Pa,genije,gde si sad?!Hm,kad sam ja u pitanju,ne bi me čudilo i da sam na Marsu...Sve u svemu,gde god da sam,mnooogo je vruće,tako da sam skunuo majicu.Pogledao sam oko sebe i prvo što mi je zapalo za oko je plaža.Dakle,na obali sam.Logično,u Kaliforniji.Dooobro,sad da vidim gde tačno...Definitivno moj grad,sve mi je poznato,čini mi se da sam iza jednog bara,mada nije sigurno,ali Kalifornija jeste sto posto.Prišao sam plaži i ponovo se okrenuo oko sebe.Da,sad je sigurno,ovo je moj grad.Iako je rano,ima dosta ljudi,jedva možeš da prođeš.Sad me svi gledaju kao zeca u ribarnici,najverovatnije zato što sam po ovoj vrućini u farmerkama i patikama,a majicu sam,kao što sam i rekao,skinuo.Izgleda da i patike lete...Uf,sve bih sad dao da imam neku odeću za ovo vreme.Najbolje bi bilo da mogu da idem do mame da se presvučem,ali to ne mogu jer su oni frikovi zasigurno već tamo.Kako bilo,ja sam mrtav umoran,ionako sam bio budan celu noć,treba mi sna.Nije baš pametno da spavaš,a naročito ne na otvorenom,kad si begunac,ali bolje je da,ako već idem u zatvor,odem odmoran,tako da sam se izvalio na vrelom pesku i zaspao iste sekunde.Ni ne sećam se šta sam sanjao,samo se sećam da je,kad sam se probudio,iznad mene bio suncobran.Čekaj!Odakle suncobran tu?!Siguran sam da nije bio tu malopre...Koliko je uopšte sati?I čiji je ovo suncobran uopšte?!

-Konačno si se probudio.-čuo sam ženski glas iza sebe.

Brzo sam se okrenuo i nasmejao od uva do uva:

-Ešli!Šta ćeš ti ovde?

Moja sestra je sedela pored mene i gledala me pomalo ljuto par sekundi,a onda mi odgovorila:

-I mislila sam da ćeš da budeš ovde.

-Što si nervozna?-pitao sam jer joj je glas bio stvarno takav.

-Ma nisam...Mislim,niko nije nervozan kad ti neki ludaci upadnu u kuću i traže tvog starijeg brata!

-Wow,baš su brzi...

-Ko su oni uopšte?!

-Niko bitan.

-Aha,niko bitan,a imaju oružije i izgledaju kao da će da te ubiju čim te nađu!

-To bi i većina njih htela,samo ne mogu...

-Ti pričaš o tome kao da nije važno!

-Dušice,nije važno dok me ne uhvate.-rekao sam i zagrlio je.

Osetio sam tople suze kako klize niz njeno lice.Tiho sam joj rekao:

-Eš,nemoj da plačeš...Nemaš razloga da plačeš,dušo,neću to da dozvolim.

-Plašim se,Rekse.Neću da te izgubim ponovo...

-I nećeš.Ti idioti me neće naći nikada ikada.

-Zašto si tako siguran?-pitala je i zagrlila me.

-Zato što prosto jesam.Nikada,to ti obećavam.

Sedeli smo tako nekoliko minuta,a onda.sam pitao:

-Eš,koliko je sati?

-Četiri,valjda.

-Molim?!

Ne mogu da verujem,mislio sam da sam spavao par minuta!Kuku,mogli su da me nađu i uhapse barem sto puta!Skočio sam na noge i pitao:

-Oni idioti su još tu?!

-Aha,svugde su.

-O,živote,koji sam ja idiot!Oni me jure,a ja spavam!

-Probala sam da te probudim,ali znaš da je to nemoguća misija kad si ti u pitanju,tako da sam stavila suncobran i ostala ovde.

-Zato si ti moja omiljena sestra.

Nasmejala se i rekla:

-Ja sam ti jedina sestra,Rekse.

-Ok,nemaš neku konkurenciju,ali si sve jedno omiljena.A sad moram da idem,ljubavi.

-Gde češ da ideš?!

-Nemam pojma,gde nema onih idiota.Da li bi mogla da mi doneseš neku odeću prikladnu za ovo vreme?

-Potrudiću se,ali...

-O,hvala ti puno!I ne pričaj mami ništa,nisi me videla nigde,nisi razgovarala sa mnom.

-Pitaće me zašto uzimam tvoju odeću.

-Prošvercuj je nekako,ne bih da se brine.

-Ok,sačekaj me...

-Ne brini,ne idem nigde.

