-Imam osećaj da znam šta hoćeš i ne zanima me šta hoćeš da kažeš,vidimo se!-rekao sam besno i krenuo da mu zalupim vrata ispred nosa,ali ih je zaustavio nogom.

-Nije baš kulturno da zatvaraš ljudima vrata ispred nosa.

-Jeste ako si to ti!Znam zašto si došao i ne zanima me!

-Kad već znaš to,znaš i da bih ja uradio sve za moju snajku.

-Za koga?!

-Za Valeri,očigledno!

-Pa šta ona sad hoće?!

-Prvo me pusti da uđem,pa ćuda ti sve ispričam.

-Hantere,lepo sam rekao da neću da te pustim,bar ne dok mi ne daš valjani razlog!

-Zar ti ne voliš Valeri?

-Volim ja nju,ali ne podnosim njega.

-Koga?

-Znaš već koga...

-Ok,pričamo o njoj,ne o njemu,pusti me da uđem!

I opet počinje da šefuje...Ovo je moja kuća,brate,moja!Evo,još jednom da ponovim,MOJA!!!Nećeš ti da odlučuješ šta ću ja da radim u svojoj kući!

-Mislim da mogu sam u svojoj kući da biram koga ću da pustim a koga ne.

-Slušaj,nemam vremena za gubljenje,pusti me unutra istog trena!

-Ja ću da zovem policiju zbog neovlašćenog upada!Ne treba ti još i to u tvom dosijeu,zar ne?

-Još jednom li to pomeneš,ja ću...

-Nećeš ništa,Han.Ako nemaš nikakav dobar razlog da uđeš,vidimo se.

-Jo,kako si nemoguć!

-Znam,to je prosto porodična crta,a sad...Razlog!I to ne neki glupi,nego dobar razlog.

-Razlog je Valeri,ona prosto želi da budeš tamo i kraj!

-I poslala je tebe?

-Koga drugog?!

-I neko poput tebe je prihvatio da je posluša bez pogovora?

-Zašto neko poput mene?!Šta ti imaš protiv mene i nog karaktera?!

-Baš o tome ti pričam.Previše se brzo naljutiš i ne podnosiš kad nisi glavni.To vam je porodično,ne možeš protiv toga...Pitanje je zašto si je poslušao?

-Pa zar nije dobro da se pomaže porodici,ili u našem slučaju,budućoj porodici?

-Han,ne shvati ovo lično,ali...

-Me zovi me tako!

-Jo,dobro!Ne shvati ovo lično,ali ti definitivno nisi osoba koja bi pomogla nekome,makar on bio i član porodice,tako da je najbolje da mi kažeš šta je razlog...Pravi razlog.

-Ah,dobro...Znaš i sam da sam slab na nju,a ona me ne podnosi,tako da...

-Tako da si mislio da će te bar malo zavoleti ako joj učiniš uslugu,jel sam u pravu?

-Zašto pitaš ako znaš?!

-Volim da to čujem iz tvojih usta.Ajde,ulazi!

-Konačno!Mislio sam da će ovo da traje zauvek!

Kao i obično,'ladno je ušao i krenuo ka dnevnoj sobi,ali sam ga zaustavio:

-Čekaj!Izuj se!

Okrenuo se ka meni i pogledaome u smislu ,,jel si ti normalan?!'',pa je na kraju pitao:

-Zašto?!

-Mama ne voli da joj neko ulazi u kuću obuven,kaže da se tako unosi previše bacila,zato...

-Ok,ok,kako ti kažeš!-rekao je i poslušao me-Dakle,živiš sa majkom ovde?

-Ovo je njena kuća,tačnije od njenog muža.

-Udata je?!

-Trenutno je udovica.

-Ok.

-Ti to tek tako?!

-Šta si očekivao?!

-Ne znam,možda da kažeš da ti je žao ili nešto slično,ipak mi je bio kao otac.

