-Zašto te je,dođavola,zvao?!-pitao sam već na kraju sa živcima.

Pogledao me je opušteno kroz one njegove ogromne naočare,bar sam tako video u onom mraku,naslonio se na zid ignorišući me i izvadio paklu cigara.Taman se spremao da zapali jednu,kad sam mu rekao strogo:

-Hej,ovde je zabranjeno pušenje!

Ponovo me je pogledao,ovaj put zbunjeno.

-Ok,ok...-rekao je uz uzdah i vratio kutijicu u džep.

-Tako je bolje.A sad...Odgovori mi.Zašto te je zvao?

-Ma nemam pojma,dečko!Rekao je samo da je hitno i da dođem što brže mogu.Gde je on uopšte?!

-Eno ga.-odgovorio sam pokazujući u pravcu dnevne sobe-Komirao se na kauču.

-E stvarno ne verujem!Ja sam se digao iz kreveta zbog njega,a on spava!Uf,koji kreten!

-Odakle njemu tvoj broj?!

-Iznenadio bi se da znaš ša sve možeš da nađeš ako se malo potrudiš.-ubacio se novi glas.

Obojica smo se okrenuli ka vratima dnevne sobe i videli mog oca naslonjenog na štok vrata sa rukama prekrštenim na grudima i onim njegovim osmehom.Stvarno ću jedan dan da ga ubijem ako smesta ne skine taj osmeh sa face!Mislim,izgleda kao neki psihić!Bio je skroz raščupan,valjda od spavanja,a majicu sa ogromnom flekom od kafe još nije presvukao.

-Kad si se ti probudio?!-pitao sam i onako već iznervirano.

-Čim sam čuo zvono na vratima.

-Pa što nisi ustao da otvoriš?!Neee,morao sam ja da silazim i da prekidam jedan veoma sentimentalan trenutak!

-Ništa ti ne fali ako malo ustaneš,znaš?

-Ne bi ni tebi falilo...Sve jedno,zašto si ga zvao?!

Tad je skroz prestao da me primećuje i obratio se Hantetu:

-Drago mi je što te vidim,Han.

-Slušaj,da ti objasnim...-počeo je Hanter,ali ga je ovaj odmah prekinuo.

-Nema veze,opraštam ti.

-Molim?!-pitali smo obojica u glas iznenađeno,mada mi se čini da sam ja bio glasniji.

Mislim,do skoro je bio mišljenja da neće da mu oprosti nikada,ikada,ikada,a sad mu tek tako oprašta?!Stvarno je ne-ve-ro-va-tan!

-Opraštam ti.Šta je to čudno?Kapiram da si imao dobar razlog.Samo...

Pa znao sam ja da ima još nečega!Ne bi on njemu tek tako oprostio!

-Samo?!-pitao je Hanter malo nervozno.

-Samo...Treba mi jedna usluga.

Tačno sam znao!Nije on osoba koja tek tako oprašta nekome.Šta li mu sad treba?! Hanter se nasmejao i rekao:

-Sve za mog mlađeg brata.Šta ti treba?

-Ti se beše baviš kriminalom,jel tako?

Kriminal?!Pa šta ga to zanima?!Hanter se odjednom uozbiljio i pitao:

-Zašto te to zanima?

-Treba mi nešto iz te oblasti.

Šta?!O,ne...Mislim da znam šta je...

-Slušam...

-Trebaš da...Ubiješ nekoga.

-Tačno sam znao...-rekao sam i udario se u čelo-Tačno sam znao šta je!

-Vidim da kapiraš ko je.

-Naravno.Jel visok,ima plavu kosu,plave oči,ime mu počinje sa ,,ha'',a završava se sa ,,ri''?!

-Stvarno si pametan.

-A ti si ljubomorni psihopata!

-Nisam ljubomoran!-zarežao je-Samo mi se taj tip ne sviđa.

-Da,i zato ćeš da naručiš njegovo ubistvo!

-Što se mene tiče...-ubacio se Hanter- ...meni ne smeta.Samo mi daj sliku i taj čovek do sutra neće da postoji.

-Pa vi ste svi nenormalni!Hantere,bar sam mislio da si ti razuman!Ne možeš da ubiješ čoveka samo zato što izlazi sa njegovom bivšom!Tip ima porodicu,prijatelje,ne možeš tek tako da ga ubiješ!

-Slušaj,dečko,meni je to posao.U tom poslu moraš da budeš hladnokrvan i da nemaš emocije.Ako meni ili nekom mom klijentu neko smeta,nije me briga da li on ima porodicu,prijatelje ili bilo šta,važno mi je da ga likvidiram brzo i nečujno.

-Ma vi ste svi psihopate!Nema šanse da ubiješ jadnog čoveka samo jer ne ovaj idiot ljubomoran!Neću ja da ti dozvolim!