Čekao sam je par minuta,kad se vratila,časkom sam se presvukao,stavio kačket da ni ne vide oči i kosu,pozdravio se sa Ešli i otišao.Ja sam mašina za pravljenje problema,ali nisam kriv što me je onaj idiot napao,nisam mu ja rekao da to radi...Kako god,sad sam u nevolji i neću da se izvučem tako lako.Ako sam i imao neke šanse,sad je sve palo u vodu zbog mog bežanja.Pogledao sam u telefon i kao što sam i očekivao,bar sto propuštenih poziva.Izgleda da sam toliko čvrsto spavao da nisam ni primetio da mi zvoni.Uh,hvala bogu pa su oni idioti toliko glupi da ne provere ovde.U sledećem trenutku je telefon ponovo počeo da zvoni i nisam morao da gledam ko je,tačno sam znao...

Ja:E,gde si tata?Kako si?

Začudo,odgovorio mi je skroz prijateljski.

R:Dobro,sve je ok.Šta radiš?

Ja:Ništa,evo malo odspavao,sad se šetkam i uživam u toplom danu.Ti?

R:Klasika,sedim sa Valeri,pijem šampanjac,gledam televiziju,razmišljam...

Nešto je ovde mnooogo čudno...

Ja:O čemu razmišljaš,ako nije tajna?

R:Ma nije...Ni o čemu posebnom,o tome koliko ćemo da imamo zvanica na venčanju,koliko košta zakup sale,još nekom načinu da te ubijem kad te dohvatim...Ništa specijalno.

Ja:Još nekom način?Misliš,ima ih više?

R:Naravno.

Ja:Koliko,ako smem da pitam?

R:Naravno da smeš...64 za sad,ali biće ih više,ne brini.

Ja:Ja nikad ne brinem kad si ti u pitanju...A zašto bi da me ubiješ?

R:Ne znam,možda zato što si trenutno kriminalac,begunac,zato što si zamalo ubio jednog čoveka,zato što te Lovci traže na svakom ćošku,a da ne napominjem da si mu upropastio venčanje!

I eto ga,konačno nestaje taj prijateljski prizvuk...

Ja:Pa nisam ja kriv.

R:A jel?!A ko je onda?!

Ja:Taj idiot koji me je napao!

R:Nije bilo potrebe da koristiš moći,bar mi se tako čini dok gledam ovaj snimak.

Ja:Trenutak slabosti...

R:Kako god...Sledeće pitanje.Odakle ti je palo na pamet da bežiš?!

Ja:Nemam pojma,možda zato što ne želim da provedem toliko u zatvoru!

R:Ovako si samo pogoršao...Mogu li da postavim sledeće pitanje?

Ja:Naravno.

R:Kako si ti to vaspitan kad udaraš ženu?!

Ja:E,to je sad najvažnije...

R:Nije manje važno nego ostalo,nisam znao da si takav.

Ja:Nisam ni ja,ali mi je važnije od učtivosti da izvučem živu glavu.

R:Hm,baš mi deluje osvetoljubivo...

Ja:Odakle ti znaš nju?!

R:Možda zato što mi je njen tim ceo dan pretresao kuću,a ona je stalno sebi u bradu mrmljala kako će da te dokrajči čim te dohvati,a ne bih baš da ti pominjem šta joj je u mislima,ne bih da ti zgadim život.

Ja:Uf,zar je toliko loše?

R:I previše.Čini mi se da je ona već treća na spisku onih koji bi da te ubiju.

Ja:Treća?!

R:Pa da,ja sam prvi,zatim je Lara,pa ona.

Ja:Dakle,i mama zna?

R:Da,i nije baš srećna.Mislim,koja bi majka bila srećna da joj je sin kriminalac.

Ja:Kako god,ja sad idem,čuvaj Tonija i Lisu dok se ne vratim.

R:A gde nameravaš da ideš?!

Ja:Nemam pojma,tamo gde nema ovih kretena.

R:Najbolje ti je,bar ja mislim,da se lepo predaš,a ja ču nekako da te izvučem.

Ja:Lepo je što misliš na mene,ali nema šanse da se sad predam,zato...Vidimo se.

Prekinuo sam vezu i isključio telefon.Sad je poslednje što mi treba to da me on smara,a i mogu da mi prate signal na telefonu,zato je bolje da bude isključen.Pa,da još jednom razmotrim plan...Hm,sad sam se setio,nemam ga.Trebalo bi da idem negde,ali nemam pojma gde tačno,negde gde neće da me nađu tako lako.Hm,stvarno nemam pojma...Kako mi se čini,onih ludaka ima svugde,na svakom ćošku,čekaju me.Najbolje mesto gde me neće naći je tamo gde me najmanje očekuju,u Njujorku.Mislim,ko se još normalan,osim mene,naravno,krije na mestu zločina.Dakle,ja ću lepo da budem negde u Njujorku,jedini je problem što nemam para,što znači da nemam gde da boravim,ni šta da jedem.Da se vratim kući,to bi bilo ravno samoubistvu.Najbolji plan koji trenutno imam je da idem okolo dok ne smislim nešto pametno ili što bar zvuči tako.Lepo sam ja tako išao kroz prometne ulice Njujorka i ništa se nije dešavalo,bar ne ništa važno,do tad.Zahvaljujući mojoj smotanosti,ponovo sam u nevolji.Sudario sam se sa nekim na ulici dok sam blenuo u patike i kad sam podigao glavu da se izvinim,susreo sam se sa besnim licem one lujke koja toliko hoće.da me ubije.Ovaj put nije nosila naočare,bila je u civilu.Očigledno se i ona iznenadila,ali ne toliko kao prošli put,pa je ovaj put reagovala kad sam pokušao da bežim.Uhvatila me je za majicu,a plave oči su joj bljesnule.

