Part 78

U tom trenutku se čulo otvaranje vrata i ušla je Valeri sa osmehomod uva do uva.

-Val!Pa gde si ti bila?!Ona dvojica te traže već ko zna koliko!-rekao sam zabrinuto.

-To i jeste fora,dušo,da onaj idiot nauči lekciju.

-Jo,bože,zabrinula si me!Odakle ti takva šašava ideja!?

-Nije moja,Larina je.

Lupio sa se po čelu:

-Znao sam...-rekao sam za sebe-Niko ne može da ima gluplje ideje od nje!Zar ne misliš da je vreme da se vratiš?

-Naravno da ne,što više to bolje,bolje će da zapamto ovo.

-Ma daj,zar ne misliš da se previše zabrinuo?!

-A od kad ti toliko brineš za njega?

-Ne brinem,ljut sam na njega,ali mislim da će se svako osećati loše ako neko koga voli nestane tek tako.Mislim da je dosta.

-Ma ne brini ti za njega,jak je on momak,neće mu biti ništa.

-Bože,a posle smo mi zla bića...Vi ljudi ste bar deset puta gori!

-Oh,ma daj,ljubavi,ovo je samo zezanje.

-Aha,pa baš je zlobno zezanje,ako mene niko ne pita...

-Kako god,bar će da se nauči pameti.

-Stvarno si nedokazana!

-Ako misliš da ću da ga pozovem i da mu se izvinim,sanjaš.

-Ok,ne moraš,radi šta hoćeš...Zašto si došla?

-Onako.

-Gde si bila celu noć?!

-Po gradu sam se šetkala.

-Celu noć?!

-Znam,naporno,ali vredi.

-Kako si zla!

-Da,ali samo kad treba.Naučiću ga da ako hoće da ovo potraje,moraće malo da nauči da se ponaša.Iskreno,ni sama ne znam šta mu je,nikad nije bio ovako čudan,non stop nervozan,sve ga iznervira.

-Ma ko će da ga zna,on je i ovako čudan.

-Sad je čudniji nego inače,ne znam šta mu je u poslednje vreme.

-Ne brini ti za njega,ako si već toliko zabrinuta,nemoj više da ga mučiš i javi da si dobro,možda misli da te je neko oteo ili ubio ili ko zna šta još!

-Ma daj,ne može niko da me ubije,a i on sam zna da znam da se branim.

-Znam i ja,pa sam se zabrinuo!

-Ok,ne brini više.

Tad joj je zazvonio telefon.

-Bože,kad bude video račun,neće hteti da me pogleda više.-rekla je nasmejano.

-Ko to?!

-Tvoj dragi tatica.Ako nije pozvao sto puta,ne znam ko jeste.

-A ti?

-Šta ja?!

-Šta uradiš?

-Isključim zvuk i pustim da zvoni do kraja.

-Stvarno si najzlobnija osoba koju poznajem!Ko zna šta sad misli!

-Nek misli šta hoće,baš me briga.

-Bar mu se javi da si dobro,možda idiot pozove policiju.

-Nek pozove.

-Molim te,za mene!

-Oh,dobro,dosado mala,ali neću da mu se izvinjavam,kunem se!

-Ne moraš,samo nek zna da si živa i zdrava.

-Ok...Halo?!

Raspoloženje joj se naglo promenilo,pričala je kao da je stvarno puno povređena devojka koja je otišla od dečka,tako da nisam odoleo da ne prisluškujem razgovor:

R:Ljubavi,ti si?!

V:Nemoj ti meni ljubavi!

R:Oh,hvala bogu,mislio sam da ti se desilo nešto...

V:I jeste mi se desilo!

R:Šta?!Jel si dobro!?

V:Ne,nisam dobro,mrzim te!

R:Zašto?!

V:Zato što si najveći mogući kreten,ponašaš se užasno i ne želim da te vidim više!

R:Val,izvini za ono juče,ali znaš da ne volim...

V:A da li je tebe ikad bilo važno šta ja volim,a šta ne?!

R:Stvarno mi je žao,izvini za sve,samo mi reci gde si.

V:Naravno da neću!Ne želim više ni da te vidim!

R:Ozbiljno,Valeri,gde si?

V:Neću,ostavi me na miru!

R:Val,molim te,nisam spavao celu noć zbog tebe,reci mi gde si,doći ću po tebe.

V:Bar ćeš malo da se naučiš pameti...

R:Šta?!

V:Čekam te ovde sa Reksom jod njihove kuće.

R:Ali...Odakle ti tamo?!Šta se desilo,gde si bila celu noć?!

V:Malo razgledala grad,Kalifornija je stvarno divna država,zar ne misliš?Po priči koju sam čula,obišao si ceo grad.