-Daj da vidim kako ćeš da me sprečiš,molim te.

Po njegovom osmehu,činilo mi se da ga sve ovo zabavlja i da me očigledno ne uzima za ozbiljno.Iskreno,nemam ni ja pojma kako da ga sprečim.

-Ma daj,ne moraš da ga ubiješ.

-Šta da radi drugo da bi ga se otarasio?!-ubacio se moj otac malo iznervirano.

-Nemam pojma,bilo šta što ne uključuje ubijanje ikoga.

Obojica smo pogledali u Hantera,koji je izgledao kao da duboko razmišlja.Na kraju je rekao:

-Hm,imam rešenje koje ne uključuje da ga povredim na bilo koji način,bar ne previše ozbiljno.Mogao bih malo da ga zaplašim,šta kažete?

-Može!-rekao sam kao iz topa-Može bilo šta što ne uključuje ubijanje ili teško povređivanje!

-Ok,onda je dogovoreno!Naravno,ako se Red slaže.

Obojica smo pogledali u njega.Činilo se kao da donosi veoma tešku odluku i na kraju je rekao:

-Pa bolje išta nego ništa,mada mislim da bi ovo prvo bilo bolje,ali...

Odjednom je nabacio prijateljski osmeh,kao da je do sad pričao o bremenskoj prognozi,ne o naručivanju ubistva jednog nevinog čoveka.

-Han,jel ti ostaješ večeras ovde?-pitao je smešeći se.

-Mogao bih...I onako me mrzi da se sad vraćam kući.Samo da javim ovim mojima.

-Sjajno!-rekao sam-Sad ja lepo idem da gledam TV,laku noć obojici!

Pošao sam ka dnevnoj sobi kad me je,neočekivano,zaustavio Hanter.

-Hej,počinje utakmica,ne možeš sad da gledaš neku tamo glupost!

-Kakva sad utakmica?!

Moj otac se odjednom lupio po čelu kao da se setio nečeg važnog i rekao:

-Da,utakmica!Igraju Barselona i Mančester junajted,ne smem da propustim da vidim kako će Barsa da ih odere!

Hanter se nasmejao i rekao:

-Brate,ti nisi normalan!Mančester će da obriše pod sa njima!

-Samo sanjaj,Han.

-Hoćeš da se kladiš?!

-Ajde.Ako pobedi Mančester,ja plaćam piće sutra,ako pobedi Barsa,ti plaćaš.

-Dogovoreno!-rekao je i pružio ruku.

E,sjajno,još jedan fudbalski fanatik!Ne mogu da verujem,sad ću celu noć da provedem slušajući njih dvojicu!Nema šanse da gledam još jednu utakmicu,tako da sam otišao u krevet.Nije baš lako zaspati kad su sprat ispod vas dva idiota koja viču kao ludi,psuju i šta već ne,kad njihov ili drugi tim da gol.Kuku,ja sam u kući ludaka!Na kraju sam nekako zaspao,iako sam morao da stavim jastuk preko glave.Ne daj bože da bude ovako sledećih nedelju dana,inače ću ja da ga oteram na posao!Mislim,meni je stvarno ok da izlazimo kao veleras i da bude tajo dobre volje i opušten,ali ako će zbog toga da gleda proklete utakmice i planira ubistva nevinih ljudi,onda je bolje da bude kao pre.Sutra sam,posle jedne jako burne noći,ustao po navici u podne.

-Dobro jutro!-rekao sam onoj dvojici ulazeći u trpezariju gde su pili kafu.

-O,ćao,mali...-rekao je Hanter malo tužno.

-Mogu da predpostavim ko plaća piće.

Odjednom je prasnuo:

-Da,i to zato što su,sudili nepravedno,ovako bi smo sigurno pobedili!Nije fer!

-Daj,Han.-ubacio se moj otac sa pobedničkim osmehom na licu-Nisu krivi ni Reks,ni sudije što ti navijaš za lošiji tim.

-Ućuti!Videćemo kad budu igrali revanš,ti tvoji će da jedu prašinu!

-To ćemo još da vidimo...

-Sve je to lepo,fudbal i sve,ali hajde da pričamo o nečemu drugom.-rekao sam pokušavajući da promenim temu.

-Ok,možemo da pričamo o mom poslu koji trebam da obavim...-rekao je Hanter stavljajući šećer u kafu.

-Ne,ne,fudbal je sasvim ok!-rekao sam kao iz topa.

