Ah,moja glava...Šta se to desilo pa me ovoliko boli?!Ček da vidim čega se sećam...Dolazim kući,mama me zove da joj pomognem nešto i bam!Ja sam na podu.Mama?!Šta se desilo sa njom?!Oh,glava me ubija,dođavola!I gde sam ja to?!Gledam oko sebe,skroz je mračno,ne vidi se ni prst pred okom.Pa,ko god da je odgovoran za ovo nije baš najpametniji,nije se ni potrudio da me spreči da odem odavde.I ruke i noge su mi slobodne,kao i usta.Pokušavam da razaznam nešto u onoj tami i imama i šta da vidim.Sve je isto kao u mom snu!Neki tavan ili podrum,drvena vrata,visoki prozor.Pa,kao i u snu,nema vajde da pokušavam da se popnem,neću ni da pokušavam,zato sam nekako u onom mraku napipao zid i naslonio se.Čekao san tako i čekao,i čekao,i čeeeeekao...Brate,koliko ću još da čekam?!Evo,gubim strpljenje.Približavam se vratima i pokupavam da ih otvorim,ali je taj neko ko me je udario bio dovoljno pametan da zaključa vrata.Da ih razvalim?!Ne,loša ideja,možda ima dosta njih napolju.Nema šanse da se izborim sa više ljudi bez korišćenja moći,a to ne smem,tako da je najbolje da smislim nešto drugo...I tananannana,moj perfektan plan!

-Alo,ima li nekoga?!-lupao sam ko mahnit na vrata.

-Tišina tamo,probićeš mi bubne opne!-čuo se meni nepoznat glas.

-Dobro,možeš da kažem jednostavno da,moronu jedan!

Tad su se vrata naglo otvorila,ušao je neko i snažno me gurnuo,toliko jako da sam pao na pod.Šta taj lik zamišlja da je?!Svetlost od spolja me je na kratko zaslepela,tako da nisam video ko je to,ali po glasu,a i po silueti koju sam nekako uspeo da razaznam,mislim da je muško.Dok sam ja uspeo da povratim čulo vida,neko,očigledno taj tip,me je povukao napred za majicu i sledećeg trenutka sam se sreo sa nečijim besnim plavo-zelenim očima koje su sjajkale u mraku.

-Kad ti jednom kažem da umukneš,to i mislim!-rekao je taj neko besno.

-Dobro,brate,ne besni toliko.

-Nisam ti ja brat!

Au,neko baš ima slabe živce...

-Dobro,nisi mi brat,razumem!

-Dobro...-promrmljao je i konačno mi pustio majicu-Budi miran za tvoje dobro.

-A šta će da bude ako ne budem miran?

Bar po onome što vidim,nije pametno da se zezam sa njim.Viši je od mene bar za glavu,izgleda ko da i spava u teretani,jedna ruka mu je skroz istetovirana,a druga do pola.Trenutno je u majici na bretele,a plava kosa mu je skroz rasčupana.Kao što sam i rekao,oči su mu nekako plavo-zelene,i sjajkaju u mraku,mnooogo čudno.

-Iskreno,odavno bih ja tebe ućutkao da šef nije rekao da mu trebaš.-rekao je unoseći mi se u lice.

-Kome opet trebam,dođavola?!

-Jel si ti gluv?!Mom šefu!

-Ko je tvoj šef?

-Ne brini,saznaćeš ubrzo...-rekao je i zalupio mi vrata ispred nosa.

Jedino što mrzim više od toga da se neko pravi opasniji od mene,čak i da jeste,je da me neko drži u neizvesnosti.Stvarno nemam ideju šta se dešava...Da li ovo ima veze sa onim snom?Ne,dođavola,zašto bi Nejmar,koliko god mu ime bilo glupo,kao i kosa,hteo nešto od mene?!Ako mu treba nešto,nek me lepo pita!I opet,čekao sam,čekao i čekao bar jedno dva sata dok onaj sa plavom kosom nije ponovo otvorio prokleta vrata i naredio mi:

-Ustaj!

