-Zašto nas napadaju?!-pitao sam ga uznemireno.

-Zar si toliko glup?!Oni su nam neprijatelji,pa nas zato i napadaju!

-Pa nemaju razlog da nas napadnu,zar ne?

-Ne,napadaju nas kad hoće.

-Zašto?

-Ti si stvarno beznadežan!

Eh,kakvi su ovi čudaci!Jeste da to kažem po stoti put,ali zaista ne kapiram tu njihovu logiku!

-Pa objasni mi kad sam toliko bezadežan!

-Slušaj,oni su jednostavno zli i hoće da nas sve ubiju,kraj!

-Zašto bi da nas ubiju?

-Zato što su takvi!Jednostavno,to je jedina stvar koju znaju da rade,da ubijaju!

-A gde oni žive?

-Tamo,iza šume pored Reksona.Ali ni ne pomišljaj da ideš tamo!

-Što?

-Zato što se nijedan Reksonac koji je tamo otišao nije vratio.

-Kao prvo,ja ne verujem u te vaše babske priče,kao drugo,ja sam Zemljanin,ne Reksonac.

-Da,ali ja jesam.

-Pa šta?

-Kako šta?!Ja ću da budem odgovoran ako ti se nešto desi,što znači da moram sa tobom!

-Dobro,onda idemo.

-Rekoh ti da nema šanse!

-Ajde,možemo da pozovemo i Aurabel.

-Stvarno si lud!Ja ću da budem kriv ako se ijednom od vas dvoje dogodi nešto,rekoh da nema šanse!

-Ok,vidimo se.-rekao sam mu izlazeći.

-Stani!Gde misliš da si krenuo?!

-Odo ja po Aurabel,a ti kako hoćeš.

-Ti to ozbiljno?!

-Ja sam uvek ozbiljan.Ćao!

-Ma stani,ne možeš nju da vodiš!

-Treba mi društvo,ili ti ili ona...

-Dobro,idem ja,ali kako da izađemo neopaženi kad smo pod napadom?

-E još samo to da smislim.

-Jao,bože!Planiraš nekzd da idemo,a ne znaš ni kako da izađemo?!

-Hm,možda kroz prozor.

-Valjda vidiš koliko je visoko.Razbili bi smo se ako skočimo!

-Koja je beše tvoja moć?

-Letenje.

Eto,problem rešen,odleti dole!

-Bravo,genije,a kako ćeš ti da siđeš?Ni ne pomišljaj da ću ja da te nosim,niti hvatam od dole.

-Dobri,dobro,smisliću nešto...Možda mogu i ja da letim!

-Ne znam.Probaj.

-Ok,skačem!

-Da li si ti lud ili šta?!Šta ako ne uspeš?!

-Nadaću se da ćeš ti da me uhvatiš...

Hteo je još nešto da kaže,ali ja sam već skočio kroz prozor.Bože,to je bilo nezaboravno iskustvo!Zaista je extra osećaj kad vam vetar mrsi kosu i kad vam u glavu udara adrenalin.Jedini problem je bio kako da ne udarim u zemlju.Koncentrisao sam se što više mogu.Hajde,leti!Leti!Zamalo da lupim u pod kada sam na metar od tla uspeo da poletim.Ustvari,to je bilo nekakvo lebdenje,koje je trajalo par sekundi,a onda sam pao.Jao kako boli!
Ali bolje par masnica nego da sam pao sa one vrtoglave visine.Tada je sišao i Azur,koji se smejao kao lud.

-Šta je smešno?!-pitao sam ga malo iznervirano.

-Ahahha,smešno je kako si lupio!Hahahaha!

-Eh,bolje to nego da nisam uspeo uopšte.

-A ja sam se taman ponadao da nećeš da uspeš.

-Šta ti to sad znači?!Hteo si da poginem?!

-Jedan idiot više-manje nije problem.Hahaha!

-Hajde da se ne smeješ,nego idemo!

-Dobro,ali šta da radim kad si tako smešan,hahahah!

-Ćuti,neko će da.nas čuje!

-Dobro,ćutim.

Išli smo nekih pet-deset minuta,kada smo videli tu ozloglašenu šumu.Azuru je ponestala sva ona hrabrost i tekao je riho drhtavim glasom:

-A da se mi lepo vratimo?

-Nema šanse!Do sada su svi sigurno primetili da nas nema.Bićemo u gadnom sosu ako se vratimo!

-Biram manje zlo.

-Ne budi kukavica nego kreći!

Zaista,i mene je počeo da hvata strah.To je bila šuma kao iz.nekog horora.Zaista,da ti se sledi krv u žilama!Najčudnije je bilo to što nije bilo nikakvog zvuka.Ipak u šumi treba da žive bar neke životinje.Jezivo...Azur mi je tigo rekao:

-Hm,nisam ti rekao da ovde ima puno...

Nije ni stigao da završi rečenicu kad smo se upleli u neku mrežu i za tren smo visili na dretu tako upleteni.Završio je rečenicu:

-...zamki.Zašto ne paziš kuda ideš?!

-Dakle,sad sam ja kriv?!Što mi nisi rekao da ima zamki malo ranije?!

-Valjda se to podrazumeva!Sad je ipak sve jedno,gotovi smo.

-Nismo,samo treba da se oslobodimo.Daj mi tvoj mač.

-Ne mogu da ga izvadim.

-Pa šta onda da radimo?

-Lepo ja kažem,gotovi smo.

-Ne drami!

-Kako da ne dramim?!Ovo je totalni užas!A i tebe će prvog da ubiju,pa onda mene.

-Kako znaš?