Ne želim da pričam o tome,jer je to zmalo postalo ubistvo,da nema mene,naravno.Ovako...Nemam pojma šta mu znači ,,zaplašivanje'',ali sumnjam da je nešto dobro.Oni su tako razglabali o fudbalu do oko jedan sat,kad je Hanter rešio da ode da obavi ,,posao''.Nas dvojica smo oko dva bili u onom kafeu i,naravno,tano je bila Val,ali Harija nigde nije bilo.Moj otac joj je rekao malo podrugljivo:

-Hej,Val!Gde je Hari?Ostavio te?

-Naravno da ne,idiote jedan,sigurno se samo zadržao u gužvi,znaš kako je ovde u ovo vreme.Stići će ubrzo.

-Ako ti tako kažeš...

Čekali smo i čekali bar jedno dva sata.Valeri je bila vidno nervozna,možda zbog nas dvojice,možda što još nema Harija.Zagledao sam je malo bolje i primetio da je,kao i uvek,prelepa u toj beloj lepršavoj haljini do iznad kolena,bež ešarpom,torbicom iste boje,nešto malo nakita i njenom plavom kovrdžavom kosom sada puštenom da slobodno pada niz leđa.Moj otac je totalni idiot kad ne ostavio tako prelepu ženu,a još je pored toga i divna kao osoba,pametna,učtiva,strpljiva...Čini mi se da ona nema ni jedne mane.Dobro,nekad je ta finoća uvali u neki problem,pa onda pukne i sve istrese na nekome,ali to ne bih baš nazvao manom.Kad je prošlo dva sata neugodne tišine,ona je konačno rekla sama za sebe:

-Pa gde je taj čovek više?!

-Ispalio te je,kako mi se čini.Rekoh ti ja da nije pravi za tebe,ali ti nećeš da slušaš.Fantastično procenjujem ljude,to si valjda shvatila za sve vreme koliko smo bili zajedno.-odgovorio joj je moj otac sa osmehom od uva do uva.

-Takođe sam shvatila da si i veoma paranoična i ljubomorna osoba kad to hoćeš.Ako ti imaš nešto sa ovim,ja ću...

-Draga,nisam ga ni taknuo.Pitaj Reksa,juče sam dao časnu reč da neću da ga taknem ni prstom.

Klimnuo sam glavom bezvoljno.To i jeste bila istina na neki način.On je pozvao Hantera damo zbog tog glupog obećanja.Tehnički,nije ga on povredio niti išta uradio,već Hanter.Na kraju je Valerin telefon zazvonio i ona ga je izvadila iz torbe.

-Hari...-rekla je za sebe i javila se-Moraćeš dosta toga da mi objasniš,godpodine!

Odjednom je prebledela i pažljivo slušala šta joj on priča.Nisam imao potrebe da prisluškujem je rsam već znao šta će da bude.Spustila je slušalicu i rekal tiho:

-On...Ostavio me je...

-Hah,rekao sam ti!-počeo je da likuje moj otac-Jel sam ti rekao Valeri?Jesam li?

-Jesi,ali...Kako tako odjednom?-pitala je sama sebe dok su joj se oči punile suzama.

-Zato što je kreten,eto zašto!I još nije imao hrabrosti ni da ti u lice kaže...Koji kreten.Ponavljam još jednom...Rekao sam ti!

-Daj prestani više!-odbrusio sam mu uputivši mu besan pogled.

Kako je mogao da bude takav?!Em što je on odgovoran za sve,em se još ovako smeje...Kako mu nije žao nje?!I on ju je ostavio tako naprasno,sigurno joj je još gore čim joj je to neko uradio drugi put.Posle par trenutaka je ušao Hanter,prišao našem stolu i rekao:

-Zadatak obavljen!

-Kakav zadatak?!-pitala je Val ujedno zbunjeno i besno,sigurno je predosećala da je on nepto umešan.

Hanter ju je pogledao,sro pored nje i zagrlio je preko ramena,što mom ocu očito nije bilo sve jedno,ali je ipak prećutao.Hanter ju je pitao:

-Lutko,jel te zvao onaj plavi?

-Koji plavi?-pitala je pokušavajući da skloni njegovu ruku,mada bez puno uspeha.

-Ma onaj kreten,kako se zvaše...Hari!Da,Hari!Jel te zvao Hari?

-Da,zašto?

-I sve ti je lepo rekao?Da mora nekud da ide i da norate da prekinete i da mu je puno žao?

-Odakle ti sve to znaš?!

-Dakle,sve je lepo rekao?Sreća njegova,znam gde živi!Zapalio bih mu onaj njegov stan da nije to uradio.

-Ma o čemu pričaš?!

-Ne brini,lutko,taj mangup neće više ni da ti se približi,a kamoli obrati,bezbedna si.

-Šta si uradio sa njim?!

