Ja:Zašto?!

R:Zašto,a?Pa možda zato što mi kradeš identitet drugi put!Znaš li ti da možeš da odeš u zatvor zbog toga?!

Ja:Gospodine,jel ste vi pili nešto ili šta?

R:Jel ti to mene zajebavaš ili šta?!

Ja:Slušajte,ko god da ste,neću da trpim taj bezobrazluk!

R:Trpećeš mnogo više kad te ja dohvatim!

Ja:Jel vi to meni pretite?

R:Ma ne,čestitam ti rođendan...Naravno da ti pretim idiote jedan!Kao da nije dovoljno što si mi ukrao automobil,nego radiš i ovo!

Ja:Jako mi je žao,ali mislim da ste vi pogrešili broj.

R:Znam dobro svoj broj!Na tvom mestu se ne bih ni vraćao kući!

Ja:Ja vas ništa ne razumem.Žao mi je zbog nesporazuma,doviđenja!

Po mom običaju,spustio sam mu slušalicu.Pa,sad je konačno,mogu da rezervišem grobno mesto.Ima da me ubije kad se vratim.Za razliku od njega,ova dvojica nisu ništa kapirali i i dalje su mislili da sam ja on.Eh,kako glupave prijatelje ima.Dobro je da su njih dvojica platili sve ono jer ja nisam poneo ni prebijenu paru.Lepo sam se ispozdravljao sa njima i krenuo kući oko deset uveče.Najvažnije je da budeš opušten,ne sme da primeti tvoj strah,samo opušteno...Kako da budem opušten kad će lik da me ubije na mestu?!Dobro,sad definitivno nisam opušten,sad drhtim,i to bukvalno.

-Ako se već plašiš nečega,ne trebaš to da radiš.-čuo se hladan,ili bolje da kažem leden glas.

Živote,kao u horor filmu!Prvo taj njegov jezivi mafia ton,a onda izgled kao da se ništa ne dešava,jedino što ima onaj ubilački pogled.Treba da glumi u nekom hororu,lepo ja kažem.Progutao sam pljuvačku i zablenuo se u cipele.Ah,kako su odjednom zanimljive!

-Nemaš ništa da dodaš?-pitao je istim glasom i osećao sam da mi se približava od pozadi.

Ok,nije sad vreme da me napusti hrabrost,diši...Udah,izdah,jednom,dvaput i okrenuo sam se ka njemu.

-Nemam zašto da se plašim,zar ne?-pitao sam samouvereno.

-Nemoj da budeš tako siguran.

-Zašto?Od čega da se plašim?

Stao je ispred mene i pogledao me ravno u oči,učinilo mi se kao da me je probo mačem,i pitao ozbiljno:

-Mogu nešto da te pitam?

-Što da ne?

-Zašto moraš stalno da mi praviš probleme?

-Ne znam,prosto volim to da radim.

Hah,genije,koja pamet!Pa gde ti pade na pamet takvo nešto da kažeš!?

-Voliš,a?

-Jes...Najviše volim da te vidim iznerviranog.

-Dakle stvarno nisam video gluplju psobu u skorije vreme...

-Jel to da smatram uvredom ili kako?

-Smatraj kako hoćeš,stvarno me nije briga,samo ti kažem istinu.Stvarno ne znaš kad da ućitiš.

-Ne znam ili neću?

-O tome ti pričam...

-Eto,neću da ćutim,i?Šta ćeš sad?

-Iskreno,nemam pojma.

-Pa šta onda?

-Ništa,samo kažem.

-Ok,mogu da idem da spavam?

-Slobodno,idi odmah.

-Oke,ćao!

Wow,ovo je bilo i više nego lako...Nešto on namerava,ne bi me tek tako ostavio na miru.Kako god,ja ću sad lepo da idem da se komiram.Ne,to u ovoj kući nije moguće!Ono dvoje se opet nešto svađaju!Živote,pa ko da su već u braku!Jel vide oni da je sad pola dva ujutru?!

-Alo,idioti,tiše malo,ako vi ne morate da spavate,neki moraju!Kako možete da budete budni ovako kasno?!-viknuo sam kad sam se nekako dovukao do pola stepenica.