-Ti si Gospodar svetlosti,sećaš se?Njima je u interesu da te ubiju!Ili još gore...Možda mene ubiju,a tebe odvedu kod njihovog gospodara!

-Neće ako n enaju ko sam ja.

-Nije baš teško da se pogodi,jer ti inače uopšte ne ličiš na Reksonca!

-Mogao bih da ličim.

-Samo mi,molim te,objasni kako.

-Pa možda mogu da mebjam izgled,možda imam i takvu moć.

-Probaj,ali mislim da je uzalud.

Eh,lakše je reći nego uraditi...Trudio sam se,i trudio,i koncentrisao se,ali ništa!

-Šššš!Neko dolazi-rekao mi je Azur šapatom.

I ja sam video dve senke kako nam se približavaju kad...Azur me je pogledao zapanjeno i reko,idalje tiho:

-Skoro si isti ja!

-Stvarno?

-Aha,kako ćeš da se zoveš?

Prekinuo nas je nečiji glas hladan kao led:

-Dušo,vidi koga smo uhvatili!

Očigledno je to bio muškarac.Odgovorio mu je drugi glas,sada ženski:

-Da,dva glupa Reksonca.

Kako iko može da nas naziva glupim?!Ili bar mene.Azur je i ovako glup.Opet sam čuo kako se to dvoje nešto dogovaraju:

-Odkud li oni ovde?-pitao je ženski glas.

-Hm,ne znam...

-Vodimo ih sa sobom?

-Naravno,samo da ih skinem...

Rekao je to i zasevala je oštrica mača.Brate,pomislio sam da je krenuo na mene!Srećom,ako ti možemo nazvati srećom,njime je odsekao deo mreže koji je bio zavezan za drvo i mi smo tresnuli na pod.Hvala bogu pa se nismo povredili ozbiljno!E pa više ne mogu da ćutim!

-Jel si ti normalan,ko god da si!?Možemo da poginemo tako!-viknuo sam besno na njega,čak i pored Azirovog šutiranja da bih ućutao.

-Hah,pa ne bi bila neka velika šteta!-odgovorio mi je ludak sa mačem.

Još uvek smo bili zapetljani u mrežu,a od dole nisam mogao baš jasno da ga vidim.Ali,ni to nije dugo trajalo,jer je ovaj opet potegao mač i rasekao mrežu.Taman sam se spremao da pobegnem,ali je mač uperio ka meni i rekao:

-Samo probaj i gotov si!Umbra,ti se postaraj za ovog drugog.

Konačno sam mogao da ih vidim lepo.Ovaj što mi je uperio mač u grkljan je bio visok(da li je zaista moguće da su ovde svi viši od mene?!),možda stariji od mene,sa kosom u nekoj tamnosivoj nijansi i sa kožnim kaputom do poda iste boje.Ali nije mi on ostavio toliki utisak kao devojka koja je bila sa njim.Bože,kako je lepa!Kosa joj je bila kratka,ustvari,imala je paž frizuru,i crna,a presijavala se u teget nijansama.Bila je malo bleda,ali ne kao Aurabel ili Azur.Lice je naglašavala sa jarkim crnim karminom i maskarom.Odeća joj je bila baš kul,inače crna i ponegde siva.Konačno da vidim neke osobe koje ne nose samo belo!Šteta pa je ta devojka bila toliko opasna.Ne mislim na to što je neprijatelj,nego zato što je nokte(koji inače imaju oko 10 cm)zarila Azuru u vrat i ovaj se odmah srušio na zemlju.Prvo sam se malo prepao pa sam se nasmejao.Oboje su me pogledali kao nekog manijaka,a ja sam,smejući se,rekao:

-Hah,konačno da neko uradi nepto pametno!Ubila si ga?

-Ne,bar za sad...Ne brini,isto i tebe čeka.-odkovorila mi je sa njenim tako jezivim glasom da mi sekosa nakostrešila.

Ali,bila bi propast da sam bio kukavica (što obično i jesam!) i da sam pokazao da sam se prepao.Umesto toga sam je pitao pomalo zavodnički:

-Zaista bi mi to zarula u vrat?

-Zašto da ne?Ti si i onako jedan od bar sto Reksonaca sa kojim sam inala posla.

-Nemaš razlog da to uradiš,zar ne?

-Naravno da ima.Velike su šanse da ćeš da šmugneš ovako.-ubacio se onaj dečko.

-Veruj mi,sa tom stvari uperenoj u mene nema šanse nigde da idem!

-Tom stvari?!

-Ah!Tvoj mač.

-Ne bih ja baš rizikovao,a ti,Umbra?

-Ne znam,-odgovorila je ona-ali mi se čini da i ako nršto pokuša da možeš lako da ga savladaš

-Baš tako!Ko i bi bežao kad je u društvu takve lepe devojke.

Ona se nasmejala i rekla onom dečku:

-Vidi,Dezire,ovo je neki zavodnik!

On je samo prevrnuo očima(očito je bio ljubomoran,možda mu je ona bila devojka)i rekao:

-Super.Reci samo tvom divnom Reksoncu da se diže sa tla što pre.

-A šta ćete sa Azurom?Ako mislite sa ga nosite bolje odustanite,težak je bar tonu!

-Misliš njega?-pitala je ona pokazujući na Azura-Ne,ljubavi,nema šanse da ga nosimo,trebao bi nam ceo dan.Gledaj
sad...

Nešto je uradila sa rukama i...Azur je nestao.

-Gde je on?-pitao sam je zapanjeno.

-U našem logoru.Tako je lakše.

-Aha...Nego,vi rekoste idemo negde.Pašće noć dok se vi setite da krenete...