-Zašto bih ustajao?!

-Slušaj,ili sam ustani,ili ću ja da te dižem,odluči sam!

-Ok,ok...Stvarno imaš mnogo slabe živce!

-Kako god,kreći!

-Jel ti znaš nešto osim da naređuješ?!

-Ućuti!

-Izgleda da ne...Gde idemo?-pitao sam kad smo već izašli.

Opet me je svetlo zabljesnula i sve mi je bilo belo par trenutaka.Joj,kako mrzim tu boju!

-Moj šef hoće da te vidi.-rekao je,zaludo,normalnim tonom.

Kad mi se vid malo razbistrio,pogledao sam oko sebe da bih bar imao neku predstavu gde se nalazim.Hm,ništa posebno,kao što sam i mislio,neki podrum ili šta je već.Kad smo se popeli uz stepenice pogledao sam okolo i shvatio da je to neka kuća,ne preterano luksuzna.Trenutno smo u nekom hodniku dovoljno širokom da možeš da prođeš i da još stavip još par komada nameštaja,što je u ovom slučaju polica za cipele sa velikim ogledalom.Au,kosa mi je baš u haosu...Onaj tip je hodao iza mene i u ogledalu sam primetio da me je fiksirao pogledom i da neman neke šanse da bežim,bar ne za sad.

-I?Gde je taj tvoj šef?-pitao sam posle dugo,dugo hodanja kroz ovu kuću koja je mnogo veća nego što izgleda.

-Hajde ućuti više!Zašto stalno moraš nešto da prokomentarišeš?!

-Ja ne ,,komentarišem''...-rekao sam imitirajući njegov glas-...ja pitam!

-Kako god,nemoj ni to da radiš,nerviraš me!

-Nije baš da me je briga što te nerviram,ali ok.Mislim,imam pravo da znam šta se dešava,zar ne?

-Ne,trenutno nemaš nikakvo pravo.

-Ah,živote,zašto ja?!

Baš neočekivano,dobio sam odgovor na pitanje od onog idiota iza mene:

-Sad ćeš da saznaš.Stigli smo.

Gde smo stigli?I šta ću to da saznam?Šta se ovde dešava,dođavola?!

-Izvolite,gospodine,ako hoćete,doneću vam kafu.-rekao je sarkastično ovaj iza mene,doslovno me gurnuo napred,izašao i zalupio vrata za sobom.

-Ne pijem kafu,hvala.-promrmljao sam pokušavajući da usposravim ravnotežu.

Šta je sa ovim ludacima više,šta me svi guraju?!Pa,da vidimo šta se ovde dešava...

-Šteta...Imam nes ako hoćeš.-čuo se nečiji glas sa druge strane.

-Molim?!-okrenuo sam se naglo jer sam prepoznao glas.

Kako sam sad primetio,ovo je neka kancelarija,radna soba ili šta god,a na velikoj kožnoj stolici za stolom je sedeo niko drugi neko mamin novi dečko.Dobro,dobro, ,,drugar''...Kako god,sedeo je tamo i opet me odmeravao od glave do pete.Dakle,san je ipak značio nešto...Da ne bih ništa odao,pravio sam se zbunjen:

-Nej?!Odakle ti ovde?!Šta se dešava?!

-Nisi do sad skapirao?

-Šta da kapiram,čoveče?!Znam samo da sam bio u svojoj kući,neko me je udario i puf!Evo me ovde!Šta se desilo?!Ako mami bude falila samo dlaka za glave,ja ću...

-Daj,ne glumi nekog junaka,obojica znamo da nisi u poziciji da naređuješ.A i ona je dobro,malo spava,ali je dobro.

-Gde je!?

-Slušaj,pre bih brinuo za sebe nego za nju da sam na tvom mestu.Inače,ona je kod vas kući,više mi ne treba,trebala mi je samo da te namamim tamo.

