Pa?Šta sam ja to upravo uradio?Ma ništa važno,samo što sam upravo rešio da idem umesto njega na neki sastanak i tako potpisao sebi smrtnu presudu.Baš ništa važno...Kako sam mogao da budem toliki idiot?!A ovo mi se činilo kao tako dobra ideja...Zaista sam neverovatan,zar ne?Ok,malopre sam prošao kao on,ali tad je bio mrak,a sutra...Pa možda i hoće da bude mračno,ali ja nisam razgovarao sa nrkim par sati,rekao sam samo par rečenica!Ne znam ni sa kim idem na večeru,a kamoli zašto i kako da se ponašam...Dakle,ostaju mi dve solucije,da idem,ili da kažem onom ludaku,koji me sad trenutno mrzi i hoće da me ubije zbog dve stvari,kažem šta sam upravo uradio.Ne,idiote jedan,ne možeš to da uradiš!Ovako će bar da me ubije kasnije,sad će da budu problem dve stvari,odakle meni ideja da se javljam na njegov mobilni i odakče meni ideja da ja pristajem na nešto umesto njega,tako da je bolje da uradim ovo prvo.Ok,šta ti treba za jednu ultraluksuznu večeru?Kao prvo,da znaš gde se održava.Njegov omiljeni restoran...Da njega pitam?Ne,trenutno je i sam prilazak blizu njega ravno samoubistvu,barem ako si ja.Koga drugog da pitam?Valeri,naravno...

-Hej,Val,da te pitam nešto?-rekao sam kad sam je konačno našao.

Neočekivano je skočila na mene i počela da me grli.

-Alo,ženo,šta je sa tobom?!

-Zašto mi niste rekli da ti ona veštica pravi probleme?Mogla sam da idem tamo da je ubijem na mestu.

-Baš zato ti i nisam rekao.Sve jedno,rešeno je.

-Šta?

-Dao sam im šta su hteli,oni su mi vratili ono dvoje,kraj.

-Šta si im dao?

-Knjigu i...

-Molim?!Odakle ti ideja da im daješ nešto tako važno?!

-Nije moja,nego od tvog dragog budućeg muža.

-Uf,kako je...Kako god,šta si im još dao?

-Automobil.

-Koji automobil?!

-Lambordžini.

-Crni?!

-Aha.

-E pa,nek nam je bog u pomoći...-rekla je i stavila ruku na čelo-Ne znam odakle ti ideja da im daješ kola!

-Brate,bilo je neophodno,spasao sam ono dvoje,zar to nije najvažnije?!

-Zavisi iz čije perspektive.Za nas je to najvažnije,za njega je najvažnije da si ti dao njegovog ljubimca tamo nekim kriminalcima.

-Ma daj,zar je toliko opsednut?!

-Hah,ovo nije ni ,,o'' od opsesija!

-Pa šta jeste?!

-Na primer,nije razgovarao sa mnom nedelju dana jer sam slučajno ogrebala farbu sa haube.

-Ok,to je prava opsesija.

-Pusti ga,sad će da bude malo depresivan pa će da nabavi novi automobil i kraj...

-Šta smatraš pod depresivan?

-Pa prvo će da bude snužden par dana,a onda će da traži način da ti se osveti.

-Wow,pa zar je toliko ozbiljno?!

-Srećom pa smo odložili venčanje za sledeći mesec,inače bi sve bilo upropašteno...

-I šta misliš pod osveta?

-Nemam pojma,njemu je mašta mnogo bolesna kad hoće.

-Da,to sam skapirao.

-Onda znaš da možeš da očekuješ bilo šta.

-Jel se desilo nešto slično nekada?

-Aha,pre par godina.Imao je Porše i...

-Jel i njemu dao ime?

-Nije on,nego ona.Zvao ju je Sindi.

-Jo,bože,pa jel on normalan?!

-Dakle,nikad nisam bila ljubomorna ni na jednu ženu,ali sam poćela da budem na auto.

-Wow...Pa šta je radio da budeš ljubomorna?

-Zamisli na primer da provodi više vremena sa automobilom nego sa devojkom.Nije dao da ga,ili je,iko vozi osim njega,čak je automobilu kupio i pozlaćene felne!

-Nemam reči...Apsolutno sam ostao bez teksta na to kakav je on ludak!Šta je bilo sa tim kolima?

-Sudar.Neki lik se napio i udario u njih.

-Ajoj,jel bio isto ovako loše?

-I gore,za malo je ubio tog čoveka.Sećam se da je nekome platio da mu zapale kola i pobrinuo se da dobije otkaz na poslu.

-E to je opsesija...

-Mislim da sam ga tad prvi put videla da plače.

-Plače?!On?!

-Znam,čudno...

-Pa ja ni ne mogu da ga zamislim da plače.

-I meni je bilo mnogo čudno.

