju? -pitao me je Kris, koji je hteo svakog trena da se onesvesti.

-Brate, extra! Većina njih žensko,a sve lepša od lepše! -odgovorio sam mu smejići se.

-Au, što ja ne umrem...

-Ne glupirajte se vas dvojica, nego ajde idemo do Roksi. Naravno, ako možeš da hodaš Krise. -rekao je Bastion

-Mogu da hodam , ne brini, nego idemo...

.....................................................................

Ok, evo i 9 dela. Malo sam ubrzala radnju da bi bilo zanimljivije.

PS:Gore na slici je Azur(nisam mogla da nađem sliku nekoga sa belim očima, sorry!)

Pozzzzz svima od
SweetyEvil <3