Ok,evo nas,duboko u šumi,a meni se spava iako nismo ni na pola puta.Shvatio sam da je zaista iscrpljujuće da budeš dugo u drugom obliku.Bilo bi fenomenalno da sad odmah mogu da se vratim na staro,ali bih se onda otkrio i ko zna šta bi bilo.Pokušao sam da malo odvratim misli,pa sam pokušao da razgovaram sa ovo dvoje.Bar je ova devojka bila lepo raspoložena.Do sad ste već shvatili kako se zove.Umbra.Čudno ime,zar ne?Zaista,nije bila toliko užasna kao što je Azur rekao da su oni,dok je Dezir(njen dečko valjda)bio oličenje čistog zla.Činilo mi se kao da bi me,da nije nje,odavno dokrajčio,i to ne samo zato što sam neprijatelj,već sam otvoreno flertovao sa njom,što je očigledno uspevalo.Eh,pa ja znam taj ženasi pogled...Može da se pravi koliko hoće nezainteresovano,ali se u njenim očima vidi da je do ušiju zaljubljena u mene.Eto,imao sam super moć i pre nego što sam došao ovde,moj neverovatni šarm.Eh,a šta bi bilo da je videla pravog mene...Odmah bi se onesvestila od oduševljenja!Pola devojaka me je u srednjoj tako gledalo,kao i one na koledžu.Nažalost,bio mi je poznat i Dezirov pogled,onaj koji znači ,,mrtav si prvom prilikom!''.Taj pogled mi je bio toliko poznat jer sam ga svaki dan osećao na svojoj koži od ljubomornih momaka od lepotica s kojima sam flertovao.Nekad se i desilo da to pređe i u fizičko nasilje,pa se dešavalo da dobijem tolike batine da sam završavao u bolnici.Sećam se jednog takvog dana.Tip se valjda zvao Kris,nisam siguran.Bio je kapiten ragbi tima,što je značilo da tip nije za zezanje.Ali,nekako mi se čini da ste do sad otkrili jednu važnu stvar o meni,a to je da volim da izazivam sreću.Takođe,njegova devojka je bila prava bomba.Da,zapamtio sam je dobro,dali zbog njenog dečka ili zbog nje same.Imala je čudno ime,Fiona.Naravno,ja sam se svim silama trudio da joj budem simpatičan,pa sam joj dao kraći nadimak,Fi.Znam da se to čini kao običan prijateljski gest,ali ona je to očigledno doživela ozbiljno,čim joj i dan danas posle ličnog imena i prezimena na facebook-u stoji i taj nadimak.A zaista je i bila prelepa...Dobro,malo sam odlutao od mog sadašnjeg problema,a to je kako ću da se izvučem odavde.Imao sam tu sreću da se Umbra toliko napalila na mene da sam mogao da joj kažem da skoči u more,ona bi to uradila.Inače,predstavio sam se drugim imenom,Malon.Znam,mnogo čudno ime,ali šta da se radi,takvo je i sve ovde,užasno čudno i ludo.Čuo sam to ime u nekom filmu,mada ne mogu da se setim u kom.Au,brate koliko me je bolela glava,hteo sam odmah da se onesvestim tu na sred puta(ako ga možemo nazvati putem,više je neka staza).Brate,gde mi pade na pamet da dođem ovde.Inače,mogao sam odmah da pobegnem glavom bez obzira,jer sam išao sa Umbrom jedno 3-4 metra ispred Dezira,a ona me sigurno ne bi zaustavila da pobegnem,ali sam morao da spasim i Azura,jer sam ipak ja kriv za ovo.Evo nas,konačno smo došli u taj njihov logor.Brate,po pričama onih ludaka iz Reksona odmah pomisliš da je to pakao ili nešto još gore od toga,ali to je bio običan kamp sa dosta šatora i logorskom vatrom na sredini.Prišao nam je jedan dečko,odprilike njihovih godina,i pitao ih zabrinuto:

-Alo bre,gde ste vas dvoje do sad?I koji je ovaj tu?-pitao je gledajući me u čudu.