-Slušaj...Ja toliko ljudi ubijem,a nikad nisam otišao do njihovih porodica da im išta kažem.Većina tih ljudi su mi bili prijatelji i...

-Kako možeš da ubiješ prijatelja?!

-Izdaju ne tolerišem ni prijateljima,ni porodici,ni nikome.Sa svim njima sam bio kao porodica,a oni su me izdali,zato me nije briga da li njihova porodica tuguje za njima.

-Možda su imali razlog...

-Molim?!Niko,ali baš niko ne može da nađe razlog za izdaju prijatelja!Jedino što je gore od toga je da izdaš sopstvenu porodicu.Najčešći razlog tim propalicama je bila veća lova koju im je dao tamo neki moj suparnik retko koji je imao drugi razlog.

-A kako ti znaš njihove razloge?Pitaš ih?

-Vidiš,ja imam nešto kao svoj moto...Prvo pucaj pa postavljaj pitanja.Kad ih ubijem,saznam koji im je bio razlog.Skoro nikad ne pravim izuzetak.

-Super,možemo li da pričamo o nečemu drugom?

-Ok,na primer?

-Na primer zašto si došao?

-Rekoh ti,obećao sam Valeri da ću da te nateram da se vratiš u Njujork.

-Šteta,moraćeš da je razočaraš,ja ostajem ovde!

-Ej,neću da se svađam,ideš sa mnom i kraj!

-Što,zato što je ona rekla?!

-Ne,nego zato što ja kažem!

-Pa ovo je moja kuća i nemaš pravo da glumiš nekog šefa!Kaži lepo svojoj snajki i bratu,ako ga uopšte zanima,da ću da pređem prag te kuće samo još jednom,i to danas kad budem otišao po ostatak stvari,Tonija,Lisu i onu džukelu!Kraj i tačka!Neću više da delim vazduh sa onim idiotom!

-Kao prvo,da ti kažem,njega ama baš uopšte ne zanima to što si ti otišao i rekao je da će samo da se smeje kad se budeš vratio podvijenog repa.

-Molim?!Nema šanse da se vraćam,makar mrtav neću da se vraćam tamo!

-Baš mene briga šta ćeš ti da radiš,pusti me da završim!Drugo što imam da kažem je da možda ne trebam da se mešam u to,ali mislim da je tvoja reakcija preterana.

-Šta?!Moja reakcija preterana!?Alo,čoveče,on je meni rekao da idem i da se ne vraćam,ja sam samo uradio šta mi se kaže!

-Aha,ti si baš poslušna osoba...

-Kako god,i da nije to mislio,ja neću da se vraćam.Previše stvari se izdešavalo da bih ja to mogao da trpim i minut više.Jedino može da dođe ovde i da mi se izvini.

-Dakle,ništa od toga?

-Rekoh ti,ako se izvini,možda i razmislim još jednom,ali samo možda.

-Hah,mislim da je on suviše egoističan da bi mogao da ti se izvini.Tačnije,on hoće da se ti njemu izviniš.

-Zašta ja njemu da se izvinjavam?!

-Zbog nekih kola,valjda.

-Opet on o tome!Eto razloga više da se ne vratim.Neću da budem sa nekim ko svog sina poredi sa automobilom!

-Ok,onda ništa od mojeg izlaska...

-Kakvog bre izlaska?!

-Val mi je rekla da će da izađe jednom sa mnom ako te neteram da se vratiš tamo,ali izgleda da nema ništa od toga...

-Nema,žao mi je.A i sumnjam da bi ostao čitav ako njen budući muž čuje za to,jer će da te ubije na mestu.

-On mene?!Pa onda stvarno sebe previše visoko kotira.

-Očigledno...Sve jedno,ako si rekao sve što imaš,slobodan si.

-A što ne razmisliš još jednom?

-Radije ne bih da naprežem mozak sa tim glupostima,imam sad važnije brige,na primer gde mi je majka.

-Jel ona crnka sa braon očima,onako lepa,jel da?