-Niko te nije pitao za mišljenje!-rekao je pogađajte već ko.

-Ja sam punoletan,imam pravo glasa po zakonu!

-Ne u mojoj kući!

-Ok,onda lepo idem ja u svoju kuću,tamo se bar niko ne dere u pola dva ujutru!

-Pa idi odmah kad već hoćeš tako!

-Idem!Sad istog trenutka idem u Kaliforniju,možda i uspem da se naspavam noćas!

-Idi se odmah pakuj,baš me briga!Bar niko neće da mi krade automobil i identitet!

-Smaraš više sa tim automobilom!

-Idi odmah i nemoj ni da se vraćaš!

-Jel ti to mene izbacuješ?!

-Smatraj to kako hoćeš!

Ne.Mogu.Da.Verujem!Doživeo sam da me rođeni otac istera iz kuće!Pa ovo je stvarno nenormalno...Ne!Ispravka!On je nenormalan!Sina isteruje iz kuće!?E sad sam stvarno sve video!Dobro,ako ćeš   tako...Uzeo sam par osnovnih stvari,natrpao ih u ranac i zbogom.E sad sam našao da se ne nađem u kući...Pa šta će neko da pomisli ako mu kucaš na vrata u pola dva,čak i ako je taj neko tvoja majka?!Valjda neće da pomisli da je provalnik...Koji još provalnik kuca ili zvoni?!Pola sata zvonim i ništa...D anije otišla negde?!Pa brate,gde će žena od oko pedeset godina da ide u pola dva ujutru?!Da je otputovala,javila bi mi.Valjda...Možda...Ma otvaraj više,ženo!

-Ko je taj degenerik što lupa na vrata ovako kasno?!-čuo se sanjiv glas dok su se vrata otvarala.

-Rano,mama,rano...-rekao sam i ušao bez poziva.

Čini mi se da ju je jedna moja reč odmah razbudila.

-Šta ćeš ti ovde?-pitala je zbunjeno,a glas joj je bio nešto čudan.

-Ništa posebno,osim što me je rođeni otac izbacio iz kuće!-odvratio sam besno bacajući onaj ranac na kauč u dnevnoj sobi-Zaista je prosto neverovatan!Nisam uradio ništa...Dobro,nije baš ništa,ali ipak nije dovoljno da me izbaci!

-U redu,ljubavi,ostani ovde koliko hoćeš   i...

-Nije u redu!Ništa nije u redu!-viknuo sam i okrenuo sam se ka njoj.

Tek sad sam primetio da su joj oči skroz crvene od suza.Kao da je plakala celu noć do sad.

-Mama,šta je bilo?-pitao sam je ovaj put mnogo tiše.

-Ma ništa,ne brini...-rekla je tiho,jedva sam je čuo.

-Kako da ne brinem!?Nešto ti se desilo,znam,zato mi reci!

-Ja...-uspela je da kaže pre nego što je briznula u plač.

Nisam više ništa govorio,samo sam je zagrlio i tiho joj rekao:

-Ne brini,biće sve ok...

-Ne,neće!

-Šta se desilo?

-Nije važno...

-Jeste važno,mama,čim plačeš,reci mi.

-Imaš i ti svojih problema,mili,neću da te opterećujem.

-Nemam većih problema od onog idiota u Njujorku,zato mi reci.

-On...Ostavio me je...

-Ko?!Nik?!

-Da,on...Tek tako je rekao da ne može da bude više ni blizu mene,pokupio se i otišao!

-Ali zašto?!

-Nemam pojma!Rekao je da ne može da živi takvim životom,da stalno misli da li će neko da ga povredi...A taman sam pomislila da je ozbiljno!

-Dobro,mama,ne brini,jedan ode,dođe njih sto.

-Ako ti kažeš...Nećemo valjda da stojimo ovde celu noć?!

-Ok,idemo unutra.

Kad smo ušli u dnevnu sobu,videlo se da je bila slomljena neko vreme,jer je sve u totalnom haosu,kao da je pao meteor,a ona to,da je u normalu,nikad ne bi dopustila.

