Ok,šta je sa ovim tipom?!Do malopre je bio raspoložen i za priču,i za zezanje,a sad me gleda onim njegovim ,,I will kill somebody''pogledom.U stvari,ne gleda mene,već nekoga iza.Kapiram ja da su se on i Valeri posvađali,ali nije ona kriva što je navratila u isti kafe kao i nas dvojica i zašto nju gleda sa tim pogledom?!Ipak je on raskinuo sa njom,zar ne?!

-Šta ti je?-pitao sam posle par sekundi.

-Ništa!-zarežao je i dalje gledajući nekoga iza kao tigar svoj plen.

-Brate,vidi se da si besan,šta ti je?!

-Nisam besan!

-Jel to zbog Valeri?

-Nije!

Ok,definitivno nešto nije u redu.Pogledao sam ponovo ka njoj i sve mi je bilo jasno.Pored nje je stajao čovek od oko 30 godina,plav,sa plavim očima i što je najvažnije,držao ju je oko struka.Nasmejao sam se i pitao:

-Ko je to nama ljubomoran?

-Nisam ljubomoran!

-Daj,vidi se da jesi!

-Rekse,nisam ljubomoran,samo ne kapiram kako može da izlazi sa tamo nekim klincem!Mislim,pogledaj ga samo!Skoro isto kao da izlazi sa tobom!

-Hm,meni se čini da je stariji od mene...

-Kako god,nije on za nju.

-A ko jeste?!Ti,možda?!

-Nas dvoje smo raskinuli,moraš to da skapiraš.

-Kapiram ja to,ali ne kapiram šta si ti očekivao onda.Jasno si joj stavio do znanja da je ne želiš u svom životu i žena je krenula dalje.

-Da,ali neću da izlazi sa bilo kime!

-Daj,opusti se!

-Opušten sam.

-Nisi,izgledaš kao da ćeš nekoga da ubiješ!

-Znaš šta?!Sad ću lepo da ti dokažem da nisam ni ljubomoran ni ništa.Idem da se pozdravim sa njima.

-Ček,ček malo!Ti kapiraš da on nije besmrtan?!

-Naravno da kapiram.

-Što znači da ne smeš da ga povrediš.

-Ne brini,neću da mu naudim...Bar ne fizički.-rekao je i opet mu se pojavio onaj zao smešak.

Uf,šta li smera taj čovek!?Moram nekako da ga zaust...Prekasno,već je krenuo ka njima.Kao što sam i mislio,u sekundi je promenio onaj ubilački izraz u neki opušteni,ali mu se u očima videlo da hoće nekoga da ubije,a to je taj dečko pored Val.Pošao sam za njim da ne napravi neku glupost.Prišao joj je i rekao skroz opušteno:

-Hej,Valeri,drago mi je što te vidim!

Kad ga je videla,pa...Čini mi se da je preblago da kažem da je zamalo dobila srčku.

-Rede,Rekse!Odkud vi ovde!?-pitala je trudeći se da sakrije nervozu i da se nasmeje.

-Ma,samo smo bili u prolazu,video sam te i hteo sam da te pozdravim.Nego...Mogla bi da me upoznaš sa...Prijateljem.

-U stvari,ovo je moj dečko,Hari.Hari,ovo je moj prijatelj,Red Kiler.

-Drago mi je što smo se upoznali,b'ate-rekao je ovaj i pružio mu ruku.

Kako može da bude sa ovim idiotom?! Rekse,smesta izađi iz moje glave!

Zašto,kad je tako zanimljivo?

Kažem ti da smesta prestaneš to da radiš!

Šta radim?Samo stojim pored tebe i sprečavam te da napraviš neku glupost.

Jo,ako te niko ne ubije,ja ću!

Wow,kako pretiš...B'ate!

Samo umukni...

Rekoh ti,ja ne pričam ništa,samo ćutke stojim pored tebe.

Kako god...I dalje ne kapiram kako može da izlazi sa ovim kretenom ovde!

Daj,ne budi ljubomoran!

Nisam ljubomoran!

Aha,a ja sam u vezi sa Rijanom...B'ate,ti si trenutno oličenje ljubomore!

Još jednom li kažeš ili pomisliš ,,b'ate'',ima da te b'atnem pa ćeš da vidiš!

Vidiš šta pričam...

Dođavola,nisam ljubomoran,samo mi se ne sviđa ovaj tip!

Čini mi se da tebi neće da se svidi nijedan koji je sa njom.Tad je Hari rekao:

-Hej,momci,mogli bi ste da sednete sa nama ovde...Rede,b'ate,šta ti je sa majicom?!Neki novi stil ili...

-Ništa,samo sam ispustio kafu!

Ugh,kad te dohvatim,videćeš ti novi stil...Rekse,imaš sekundu da izađeš iz moje glave!

Kako provališ kad radim to?!

Šta te briga,prestani više to da radiš!

-Ok onda...-rekao je Hari-Hajde,sedite!