-Ništa specijalno,malo ga zaplašio i to je sve.Prvobitno je plan bio da ga eliminišem skroz,znaš ono...-rekao je glumeći kako sebi puca u glavu-Ali,naravno,ovaj mali je previše dobar da bi učestvovao u tako nečemu-dodao je pokazujući na mene.

-Molim?!-pitala je preneraženo gledajući čas u njega,čas u mene,čas u mog oca-Kakvo ubistvo?!

Gledala nas je tako još par sekundi,a onda rekla besno:

-Ne mogu da verujem!Znala sam da planiraš nešto,Rede,ali ubistvo...Zaista si poludeo!

-Zahvali se njemu...-rekao joj je on ležerno pokazujući na mene-Da nije njega,odavno bi smo učinili svetu uslugu i likvidirali bi smo tog kretena.

-Jadno to dete u kakvoj porodici živi!I skloni se od mene,majmunčino jedna!-vrisnula je gurajući Hantera koji je ponovo hteo da je zagrli i ustala je-Idem što dalje od vas ludaka!

-Ma daj,lutko!-rekao je Hantet razočarano-I onako moram da platim piće zbog opklade,bar mi učini uslugu pa da častim i jednu divnu damu poput tebe.

-Nema šanse da ostanem ovde više ni sekund!-rekla je i krenula ka vratima,kad sam ja neočekuvano rekao:

-Val,stani,molim te!

-Molim?-pitala je mnogo ljubaznije nego malopre.

-Možeš li,molim te,da ostaneš ovde bar još minut sa Hanterom dok nas dvojica poratgovaramo o nekim porodičnim stvarima.-rekao sam pokazujući prvo na Hantera,pa na svog oca.

-Ali...

-Molim te,Valeri,samo čas!

-Oh,dobro!-rekla je beznadežno i sela ponovo pored Hantera.

-Divna si!Hantere,ne pokušavaj ništa,za tvoje dobro.

-Ne brini ništa,mali!-rekao je i ponovo je zagrlio,a ja sam prevrnuo očima-Prestani to da radiš više,nervira me!

-Ok,ok!Bože,što ti imaš kratke živce!Tata,ustaj,idemo da porazgovaramo!

-O čemu?-pitao je bezvoljno.

-Rekoh već,o porodičnim stvarima.Ustaj sad!

-Ok,šefe,važi šefe!-smejao se dok je ustajao.

-Samo...-rekla je Val-Nemojte dugo.

Očigledno joj nije bili najprijatnije u Hanterovom društvu,ipak je to bio neko ko je sasvim otvoreno govorio o tome kako je trebao da ubijr njenog već bivšeg dečka.Nas dvojica smo izašli ispred i on je pitao:

-Šta je bilo?

-Moraš brzo nešto da preduzmeš!

-Po pitanju čega?

-Pa jel ti vidiš da Hanter nju muva?!

-Vidim,i zato će Hanter da bude mrtav čim dođemo kući.

-Ne pričam o tome!Shvati već jednom da si ti jedini šravi za nju!

-To znam i bez toga da mi kažeš.

-Onda idi tamo i pomiri se sa njom!

-Rekoh ti,ja i ona dmo završili!

-Ako čekaš predugo,neko drugi će da je uzme.Hanter,na primer...Valeri će da bude sjajna snajka,zar ne?

-Pa šta onda da radim?!

-Idi tamo i uradi nešto na pta si već predugo čekao.

-Predugo čekao?!

-Baš tako.Hajde sad.

Ušli smo ponovo unutra i krenuli ka našem stolu.Kad sam rekao da uradi nešto na pta je čekao predugo,ja sam mislio na to da se pomire,ali je on to shvatio sasvim drugačije.Prišli smo stolu gde su sedeli ona i Han i on joj se vidno nabacivao,ali neuspešno,kako mi se čini.Kad nas je videla,odmah je skočila na noge i rekla:

-Konačno!Mogu li da idem sad?

-Ne,Val,moram da uradim nešto.-odgovorio joj je moj otac skroz ozbiljno.

-Šta to?!

-Nešto na šta sam već predugo čekao...-rekao je i nastavio da je ćutke gleda u oči.

Ona se namrštila i rekla:

-Rede,reci već jednom!

On ju je uhvatio za ruku,kleknuo ispred nje i rekao:

-Valeri,hoćeš li da se udaš za mene?

Ok,definitivno nisam mislio na ovo...

....................................................................
Romantika i nije koj fah,ali eto...Srećan kraj,osim što nije kraj,bar za sad.Jedino što još imam da vam kažem za kraj je da vam preporučim par mnooogo dobrih priča:

My friends and other animals od MineaBiebs

Supernatural World od
WerewolfQueen2506

The same,but different love story od
tea_story

Sve tri priče su perfect i trebalo bi da ih pročitate:D,vidimo se sutra,gajs!

SweetyEvil