-Odakle ti to znaš?!

-Video sam je kako izlazi odavde,pa sam sačekao da se malo udalji.Čini mi se da je otišla do prodavnice.

-Ok,onda ću da smislim neki drugi problem o kom moram da brinem umesto o toj gluposti.

-Dobro,a ja ću da smislim neki odgovor na taj problem.

-Hajde nađi na ovaj...Prosto neću da se vratim!Jel to dovoljno uverljivo?!

-Zašto toliko vičeš?

-Zato što očigledno ne kapiraš ništa kad normalno pričam!Sad ću čas da odem do tamo za ono što sam ti rekao,a o da potpuno mogu da zaborave na to da ću ikada više da se vraim.

-Zašto si takav?Uradi to zbog Valeri!

-Misliš,zbog tebe?

-Dobro,uradi to za mene,može?!

-Naravno da ne.Baš me briga,ponos je sad u pitanju,neću prvi da popustim.

-Joj,oboje ste tvrdoglavi kao magarci!

-Znam,genetika...

-Zašto prosto ne zaboraviš na prokleti ponos?!

-Zato što je pn prvi počeo!I zašto ne ideš kod njega pa da mu tupi isto?!

-Misliš da nisam?!I ja,i Valeri,i svi ostali,ali on kaže da neće to da uradi makar umro!

-Jedina stvar u kojoj se trenutno slažem sa njim...Videćemo ko će prbi da popusti.

-Ko njega da gledam...Ličite,isto pričate...Mnoogo bizarno.

-Znam,voleo bih da nije tako,ali šta da se radi...Odoh ja!

-Gde?!

-Idem u Njujork,logično.Znaš i sam zašto.

-Ah,dobro,dolazim i ja...

I evo nas,na sred dnevne sobe,i ja i Hanter.Izgleda da je u toku još jedna mala porodična svađa.Kad nas je video,dotični je počeo da se smeje i kad se konačno malo smirio rekao je Valeri:

-Šta sam ti rekao?!Eto,baš kako sam rekao,došao je odmah sledeći dan.

Val je taman htela da mu kaže nešto,ali sam je prekinio obraćajući se njemu:

-Samo sanjaj.Došao sam samo po neke svoje stvari i kraj,ne vraćam se sigurno.

Ako neko može munjevito da menja raspoloženja,to je on.U sledećem trenutku je prebledeo i gledao me je začuđeno par sekundi,da ne napominjem da mu je vilica udarila tlo.Kad se konačno smirio,nekako je pitao:

-Šta si rekao?!

-To što si čuo.Neću sigurno da se vraćam,došao sam samo po Tonija,Lis,Groma i još neke stvari.Nema šanse da se vratim,bar ne dok mi se ne izviniš.

-Ja tebi!?Pa jel si ti normalan?!Ti trebaš meni da se izviniš,idiote!

-Kako hoćeš,nadam se da će da ti bude lepo bez mene.

-Ali...

-Ako posle toga ne ide izvini,ne nastavljaj...-rekao sam i otišao na sprat.

Prvo što trebam da uzmem je onaj džukac.Ne mogu da verujem!

-Šta ti radiš na mom krevetu?!-dreknuo sam kad sam upao u svoju sobu.

Skpro mi ga je bilo žao jer je skoro pao na pod kad sam viknuo.Ali samo skoro...

-Spavam,čupavi,to je bar očigledno!-promrmljao je pospano.

-Na mom krevetu spavaš?!

-Pa šta ti je to čudno?Rekao si da ideš odavde,pa sam ja lepo preuzeo krevet,bar da ne zvrlji prazan.

-Kako god,od sad hoće jer ti ideš sa mnom.

-Šta?!Nema šanse!Ja ostajem ovde i kraj!

-Slušaj,vrećo buva,ti si moj pas,ja te čuvam i hranim poslednjih pola godine,zato ideš sa mnom!