-Kad ste raskinuli?-pitao sam kad smo seli.

-Pre...Pre par dana.

-Molim!?Zašto me nisi zvala?!

-Nisam htela da te uznemiravam,sigurno imaš i previše briga pored onog idiota...

-Mama,nikad neću da imam veću brigu nego ti.

-Ah,dobro...Zašto si došao?Nevolje u paklu?

-Baš tako,kreten me je isterao iz kuće!

-Šta si ponovo uradio?

-Zašto uvek ja moram da budem kriv?!

-Nekako predviđam da si ga naljutio,ipak,koliko ga ja bar poznajem,on nje osoba koja se lako ljuti.

-Moglobi se reći da sam talentovan za to.

-Kao i za pravljenje problema?

-Deset puta je gore da njega naljutiš nego da napraviš bilo kakav problem,veruj mi.

-Pa zašto onda radiš to?

-Neprocenjivo je da vidiš kako se on ljuti,ipak je to tako retko.

-Šta da se radi...Nekim ljudima je hobi da skupljaju markice,nekim da igraju šah,a tebi da dovodiš na kraj sa živcima bilo koga.

-Ne,mama,to nije hobi,to je prosto čist talenat.

-Hahhaha,ali meni nikad nećeš da ideš na živce.

-Baš zato sam i došao ovde,ovde se jedino osećam sto posto dobro.

-Ako je tako...Zašto si uopšte otišao tamo?

-Šta?!

-Mislim,ako ti je dobro ovde,zašto si odlazio tamo?Mogao si da ostaneš ovde,sve bi bilo lepo,bili bi smo velika,srećna porodica,a ti umesto toga trpiš onog kretena.

-Mama,to nije baš tema za večeras.

-Jutro,mili,jutro.A i ja sam tebi rekla šta mi je na duši,reci ti meni.

-Nije stvarno bitno.

-Znaš da možeš sve da mi kažeš.

-Mogu,ali prosto neću!Kraj!

-Dobro,ne moraš da vičeš...

-Ah,izvini...Prosto ne volim da pričam o tome.

-Postoji razlog?

-Da...To je veoma lična stvar.

-Previše lična da je podeliš sa mnom?

-Nažalost.Izvini,ali stvarno ne želim o tome...

-Dobro,dobro,mili,ne moraš.Mogli bi smo da idemo da se naspavamo,pa da pričamo sutra?

-Dobro,može.

-Laku noć,ljubavi!

Ne želim da pričam o tome,prosto ne želim!To ne zna niko osim mene i nikad i neće,čak ni neko blizak kao majka,devojka ili bilo šta slično!Hvala bogu,ovde je mir i tišina,mogao bih i da se naviknem na ovakav život...Dobro,nije luksuzna vila,ali je bolje nego da ti se jedan idiot dere u pola dva ujutru.Neka radi on pta hoće,ja ostajem ovde,tačka.Nek zove,nek priča šta hoće,ja se ne vraćam tamo u skorije vreme.Jedino ću sutra da odem do tamo po Tonija i Lisu,važne stvari,možda da pivedem i Groma,mada bih radije da ta džukela pstane tamo,ali mi ga je ipak žao.Lepo sam ja zaspao ko zna kad,a probudilo me je zvono na vratima.

-Mama,otvori!Mrzi me da živim,a kamoli da ustajem!-viknuo sam ne otvarajući oči.

Ništa,onaj tamo nastavlja da zvoni.Gde li je ta žena?!Paaa,izgleda da nema ništa od kvalitetnog spavanja...Dobro,sad je bilo dva popodne,ali mora da se spava zbog lepote,zar ne?Nekako sam se dovukao do vrata i otvorio.Dođavola,pored svega si mi ti još falio!

.....................................................................
Znam da kasnim,znam,ali nikako da uhvatim vreme da napišem nešto.Trenutno glumim kuvaricu i pokušavam da napravim nešto jestibo,ali mi izgleda treba osiguranje od nuklearne eksplozije XDKako god,vidimo se sutra!

SweetyEvil