-Ne pitaj ništa Blejse.-odgovorio mu je Dezir smoreno.-Gospođica se zacopala u ovog ovde i insistirala da pođe sa nama.

-Eh,jadan ti!Stigao je onaj drugi što si ga poslala,Umbra.

-Gde je on?-pitala ga je malo zapovednički.

-U onom šatoru,ali ne znam...-rekao je malo iznenađeno pokazujući na jedan od šatora.

-Nema nikakvog ali!Dovedi ti lepo njega da ja upoznam njih dvojicu sa drugaricama.Malon sigurno želi da bude sa drugom.

-Ti si stvarno skrenula,Umbra!Nema šanse!-počeo je da joj se dere Dezir.

-Nisi mi ti mama,nego ćuti i gledaj.A ti,Blejse,šta si stao?!Rekla sam ti da ideš!

On je pogledao Dezira preplašeno,a ovaj mu je pokazao pogledom da ide.Rekao joj je pre nego što je pošao za njim:

-Nemoj ti da misliš da je ovo gotovo!Videćeš kad tad!-i otišao je.

Ona mi je rekla tešeći me:

-Nemoj ništa da brineš,ljubavi!On samo laje,ne ujeda.Idemo da te upoznam sa moje dve BFF,Hanom i Šantel.

Krenuli smo ka onoj logorskoj vatri i kraj nje su sedele dve devojke,očigledno te njene dve drugarice.Au,brate,koji sam ja srećnik u kakvom sam društvu!Obe su bile kao top modeli,prelepe!Prvo us nas pozdravile:

-Ćao,Umbra,pa gde ste do...-ućutale su kad su me primetile.

-Ne brinite vas dve,Malon je sjajan tip.Mnogo je fin i baš je šarmantan.-govorila je umiljato mazeći se kao mačka o moju ruku.

-Pa dobro,ako ti kažeš.-rekle su obe skoro u isti glas.

-Ovo je Hana...-pokazala je Umbra na jednu od njih.

Wow,koja lepotica!Visoka,zgodna,sa dugom crnom kosom i tamnozelenim očima.Na sebi je imala crne helanke i usku tamnocrvenu bluzu.

-...a ovo je Šantel.-nastavila je Umbra.

Ako je moguće da ova bude lepša od prethodne,onda jeste.Mislim,telo kao ,,Viktorijin anđeo'',slatko lice,sa prćastim nosem,punim ustima i krupnim crnim očima.Kosa joj je bila do pola leđa,talasasta tamnobraon boje.

-Sad će da dođe i njegov drug.Malon,ljubavi,ne misli ništa pogrešno,ali,devojke,i on je tako sladak.Njih dvojica su najslađi Reksonci koje sam videla!

Ja sam napravio neku čudnu facu,ali ne ljubomornu,već zbunjenu.Azur sladak?!Mislim,tip od dva metra kojeg od pozadi možeš da pomešaš sa grizlijem,sa facom plaćenog ubice sladak?!Ove cure su stvarno prolupale!A još ona odvratna zalizana kosa i bele oči...Dobro,i ja sam ih imao,alito je bio samo trik!Tad je naišao Blejs,a pored njega je išao Azur,koji me je gledao kao poslednjeg ludaka i pitao me je kad mi je prišao:

-Šta to radiš,idiote?!

-Pa evo,malo se družim sa ovim lepoticama.Pridružićeš nam se?

On je sam prevrnuo očima,a ja sam mu prišao i šapnuo preteći:

-Slušaj,kretenu,ako nam pokvariš poslednju šansu da pobegnem,gotov si!Ja ću da se pozabavim sa ovom u sredini,a ti radi šta hoćeš sa ove dve.I opusti se,ne brini ništa.