-Da sam se ja oslanjao na tebe,odavno bih crk'o od gladi!

-Sve jedno ideš sa mnom.Ustaj!

-Koji si ti idiot...-promrmljao je protežući se na mom,naglasiću mom krevetu.

Kad sam konačno naterao tu džukelu da se pomeri,otišao sam po Tonija i Lisu.Andrea me je sve vreme gledala čudno,kao da sam poludeo,iako je znala šta se dešava,bar mislimda su joj objasnili.Ipak nisam ništa pričao,samo sam sišao dole.Gospodina Dotičnog nije bilo nigde,ali je ipak u toku bila još jedna svađa,ovaj put između Valeri i Hantera.

-Uar se nismo nešto dogovorili?!-vrištala je ona na njega.

-Jesmo,lutko,ali nisam ja kriv što su obojica tvrdoglavi kao mazge!Ipak...Mogla bi da razmisliš da ipak izađemo,onako prijateljski?

-Naravno da ne!Možda bih nekako to i istrpela da nisi sve uprskao!

-Zašto sam ja kriv!?Njih dvojica su se sami posvađali,nisam ja kriv za to!

-Nisi,ali si možda upropastio poslednju šansu da se pomire!

-Nije možda nego sigurno.-ubacio sam se.

Kad sam progovorio,trgnula se i pogledala me molećivo,a onda rekla:

-Dušo,molim te...

-Valeri,sa tim je gotovo!Nema šanse da se ja ovde vratim dok mi se on ne izvini!Uzgred,gde je on?!

-Otišao je da pere kola,valjda.To će valjda malo da ga smiri...

-Nadam se da hoće...-rekao sam ni ne shvativši da sam se nasmejao kao on kad smošlja nešto jako zlobno,što je ona očigledno primetila,ali nije prokomentarisala.

Inače,ja jesam planirao nešto zlobno,jako,jako zlobno,da ga malo iznerviram za kraj,malo više,tačnije.Napolju je ovih dana malo padala kiša,iako je leto.Kiša plus zemlja jednako je blato.Blato plus njegovi tek oprani automobili jednako katastrofa,katastrofa je jednako besan on,besan on jednako zadovoljan ja.Pružio sam ono dvoje Valeri i krenuo ka garaži.

-Kuda ćeš?-dobacila mi je ona zbunjeno.

-Idem da...Dam priliku gospodinu da se izvini.

-On nešto namerava,sigurna sam...-tiho je rekla Hanteru.

Da,da,ovo bi trebalo da se snimi pa da čuvamo za buduće generacije da se sećaju ovoga.O ovome ima da se pevaju pesme i pričaju legende.

-Šta radiš?-pitao sam kad sam ušao u garažu.

-Perem automobil,valjda je očigledno.-rekao je ni ne dižući pogled-Došao si da se ipak izviniš?Neće baš da bude lako,zato bolje odmah počni.

-A ja sam došao da vidim da li si se ti predomislio oko svog stava.

-Šteta,nisam.

-Što ne pereš kola napolju?

-Zar si toliko glup?!Koja je fora da pereš auto ako će istog trena da se uprlja od blata.

-U pravu si...-rekao sam kad sam otvorio vrata garaže.

Čini mi se da nije ni primetio,a ako jeste,nije ga bilo mnogo briga.Hah,žaliće zbog toga...Ko malo dete sam umočio ruke u ono blatište i stavio ruke iza leđa.Prišao sam mu otpozadi,gurnuo ga i počeo da uništavam njegov trud.Bože,prosto je neprocenjivo kad vidite onaj izraz lica,vredno je i života,bar će da poslednje što bidiš biti nešto tako urnebesno.Izgleda da če i meni to da bude poslednje,bar sudeći po njegovom izgledu.O,bože,prvi put da se kajem zbog nečega...

.....................................................................
Helou gajs!Šta ima novo kod vas?Nemam da dodam ništa posebno,vidimo se sutra!

SweetyEvil