R:Kakva priča?!

V:Ljubavi,nisam mislila da toliko brineš za mene.

R:Naravno da brinem,dođavola!Mislio sam da ti se nešto desilo!

V:Znaš da ne može ništa da mi se desi.

R:Ne,ne znam!Znaš li šta sam ja sve pomislio,a ti mi kažeš da je ovo samo neko zezanje!?

V:Samo sam htela da te malo naučim pameti,mili,sad se vrati kući.

R:Čija je to bila brilijantna ideja!?

V:Larina.Stvarno je genijalna,zar ne?

R:Ne,ona je luda,kao i ti,i svi vi!Mogao sam srčku da dobijem!

V:Ne bi ti se desilo ništa,srećo.

R:Stvarno ćeš da me dovedeš do ludila!

V:Daj,mili,ne deri se toliko.

R:Kako da se ne derem!?Jel si ti normalna,ženska glavo!?

V:Joj,kako si sladak kad si ljut!Ja na tebe ne mogu da budem ljuta predugo.

R:Ako neko treba da bude ljut,to sam ja jer me pravite budalom!I neću baš da ti budem sladak kad dođem tamo!

V:Hajde,ne ljuti se toliko.Vidimo se,srećo!

Prekinula je vezu i napravila osmeh od uva do uva.

-Nisi više toliko ljuta na njega?-pitao sam odmeravajući je.

-Kako mogu da budem ljuta na njega kad je onako sladak kad je zabrinut?

Izgledala je kao da će sad da poleti na sedmo nebo,a još kad se uzme u obzir da je malopre bila onako besna i pričala da neće da mu se izvinjava nikad više...Bože,taj čovek ko da je kontroliše!Ko zna...

-Kako god,neće,kao što ti je i sam rekao,biti nimalo sladak kad dođe.Znam iz iskustva.

-Misliš da ja ne znam?Ne brini,pobrinuću se ja za njega.

-Samo nemoj da mene ponovo okrivi za ovo iako ništa nisam uradio,dosta mi je više da ja ispaštam za vaše gluposti!

-Niko tebe nije ni pomenuo,dušo,ti nisi imao pojma za ovo.

-Ima mene da okrivi,pazi šta ti kažem.

-Neće,ne brini.

Aha,neće,ma da...Uvek sam ja za nešto kriv,makar i neopravdano.Ako ne i na mene,biće sve jedno besan,tako da je bolje da se ja sklonim na neko vreme.Posle samo par minuta je on bukvalno kao specijalac upao u kuću,stao ispred Valeri i streljao je besnim pogledom.Ona ga je zagrlila oko vrata i rekla:

-Stvarno ne trebaš da budeš toliko ljut zbog ovoga...

-Kako da.ne budem ljut!?U stvari,nisam ljut,besan sam!Kao idiot idem okolo i pitam ljude da li su te videli,razmišljam da li si dobro,a ti me posle cele noći zoveš da mi kažeš da je ovo samo neko zezanje koje ste smislile ti i ona ludača,kako da ne budem besan!?

-Dobro,smiri se...

-Neću da se smirim!Zašto si to uradila!?

-Jednostavno sam htela da te naučim pameti.

-Šta ti to sad znači?!

-Ono što,sam i rekla.Da sam ostala,ti bi nastavio po starom i sve bi se vrtelo u krug!Šta je sa tobom,čoveče!?Po ceo dan si nešto nervozan,reci šta se to dešava sa tobom!

-Kako i da budem normalan kad mi ovo radiš!?

-Ja tebi?!Šta ja da kažem za sebe?!Ma,baš me briga...-rekla je besno i izašla napolje.

-Gde ćeš!?-doviknuo joj je on niz ulicu.

-Vraćam se u Njujork!

-Kako si mislila da odeš tamo!?

-Kao i svi normalni,avionom!

-Odakle ti pare za kartu?!

-Snaći ću se već nekao!

-Slušaj,Val,izvini...

-Nemoj ti meni izvini,ne zanimaš me!

Dalje nisam slušao jer mi je pažnju zaokupio nejo drugi,tačnije Hanter.Jedva dišući se izvalio na travu pored mene i pokušavao da dođe do daha.

-Šta se sa tobom desilo?-pitao sam smejući se.

-Nije smešno...I ti...Bi bio umoran...Da trčiš za onim ludakom...Kroz ceo grad...

-Oh,gospodine Džejkobs,stvarno niste u formi.Trebalo bu malo više da vežbate.

-Daj,ćuti.Gde su to dvoje?I ne znam odakle ženama padaju tako glupave ideje.Nisi valjda i ti umešan?!