-Stvarno glupo od tebe da se vraćaš ovde.-rekla je samozadovoljno.

-Izgleda da je sudbina bila da se ponovo sretnemo,zapovednice Hart.

Glumeo sam neku opuštenost,ali osećao sam se svakako,samo ne opušteno u tom trenutku.

-U pravu si.-rekla je istim zadovoljnim tonom kao i malopre-Čini mi se da ne bih mogla da spavam dok te ne uhvatim,ali si mi ti uštedeo mnogo truda i vremena.

-Ja sam džentlmen,ne bih dozvolio da se jedna dama muči po pitanju toga.Još jednom,žao mi je što sam vas udario.

-Hah,bar imaš obraza da se izviniš.

-Ja sam dobro vaspitana osoba,zapovednice,kultura mi nalaže da se izvinim za takvo nešto,ipak je veoma neučtivo udariti ženu,naročito tako lepu.

-Neće ti pomoći nikakvo laskanje,a i apsolutno nema razlike između mene i mojih muških kolega.

-Ja ne laskam nikome,samo pričam istinu,i ni u kom slučaju ne dovodim u pitanje vaše sposobnosti,ipak ste vi jedna uspešna žena,zapovednica jednog elitnog tima,to je nešto što mnogi muškarci ne mogu,na vašem mestu bih bio jako ponosan svaki put kad se pogledam u ogledalo.

-Eh,a kad samo pomislim da sam htela da se zauzmem za tebe na sudu...

-Stvarno bi ste to uradili?

-Da,da nisi onako pobegao.

-Lepo je znati takvo nešto,a sad...Da vas pitam nešto.Kako ćete vi mene da uhapsite pored ovoliko civila?

-Neću ovde,to je sigurno.

-Gde onda?

-Hodaj pored mene,u zadnjem džepu mi je pištolj,ako probaš da bežiš,neće mi biti problem da ga upotrebim.

-Ok,ali znate li vi da ne možete da me ubijete?

-Da,ali mogu da te sprečim da bežiš.

-Onda ne bi bilo pametno da vam se zamerim.Hoćemo li?

Prostrelila me je pogledom,a onda smo krenuli i došli do neke uličice.Stavila je ruku kod uva,dok mi je drugom držala majicu,očigledno je imala slušalicu,rekla nešto u nekim šiframa,ime ulice u kojoj smo i još neke gluposti.Čekali smo par minuta,a onda se ispred nas zaustavio crni auto sa zatamljenim staklima,a iz njega su izašle četri osobe,tri muškarca i jedna žena.Svi su bili obučeni kao i svi Lovci,osim što su na rukavima imali neku oznaku.Onaj što je poslednji izašao,prišao nam je i salutirao:

-Zapovednice Hart.-rekao je,a glas mi je bio mnogo poznat,ali ga nisam prepoznao sa naočarima.

-Gospodine.-uzvratila mu je pozdrav.

Taj tip je pogledao u mene,blago se nasmešio,pa se ponovo okrenuo ka njoj:

-Dobar posao,Hartova.-rekao je i potapšao je po ramenu-Taman sam pomislio da te suspendujem sa mesta zapovednice zbog toga što si dozvolila da osumnjičeni pobegne,ali si se opravdala.Sve u svemu,odlično urađeno.

-Hvala,gospodine.To se nikada neće ponoviti,gospodine.

-Nadam se da neće.Ne bih hteo da izgubimo nekog poput tebe,Hartova.

Zatim je obratio pažnju na mene,odmeravao me je neko vreme,a zatim rekao:

-Stvarno glupo od tebe što si se vratio ovde.Ali,šta sam i mogao da očekujem od jednog derišta?

-Da li je to uvreda ili...

-Ne,to je činjenica.Ne mogu da verujem kako se moja ćerka spetljala sa tobom,dobro je da je to sve gotovo.

Ma ko je ovo?!Čekaj,da nije...

-Vidim da ne znaš ko sam ja.Hm,ipak je prošlo godinu dana...-rekao je i skinuo naočare-Da ti se lepo predstavim.Džon Keli,zapovednik tima Alfa 01.00.

Opa,pa i moj budući tast je ovde!

.....................................................................
Helou end gud baj!

SweetyEvil