Hm,da li bi plakao da sad ja padnem ovde mrtav?Ah,da,ja ne mogu da umrem,ali ipak...Pitam se šta bi bilo da se to desi.Brate,ja još uvek ne mogu da zamislim da on plače.To bi bio mnooogo čudan prizor ako mene neko pita.Odjednom me je Val trgnula iz razmišljanja:

-Nego,šta si hteo da pitaš?

-Ah,da...Koji je njemu omiljeni restoran?

-Zašto to pitaš?

-Onako.

-Ako misliš da ćeš tako da se iskupiš,ne nadaj se previše.

-Ma ne zato,samo pitam.

-Ok onda.Neki na Volstritu, ,,Blue Ice'' valjda.Često tamo izlazi sa nekim prijateljem.

-E,znam gde je to!

-Hoćeš li mi onda reći zašto pitaš?

-Ma onako,nemam razlog.

-Doobro onda,idem ja do grada.

-Ovako kasno?!Valeri,ponoć je!

-Da,i to je najbolje vreme za izlaske.

-Znaš li ti da se udaješ za manje od mesec dana?

-Baš zato i idem.Dok se ne venčaš,slobodan si,a i Red će sad da bude previše tužan zbog kola,zato ću ja malo da se zabavim bez da on proba da ubije svakog ko mi priđe.

-On je bolesno ljubomoran,zar ne?

-I te kako,a očigledno ne kapira da ja nemam nameru da ga tek tako prevarim sa prvim koji naiđe.Ne znam zašto misli da ću da idem u krevet sa svakim muškarcem koji mi priđe.

-Zato što je nenormalan.

-Kako god,sad mu je važno samo da sažaljeva sebe i svoj auto,tako da sam sad slobodna.

-Oke,vidimo se!

Ok,prvi deo rešen.Sto posto je taj restoran,imam jak osećaj,a instinkt me ne vara ovih dana,tako da...Prvi deo je rešen,sad idemo dalje.Sa kim to izlazim?Ništa lakše,uzmem lepo njegov telefon i eto ga.Ko je malopre zvao?Ne,ne,ne...Evo ga!Ok,ovde piše samo nadimak,Saj,ali to je valjda dovoljno za osnovnu komunikaciju,zar ne?Obriši poziv...Gotovo!Moram da pozajmim neke njegove stvari za sutra,na primer telefon i još neke lične stvari...Znam da ću upasti u gadnu nevolju zbog ovoga,ali šta je život bez malo rizika?Njegovu odeći nemam šanse da uzmem,ipak je viši od mene,izgledao bih smešno.Hvala ti,Valeri,što si me naterala da kupim onu košulju!Dooobro,imam i šta da obučem,šta mi još treba?Ništa više,samo njegov lažni prijateljski osmeh i kraj.Pa i nije toliko teško biti on,zar ne?
I konačno je došao taj dan.Gospodin uopšte nije izlazio iz svoje kancelarije,tako da uopšte nije sumnjao ni u šta.Lepo sam obukao onu odvratnu košulju i čak sam upropastio svoju dragu čupavu frizuru za koju mi treba sto godina da je napravim,samo da bih što više ličio na njega.Glas znam da mu imitiram,vežbao sam celu noć i od jutros.Praktično sam postao on,samo što je on viši,ali to valjda neće da se primeti.Ok,sad,ako nešto pođe po zlu,da smislim razlog zašto sam ovo uradio...Razlog,bar pravi,je da mi je bilo dosadno i da to radim da ga nerviram,a smišljeni je da sam hteo da mu se iskupim zbog kola tako što ću da uradim ovo umesto njega da se ne bi nervirao.Gluplji razlog nisam mogao da smislim,ali bolje nisam mogao,ipak je bolje da mu kažem ovo umesto istine.I tako sam ja otišao na taj sastanak.Restoran je bio blizu,tako da sam išao peške,što će da izgleda glupo jer ja,ili on,imam pet automobila,sad četiri,a idem peške,koliko god to bilo blizu.Kako god,ušao sam unutra i prelazio pogledom po ogromnoj sali i primetio nekog lika kako mi maše.Ili bar mislim da sam ja u pitanju.Ok,smiri se,ti si sad biznismen,milijarder,tako se i ponašaj!Za tim stolim su sedeli neki tipovi,onaj što je mahao,i drugi,koji je opušteno sedeo i čitao meni.Polako sam prišao,glumeći neku opuštenost,mada sam hteo da se onesvestim od nervoze.Lik je ladno ustao i ispozdravljao se sa mnom,a onda je rekao:

-Ne verujem da si zaboravio.

-Ma nisam zaboravio,samo,znaš već...Frka oko venčanja i tako to.

-A da,ja sam na to zaboravio!Konačno si rešio da se oženiš!Čekaj da te prvo upoznam sa gospodinom...Gospodine Vilson,ovo je moj prijatelj,Red Kiler.