Prišli smo im i seli na zemlju pored njih tri.Šantel i Hana su se odmah nakačile na Azura.

-Zaista si sladak.Sigurno mnogo treniraš,zar ne.Inače,ja sam Šantel.-rekla mu je ona mazeći ga.

-A,da...Ja sam A-Azur.-počeo je on mucajući.

-Ne budi sramežljiv,opusti se,nas dve ne ujedamo.-rekla je Hana umiljato.

-Da,a lep momak kao ti nema čega da se stidi.-nadovezala se Šantel.

Mislim da se posle toga opustio.Nisam ga nešto gledao,više sam bio fokusiran na Umbru.Morao sam da saznam ko je ona,jer je očigledno neko uticajan ovde,čim tako naređuje ostalima.Očigledno sam je na prvi pogled osvojio.Zaista,ja sam bio car,moram priznati.U jednom trenutku me je ona podigla(bukvalno)sa one zemlje i rekla:

-Hajde,idemo do mene,da budemo malo sami...

-Ok,samo da se javim Azuru,da ne brine.

Došao sam do njega i nekako ga podigao sa one zemlje(što je bilo užasno teško jer je on bio barem 100kg težak,a još što je u krilu imao dve devojke).On me je pogledao začuđeno,a ja sam mu rekoa:

-Moramo da popričamo.Nasamo!

-Ok,buraz,što se štrecaš?Devojke,ja se vraćam za minut.

-Ok,Azi,samo nemoj dugo.-rekla mu je umiljato Šantel.

-Nemoj puno da nam nedostaješ.-nadovezala se Hana.

Kada smo malo odmaknuli,pitao sam ga zbunjeno:

-Šta ti znači sad Azi?!

-A to...To je moj nadimak.Izgleda da im je bilo predugačko moje pravo ime.

-Ime ti ima samo 4 slova!

-Znam,ali ja se ne bunim,nemoj ni ti.

-Dobro,dobro,briga me za to,nego ja idem negde sa Umbrom,do nje valjda.

-Misliš do kuće?

-Ne znam,kuća,šator,nešto jeste.

-Pa nećeš valjda...Znaš već...

-Ma ne pričaj gluposti,naravno da ne!Moram da saznam ko je ona,jednostavno me to tako kopka.

-Ok,samo nemoj da zaspiš,vratićeš se u ljudski oblik.

-Ne brini ništa,Azi...Hahahah!

-Ok,ne preteruj,tebe moguda ućutkam lako,njih ne smem.

-Dobro,zavodniče,idi ti sa svoja dva anđela,ja ću sa mojom boginjom.

-I da...Skoro mi je drago što si toliki kreten.

-Kako to misliš?

-Zato što si nas doveo ovde,ovo je nešto najbolje što mi se desilo!

-Ok,nemoj da te čekaju...

-Malon!Ideš li više!-prekinuo me je prodoran Umbrin glas.

-Evo stižem!Ajde,vidimo se!

Prišao sam joj i zagrlio je oko struka.

-Šta si radio toliko?!

-Ništa,samo klaične muške stvari...

-Dobro,nemoj da brinem,nedostaješ mi kad god nisi tu.