-Ne,nažalost,nisam imao pojma o ovome.A ono dvoje...Jure se po ulici.

-Zašto?!

-Valeri hoće da ide kući,a on joj se izvinjava,a ona neće ni da ga čuje.

-Bože,to dvoje će da me sahrane...Idem za njima,gde su pošli?

-Niz ulicu.-rekao sam pokazujući pravac rukom.

Nekako se digao sa one trave,stresao prljavštinu sa sebe i poslednjim atomima snage potrčao niz ulicu.Luda porodica,nema šta.Sad moram da vidim koga to mama dovodi.Konačno,setila se da dođe,ali nije bila sama.

-Dušo,stigla sam!-rekla je ulazeći i jedva noseći sve one kese,a iza nje se nazirala visoka muška figura.

-Koji ti je taj?-pitao sam malo mrzovoljno-Nisi valjda našla novog dečka?

-Dušo,ne budi takav!Budi malo pristojniji prema gospodinu!

-Ne brini,Lara,ne smeta mi.-javio se dubok muški glas iza nje.

-Naravno da će da ti se smeta,Nej,ne može tako da se ponaša!

-Ma znaš kakvi su tinejdžeri...

Tinejdžer?!Alo,batice,ja imam 26 godina!Dobro,možda se ne ponašam ko da imam toliko,ali brate,nije da sam tinejdžer,ja sam odrasla osoba,možda malo neozbiljna,ali ipak...I ko je ovaj,dođavola!?Ušao je neki lik,jednom rečju,čudnog izgleda.Kosa mu je narandžasta...Da,bukvalno narandžasta,ko Dejvid Karuso,onaj što glumi u ,,CSI Miami''.Pa,brate,ako misliš da ti stoji dobro ko njemu,grdno si se prevario,glava ti izgleda kao šargarepa.Ali,koliko god mu kosa bila izbljuvana,ono što mi je bilo čudno su bile njegove oči.Bile su plave...Znam,znam,to nije nimalo neuobičajeno,mnogo ljudi ima plave oči,ali mi je bila čudna njihova nijansa,nekako...Natprirodne,kao da nisu ljudske,barem ja nisam video čoveka sa takvim očima...Ipak,osećao sam se čudno pored njega,kao da mi neka jeza prolazi niz kičma,a i instinkt je vrištao opasnost,ali šta je to toliko neuobičajeno kod ovog lika osim odvratne kose i neuobičajenih očiju?!E to moram da saznam...

-Zanimljiva frizura.-rekao sam sa osmehom od uva do uva,dok sam se trudio da izgledam koliko-toliko prijateljski i da nu ne kažem da mu je kosa užasna.

-Oh,hvala.-odgovorio je pomagajući mami sa kesama.

-Jel se farbaš ili...

-Ne,takva mi je prirodna boja.

Oh,brate,priroda ti nije baš bila naklonjena...

-Kažu mi da ličim na nekog lika iz serije...Nemam pojam kako se zove.

-Horešio Kejn,glumi ga Dejvid Karuso.

-Da,taj!Koleginica mi je rekla da sam preslikan on.

Pa toj ženi trebaju naočare...Ili nikad noje gledala tu seriju ili joj vid ne valja,jer je ovo uvreda za jednog od mojih omiljenih glumaca.Druže,ti nisi ni do kolena Karusu!

-Aha...Mnogo volim tu seriju.-rekao sam nekako.

-Stvarno?Ja je u životu nisam gledao,nemam pojma kako se zove.

Pa kad si idiot,batice.Samo neki paćenik poput tebe ne zna šta je ,,CSI Miami''.

-Inače,ja sam Reks,njen sin.-rekao sam posle par trenutaka pružajući mu ruku i pokazujući glavom ka mami koja je upravo ušla u kuhinju.

-Oh,pričala mi je o tebi.Ja sam Nejmar.

WTF?!Dođavola,kakvo ti je to ime?!Zar to nije onaj fudbaler iz Brazila?Pa,znam dva fudbalska fanatika koji će da mi detaljno ispričaju sve o njemu...

-Neobično ime...-rekao sam tiho.

-Znam,svi mi to kažu.-rekao je rukujući se sa mnom.

Kad je njegova ruka dotakla moju,osetio sam kao da ne je udarila struja.Bože,šta je sa ovim likom?!Nešto je mnogo čudno sa njim,aja ću da saznam šta...

.....................................................................
Jo,bože,ljudi,ja ovo nisam ni objavila XD.Ne verujem stvarno koji sam idiot...Juče sam ovo napisala,al ne verujem da nisam objavila.Kako god,evo dela od juče,a danas ću valjda da uspem da napišem novi.Vidimo se!

SweetyEvil

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top

Tags: #fantasy