-Ali zašto?!

-Stvarno si glup...

-I ti imaš odvratnu kosu,pa ništa.

-Kako god,izgleda da ću sve morati da ti pojasnim...

-Izgleda da je tako.

-Dobro,sedi onda.-rekao je prijateljski i pokazao na stolicu pored stola.-Ne znam kako ovo da ti objasnim najprostije...

-Ja još manje znam,druže,a sad pevaj,nemam ceo dan!

-Ah,dobro...Ja i moj partner smo...

-Kakav sad partner?!

-Poslovni partner.Nas dvojica smo napravila savršen plan,a središte plana si ti.

-Samo mi reci šta je,ne odugovlači više!

-Ah,kako si nestrpljiv...Mi,tačnije on,je čuo nešto zanimljivo u vezi tebe.

-Šta?!Pričaj više!

-Ne znam kako da ti objasnim,nisam ni ja verovao u početku,ali sad definitivno verujem...

-Dobro,reci.Razumeću kako god da objasniš.

-Vidiš,on je saznao nešto u vezi tebe,nešto što je očigledno dobro skriveno...Inače,ima dosta tragova koji ukazuju na to,ali meni treba jedan jasan.

-Za šta dođavola?!

-Zar ne misliš da ima nešto čudno u vezi sa tobom?Mislim,pre jedno pola godine si imao seriju...Nesreća,da ih tako nazovem,i skoro je nemoguće da iko preživi sve ono,barem ako je običan čovek...

-Šta hoćeš da kažeš?Da nisam čovek?!

-To sam hteo da mi ti kažeš.Definitivno nisi običan,i zbog toga,i zbog mnogo drugih stvari,među kojima su i te tvoje oči.

-Zar je zabranjeno da čovek ima crvene oči?!

-Ne,ali ima tu nešto...Mnogo ljudi,ili se bar predstavljaju kao ljidi,koji imaju crvene oči su povezani sa tako čudnim stvarima.Moj partner i ja istražujemo to već neko vreme,a ti si nam nešto najbolje što nam se desilo u poslednje vreme.

Ne znam zašto,ali sam počeo da se smejem ko lud.Namrštio se i pitao besno:

-Šta je tu smešno?!

Kad sam se konačno smirio rekao sam:

-Ništa,samo što mi je majka dovela ludaka u kuću!Ja ne znam odakle tebi ideja da sam ti ja neki tamo šta već misliš da sam ja!Vampir,vukodlak,duh,Hari Poter?!Nešto sa tobom nije u redu,čim misliš takvo nešto!

-Molim te,ne deri se,glava me boli.

-Baš me briga!Šta mi možeš,ha?!Ništa!

-Rekao sam ti da umukneš!

-Ah,dobro,gospodine,vi ste moj vrhovni gospodar,sve ću da vas slušam...-rekao sam sarkastično.-Kako god,iako je to što pričaš totalno apsursno,šta ti planiraš da uradiš ako je to istina,a nije?

-Moje je da nađem dokaz,Luk će da uradi ostalo.

-Ko je Luk?

-Moj partner.

-Dakle,ti uradiš sav prljav posao dok on uživa negde?Stvarno si glup.Šta če on to da uradi?

-Nije baš da širim okolo,ali imam samo da ti kažem da je zarada odlična i da mogu da ti obećam deo ako mi pomogneš.

-Hahahhahahaha,meni baš treba neka sića kad bukvalno imam par milijardi na računu.A i sve i da hoću,ne mogu da uradim nešto što je nemoguće.

-Dobro,onda ću to morati bez tvog odobrenja...Mihail!

Opet je ušao onaj plavi i pitao mnogo uljudnije nego što se meni obraća:

-Šta treba,šefe?

-Molim te,odprati našeg gosta do smeštaja da još malo razmisli o mojoj ponudi.-rekao je pokazavši glavom ka meni kad je sipao viski u čašu,očigledno za sebe.