Taj što je sedeo je ustao i pružio ruku:

-Mihail će biti dovoljno-rekao je učtivo.

Dobro,diši...

-Drago mi je.

-Ok,onda možemo da sednemo.Konobar!-ubacio se ovaj prvi,Saj valjda-Za nas dvojicu uobičajeno,a za gospodina Vilsona...-rekao je pokazujući prvo na mene,pa na ovog drugog.

-Mohito.-završio je Mihail.

Dakle,moj stari toliko često izlazi ovde da već znaju šta pije uobičajeno,nisam ni morao da pogađam šta je.Brate,kako mu se ne zgadi ovoliko šampanjca?!Bljak!Ok,sad sam on,ne ja,dakle volim šta i on voli.

-Pa,kako si ti?-pitao me je Saj kad nam je stiglo piće.

-Dobro,klasika.Ti?

-Isto,žena,deca,posao...Sve po starom.Kako je buduća gospođa Kiler?

-Valeri?Ona je dobro,malo nervozna zbog venčanja,znaš kakve su žene.

-A tvoj sin?

-Ko?!

-Tvoj sin,Reks.

-Aaa,da...

-Nisi valjda zaboravio da imaš sina?!

-Ma ne,samo mi je čudno što pitaš za njega.

-Zašto?I ovako samo pričaš o njemu.

WTF?!Ok,na kojoj je drogi ovaj?!Ovo postaje sve čudnije i čudnije...

-Moraćeš jednom da me upoznaš sa njim.-rekao je-Ne verujem da ga nikad nisam upoznao.

Evo,upoznao si me,tebra.Fenomenalan tip,bez ijedne mane,savršeno nesavršen.

-Ma ne brini,upoznaću vas jednom.Šta rade tvoji?

-Ništa posebno,Lusi radi,devojke su u školi,ništa neuobičajeno.

-Lepo,lepo...Vi,gospodine Mihail?Oženjeni ste?

-Da,već 12 godina.

-Deca?

-Sin i ćerka,Mark i Magdalena.A vi?Imate sina,koliko sam shvatio?

-Da,jednog sina.

-Koliko ima godina?

-26.-rekao sam polako pijući onaj odvratni šampanjac.

Uh,živote,kako može da pije ovo?!Ja bih sad jedan viski sa ledom,jok ovo...Bljak!

-Isto kao moja ćerka.-rekao je Mihail-Trebalo bi jednom da se upoznaju,pa da se druže možda.

-Da,on bi sigurno to hteo.

Ali samo da budu prijatelji,ništa biše,ja sam zauzet,iako je ona navodno raskinula sa mnom.Trebao bih nekako da je zovem i da joj kažem da je sve ok,da se ne brine.Uf,prokleta Ruskinja,mogao sam da provedem noć sa devojkom mojih snova,možda i poslednji put,ali neeee!Ona mora da uradi nešto baš kad nije trenutak!Kako god,razgovor je tekao glatko,kako sam skapirao,Saj,ili Sajrus,kako mu je pravo ime,je direktor firme za osiguranje,a Mihail hoće da kod njega osigura kuću vrednu par milijardi i ja sam tu da ubedim Mihaila da je Sajrusuva firma pouzdana za takvo nešto.I eto je moja ljudska supermoć,fantastičan šarm.Lik je pristao na sve posle par minuta razgovora,a onda smo vodili potpuno opuštenu priču sva trojoca i toliko sam se uneo u ulogu da više i nisam morao da razmišljam o tome kako se ponašam,prosto sam to radio sam od sebe.Sve je bilo šantastično dok Saju nije zazvonio telefon.

-Izvininite me čas.-rekao je i javio se-Halo?

Slušao je par trenutaka,a onda rekao:

-Ko god da je,nije uspela fora.Red Kiler sedi ovde pored mene već neko vreme.Bože,pa valjda prepoznajem svog prijatelja!Prestanite da se zezate,ovde je važan razgovor u pitanju!

Besno je spustio slušalicu i rekao meni:

-Joj,ne mogu da verujem!Neko zove i predstavlja se kao ti!Kako mrzim kad me neko tako zeza preko telefona!

Progutao sam pljuvačku.Zašto imam neki osećaj da to nije zezanje?I nije bilo.Za par trenutaka je meni zazvonio telefon.Ni ne moram da gledam ko je...

Ja:Halo?

R:Daću ti mogućnost da izabereš kako ću da te ubijem,može?

Ne piše se meni dobro,kažem vam...

.....................................................................
Haj pipls!Šta ima novo?Nemam ništa posebno osim da predložim jednu priču
,,Kako se riješiti tatine mlađe ženske'' od HeffronDrive_it.Ljudi,priča ima tek dva dela,a ja pucam od smeha XD.Čista perfekcija.LYSM!

SweetyEvil