Ok počeo sam da se osećam loše.Ona se stvarno zaljubila u mene,a ja ću da bežim prvom prilikom.Zaista se osećam kao poslednji gad.Znam,ovakve stvari sam radio ceo život,sa svakom devojkom sam bio oko dve nedelje.Jedini izuzeci su Roksi,sa kojoj sam još uvek zvanično u vezi,ali valjda važi pravilo ,,Dok nas smrt ne rastavi'',tako da sam sad slobodan,i još jedna devojka iz srednje,valjda se zvala Majli,i ona je jedina devojka koja je mene odkačila.Zaista,tada sam se osećao užasno.Skapirao sam kako je devojkama koje ja otkačim svaki put.Užasan osećaj,ali me to nije sprečilo da nastavim sa mojim hobijem,ali sam ovaj put bio malo nežniji prilikom raskida.Konačno sam sa tim prestao kad sam završio koledž,tačnije napustio sam ga.Bio sam suspendovan na mesec dana,a meni se svidela sloboda,tako da sam napustio koledž.Inače,suspendovan sam zbog jedne velike gluposti.Naime,bila je razmena đaka i došli su neki iz Japana.Bilo ih je četvoro,a jedna je bila devojka.Šteta,ali bolje išta nego ništa.Nažalost,pola sata pre tad smo ja i moja dva najbolja frenda pili pivo iza škole,što naravno nije bila dobra ideja jer se ja napijem od jedne limenke,a kamoli od pet koje je svaki od nas popio.Iz ženske svlačionice smo ukrali parfem da profesori ne bi skapirali šta se dešava,tačnije,da ne bi osetili alkohol.Tada su došli ovo četvoro i ona mala Japanka je bila tako slatka.One njene kose oči su joj davale neku draž,a crna kosa koja joj je bila do ramena bila je lepo očešljana.Na odmoru sam je u tamo nekom ćošku pribio uz zid i pokušao da je poljubim,ali je ona zaista reagovala na neobičan način,tačnije,vrisnula je.Začudilo me je to,jer većina devojka bi bila presrećna da se njima to desi,ali ova me očigledno nije poznavala dobro.To nije bilo sve,nego su tad naišla ona trojica što su došli sa njom i tada sam se saznao da joj je jedan dečko,drugi brat,a treći rođak i još da sva trojica imaju crni pojas iz karatea,a dečko joj je bio čak i šampijon u juniorskoj klasi.Brate,baš sam našao sa kim ću da se kačim!Rekoh ja da mi je talenat da privlačim nevolje.Osim što sam dobio gadne batine,suspendovan sam iz škole na mesec dana iz škole zbog napastvovanja.I tada sam shvatio da mi škola ne treba.ali ja sam se opet malo odmakao od suštine priče,pa ću da se vratim na događaj.Ja i Umbra smo stajali ispred nekakvog šatora,ali ogromnog,ličio je na neku omanju kuću.Ušli smo unutra i na sred šatora je stajao krevet,mislim bračni jer je bio ogroman.Ona je sela na njega i rekla mi:

-Hajde,dušo,priđi da uživamo malo...

-Ovde živiš,zar ne?

-Pa,ustvari ne.Ovde boravim dok sam ovde.Volim avanture,ali kući mi baš ne daju da taj svoj hobi upražnjavam.Naročito se moj otac tome buni,želi da ostanem tamo i da samo čekam da mi on nađe nekog za koga će da me uda...

-O,to je užasno...Ko je tvoj otac?

-On je kapetan naše vojske.Veoma je uticajan ovde.Ja ne mogu da izdržim da živim kao zarobljenik,želim slobodu.

Hteo sam još nešto da kažem kad...Ponovo je počela da me boli glava,ali ovaj put ne kao pre.Ovaj put je bilo mnogo jače.Zatim su počele da me bole ruke i noge,drhtao sam.

-Šta ti je,Malone,šta se dešava?-pitala me je zabrinuto,ali nisam mogao da odgovorim.

Tačnije,jedva sam i disao.Srce mi je kucalo sto na sat,sve me je bolelo,glava je htela da mi pukne.Odjednom je sve počelo da se smiruje,a Umbra me je malo preplašeno pitala mucajući:

-A-ali,ti nisi R-Reksonac?

O,ne!Postao sam opet ćovek.Brate,zar baš sad!?

-Ti si ljudsko b-biće...?-nastavila je da me ispituje drhteći...

______________________________________________________________

Tadadadadad!Eto i sedmog dela,nadam se da vam se svideo,i hvala svima koji su pročitali.

PS:Žao mi je zato što nisam dugo objavljivala i sorry zbog grešaka,žurim

PSS:Gore na slici je Reks.