-Što se mene tiče...-rekao sam otevši mu onu čašu iz ruku-...ja sam razmislio.

Popio sam sve iz čaše na eks,a onda dodao:

-Žao mi je,gospodine Nejmar,ali mi ne odgovara vaša ponuda.

-Šteta onda...Mihail,uradi šta sam ti rekao.

Ovaj je samo klimnuo glavom i bukvalno me odvukao napolje.Sve sami ludaci...

-Mislim da mogu sam da hodam.-rekao sam posle nekog vremena da nije prestao da me vuče.

-Da,ali su ovako manje šanse da pobegneš.

-Wow,rekao si nešto što nije naredba!Brate,treba da ti daju Nobelovu nagradu,majke mi.

Zastao je na tren i opasno mi se približio.

-Rekao sam da ti nisam nikakav brat,a još jednom li kažeš nešto,zalepiću ti usta super lepkom.-zarežao je.

-Ok,ok,ne moraš toliko da se ljutiš,druže.

-Nisam ti ni drug,ni brat,ni ništa!

-Pa kako onda da te zovem?!

-Nikako.Nemoj uopšte da mi se obraćaš,biće bolje i za moje psihičko i tvoje fizičko stanje.

Opet sm bili kod onog podruma ili šta je već i,pogađate,opet me je girnuo.Šta je sa ovim likom?!Bože,svi su ovde ludi...Ali opasno ludi,ne u dobrom smislu,svi su načisto poremećeni!Čekao sam tako dugo,dugo,duuuuugo,dok nisam odlučio da nema vajde od čekanja,pa sam pokušao da uradim nešto na svoju ruku.Znam da nema vajde da pokušavam da se penjem uz onaj zid,ali šta me košta da pokušam...Ne,kao i u snu,totalno je.nemoguće uraditi to.

- Stvarno si idiot,znaš?!Kako sam mogao da budem toliko glup da dopustim ovo?!-rekao sam sam za sebe

Da,radim sve isto kao i u snu...Možda da pozdravim mene iz prošlosti?Da kažem:
,,Ej,Rekse od pre par sati,nemoj da budeš toliki idiot da upadneš u ovoliku glupost,onaj Nejmar je stvarno psihopata!Ostani u Njujorku,neće se desiti ništa.''?Ne,onda če da se dese one ludosti iz sci-fi filmova,neki paradoks ili takvo nešto,ne smem da menjam prošlost...Tako sam ja čekao ko zna koliko kad su se ona vrata ponovo otvorila.Mislio sam da će opet da uđe onaj nadrndani plavi idiot,ali je to ipak bio narandžasti psihić.

-Šta više hoćeš od mene,čoveče!?

Nisam ni primetio da radim sve isto kao u snu,kao i on.'Ladno me je gurnuo toliko da sam pao na pod.

-Znaš šta hoću,derište jedno.-rekao je pomalo iznervirano,ali sa osmehom.

Lepo ja kažem da lik nije či...Brate,mislim isto kao u snu!

-Znam,ali mislim da je to nešto najgluplje što sam čuo u životu!-pričao sam isto ono kao ja u snu,a nisam ni bio svestan toga,reči su mi same dolazile.

-Stvarno?Ja baš mislim da nije.

-Stvarno ne znam odakle tebi ta ideja.

-Zaista,za jednog tinejdžera mnogo malo koristiš internet.

-Šta si više zapeo sa tim tinejdžer?!Imam 26 godina,idiote jedan!Ne mogu da budem tinejdžer sa toliko godina!

-Dobro,dobro,ali sve jedno mnogo malo koristiš internet...

-Šta sad internet ima veze sa tom tvojom glupom idejom?!

-Zar ne znaš da je tvoj snimak trenutno jedan od najpopularnijih na YouTube-u?

-Kakav bre snimak,dođavola!?

-Dobro,nije tvoj,ali si ti u njemu...

-Šta br...

Zaćutao sam jer sam se setio o čemu ćemo da pričamo.Proklet da je taj neki koji je snimao prokleti snimak!Pravio sam se hladnokrvan:

-Ne znam o čemu pričaš,Nej,očigledno ti je kalifornijsko sunce udarilo u glavu.

-Zaista?

-Baš tako,ne znam odakle tebi ideja da ja mogu takvo nešto,to je neki klinac fotošopirao i posle ja ispadam Supermen ili šta već.

-Aha,i policija isto tako lažira snimke u svojoj arhivi...

Molim?!

-Molim?!-bio sam malo začuđen iako sam znao šta će da kaže.

-Šta da se radi,znao sam da češ da kažeš nešto kao malopre,da je snimak lažiran i to,tako da mi je trebao čvrst dokaz.Nije teško da platiš nekom da ti hakuje policijski sistem,zaista bi se iznenadio da znaš koliko je lako naći bilo koga za bilo koji posao...Jedan mali mi je za neku siću provalio u policijski sistem i našao mi originalni snimak,zaplenjen par minuta posle toga,tako da su male šanse da je lažan.

-Ja ti kažem,to je čista glupost,ovako samo možeš da zaradiš prijavu za kidnapovanje!

-Ne,zaradiću ja mnogo više kad sbe ovo bude gotovo,samo mi treba jedna usluga od tebe.

-Kakva bre usluga?!Bubreg da ti hitno treba,ne bih ti ga dao!

-Ne,ne treba mi tako velika usluga,samo trebaš da ponoviš ono iz tog kluba,ovde i sada.

-Jel ti kapiraš,druže moj,da ja ne znam o čemu ti pričaš!?Stvarno,koliko glup moraš da budeš da misliš da sam ja neki superheroj ili šta god već misliš?!

-Dobro,onda ću ovo morati na teži način...

Isto kao i što sam sanjao,izvadio je pištolj.Znam da sam sanjao pucanj,ne smem da dozvolim da se desi nešto.

-Šta ćeš sa tim?-pitao sam malo nesigurnije.

-Ako ne uradiš to što sam rekao,videćeš.

-Šta?Pucaćeš?Slobodno,ubićeš nevinu osobu samo zbog opsesije!

-Neće da bude smak sveta,zar ne?Ako je istina ono što mislim,neću moći da te povredim,a ako nije...

-Nije!

-Ako nije onda ću bar da učinim uslugu svetu i ubijem dosadu popit tebe.

-Ugh,koji si ti kreten!

-Znam.Sad...Sam ćeš da uradiš to što sam rekao ili...

-Neću da radim ništa jer ne znam!To je totalno apsurd...

Zaćutao sam jerme je prekinuo oštar bok u grudima.Idiot je stvarno pucao!Bože,sad sam gotov!Sad će da se desi da neću da umrem i on će da ima dobar dokaz...Ako ništa,onda ćemo malo da se zabavimo.Rana nestala,metak je valjda ostao unutra i Nej ima lice ko da je video duha.Malo je bio tako frapiran,a onda se nasmejao i rekao:

-Wow,zaista nisam verovao da to deluje tako fantastično kad gledaš izbliza.Šta još znaš?

-Šta to tebe briga?!

-Treba mi još neki dokaz.

Pa kako će da dokaže!?Da kaže nekom da je video to?Sumnjam da će iko da mu poveruje,zato ću ja lepo da mu pokažem šta znam i gadno će zažaliti zbog toga.Sledećeg trenutka sam bio skroz u plamenu i to mu je izgleda bilo po volji,čim se onako nasmejao.

-Stvarno izgleda mnogo bolje uživo.Samo se malo nasmej za kamere.-rekao je kad sam mu se uneo u lice bukvalno režeći.

-Molim?!Kakve kamere?!

Približio mi se i pokazao negde u mrak:

-Vidiš tamo?-pitao je-E pa tamo je jedna mala kamerica sa noćnim i infracrvenim vidom,snimila je ceo naš razgovor.

-Šta?!Ne,ne,ne,to nije istina!

-Ako hoćeš pokazaću ti.

Približio se naspramnom zidu i uzeo neki mali uređaj,pa počeo da ga okreće u ruci pored mene.

-Stvarno korisna stvarčica,zar ne?

-Ti...Ovo je bila zamka!

-Ne,samo dobra ideja.Zaista sam pametna osoba,jel da?

-Prevarantu!

-Šta god da sam,sad lepo idem da odnesem ovu stvarčicu Luku i da završimo ovo već jednom.

-Nećeš da prođeš dok mi ne daš tu stvar!-viknuo sam i stao između njega i vrata.

-Stvarno trebaš da prestaneš da se junačiš,shvati da si ti jedno obično dete koje ne može da uradi ništa.

Kad je to rekao,neko me je uhvatio za vrat odpozadi.Nejmar se nasmejao i rekao:

-Vidiš,najvažnije je da imaš dobre ljude oko sebe kad si u ovom poslu.Ne brini,slobodan si čim završim ovo,a do tad budi dobar dečak i slušaj Mihaila.

-Kad te dohvatim,Deda Mraz će definitivno da me skine sa liste dobre dece.

-Ha-ha-ha,baš se plašim...Zbogom!

-Stani smesta!

-Sanjaj...-rekao je igrajući se sa onom kamerom polako se udaljavajući.

Otišao,a onaj mamlaz me je još držao.

-Pusti me!-viknuo sam pokupavajući da ga šutnem,što je bila nemoguća misija.

-Prestani više da se koprcaš ko glista,postaje mi teško da te držim!

-To je i fora,idiote!

-Prestani više!

-Slušaj,Mihail...Ne želim da te povredim,zato me pusti pre nego što uradim nešto zbog čega ču da se kajem.

-Hahahahah,daj,ne zasmejavaj me.

-Ok,sam si tražio...Ignis.

Tišinu je presekao njegov krik i zvuk pucketanja vatre.

-Rekao sam ti.-bilo je poslednje što sam rekao pre nego što sam se stvorio u Njujorku.

-Gde si ti bio?!-pitao je znate već ko pita takve stvari koji je ,,nekim čudom'' bio tačno ispred mene.

-To sad nije važno,imam problem.

-Kakav problem?!Šta se desilo,gde si ti onako nestao?!

-Iskreno,ni sam ne znam ni gde sam nestao ni kakav problem imam,znam samo da imam problem i kraj!

-Ja tebe ništa ne razumem.

-Bolje.Moram da smislim neš...

Odjednom mi je pažnju privukao televizor,tačnije ono što se prikazivalo na njemu.Iznad je pisalo LIVE,malada brineta voditeljka je pričala nešto o politici,kad je zastala u sred reči,nekog saslušala,uzela druge papire i rekla:

Prekidamo program zbog jedne udarne vesti.U pitanju je anonimna pošiljka,tačnije snimak...

Na ekranu se pojavio snimak mene i onoga što se desilo malopre.O.Moj.Bože!

Anonimni pošiljalac je poslao snimak na kome se vidi čist fenomen koji se desio,po vremenu na kameri,pre par minuta.U pismu koje je došlo uz snimak piše da je osoba na snimku u stvari već pominjan u okviru ovih tema,sin jednog njujorškog milionera,Reks Kiler.

WTF?!Dođavola,ne mogu da verujem da je poslao prokleti snimak televiziji...Ispravka,televizijama.Na svakom kanalu je bio isti snimak.Moj život je gotov,ali bukvalno!Posle samo minut,nastao je totalni haos...

.....................................................................
Au,sve me zaboleše prsti od kucanja,ali brt,baš imam inspiraciju XD.Inače,mislim da će sledeći nastavak da bude poslednji...Ali odmah pišem sledeću sezonu,možda neću da objavim odmah sledećeg dana,ali ubrzo.Kako god,vidimo se,pipls!

SweetyEvil