-Ljubavi,sigurno imaju posla!-ubacila se Valeri jer je i ona skapirala da ovaj nešto namerava,a to nešto definitivno nije dobro za Harija,ali ju je moj stari odmah prekinuo:

-Ne brini,Val,nemamo nikakve obaveze,danas mi je slobodan dan,biće nam drago da ostanemo malo,Hari!

-Strava,b'ate!Idem samo do WC-a čas,pa se vraćam.

-Bolje se ne vraćaj...-promrmljao je,a Valeri ga je tad dohvatila za okovratnik majice i povukla ga.

-Šta nameravaš to,idiote jedan?!-drala se šapatom.

-Ništa,samo da se upoznam sa...Tvojim dečkom.-odvratio joj je,a opet mu se pojavio onaj zlobni osmeh.

-Nemoj ti meni ništa!Znam te predugo da ne znam da smeraš nešto loše kad se tako smeješ!

-Šta mogu da uradim?Pa neću da ga ubijem valjda!?

-Ne bi me čudilo to od tebe!I jel ti to mene proganjaš?!

-Ne,zašto?

-Pa nekako mi je čudno da se nađeš ovde u isto vreme,na istom mestu,kad i ja i Hari.

-Molim te,ne pominji ga...

-Zašto?!Ti si raskinuo sa mnom,ne obrnuto,šta onda hoćeš?!Da celu večnost žalim za tobom?!

-To sam i ja rekao!-ubacio sam se,ali me je odmah prekinuo:

-Ali ti nisi pitan za komentar,zato pusti odrasle da razgovaraju!Kad smo već kod toga...Koliko onaj kreten ima godina?!

-Kao prvo,ne pričaj tako za njega,a kao drugo,ima 35.

-Molim?!Ti to mene zezaš!Pa on se ponaša kao tinejdžer od 16!

-Nisu svi ,,ozbiljni'' kao ti!-rekla je sarkastično.

-Ja nisam ,,ozbiljan'',nego ne želim sebi da dozvolim da se blamiram kao on!

-Ti jesi previše ozbiljan i to je možda i bio problem u našoj vezi!Mislim,ovo je jedan od retkih slučajeva u ovih sto i nešto godina da sam ja tebe videla bez odela!

-Pa šta?!Volim da dobro izgledam i to nije loša stvar!

-Ne,ali bi trebao malo više da se opustiš.

-Evo,opušten sam.I?!Šta se desilo?!Video sam svoju bivšu sa nekim kretenom koji se ponaša kao dete!

-Podvuci ono bivša,dragi,i ne deri se toliko.Molim te,naša veza je stvar prošlosti,ostavi me na miru,i mene i Harija.

-Samo ti kažem,Val,on nije pravi za tebe!

-Po tebi,ni jedan neće da bude pravi za mene!Ja ne znam šta ti hoćeš,čoveče!Prvo raskineš samnom tek tako,a sad ti smeta što izlazom sa nekim!

-Ne smeta meni što ti izlaziš sa drugim muškarcima,nego što izlaziš sa ovakvim kretenima!

-Ok,tišina sad,evo ga,dolazi!

Brate,moj otac je najdvoličnija osoba koju sam sreo u životu!Ne,on nije dvoličan,on je petoličan!U dve sekunde je ponovo nabacio onaj svoj lažni prijateljski osmeh i seo preko puta njih.Wow,ja se njemu divim,al' stvarno.Sve bih dao da mogu da kontrolišem emocije kao on.Da sam sad ja na njegovom mestu,ubio bih tog Harija bez po muke.Mada,kad ga malo bolje proučim,nije nešto loš.Ok,nije baš savršena osoba za Valeri kao što je moj otac,to priznajem,ali sve jedno je ok lik.Voli da se zeza,svira gitaru,radi u nekoj ,,uradi sam''prodavnici,živi u malom stanu,ima mačku...Ništa preterano specijalno,običan čovek.Nema ničeg specijalnog ni u njegovom izgledu,visok,plav,plave oči,trenutno nosi farmerke,majicu sa imenom nekog benda,nemam pojma kog,i crvene starke.Dakle,sve u svemu,obično ljudsko biće.Nema ničeg posebnog kod njega što bi ga izdvojilo od ostalih.Celo veče smo proveli sa njim i čini mi se da je Valeri htela da eksplodira od besa.Mislim,ko i ne bi kad ti bivši dečko,koji inače nije ljidsko biće,nego demon,ujedno i multimilioner... Multimilijarder,izvinjavam se,nenadano se pojavi na tvom izlasku sa tvojim novim dečkom i izgleda kao da če istog trena da ubije nekoga!?Mislim,na njenom mestu bih ga ja odmah ubio,ali ja nisam ni on ni ona,pa sam ih ostavio na miru i celo veče sam ćutao.Konačno,ovo dvoje su rešili da idu,a kad su bili kod vrata,Hari se okrenuo ka nama i rekao:

-Hej,momci,meni je bilo sjajno večeras,možda bi smo mogli da ovo ponovimo sutra?Ipak su Valerini prijatelji i moji prijatelji.

Mom ocu se opet na licu pojavio onaj zlobni osmeh,pa mu je odvratio:

-Naravno,Hari!Može u dva?

-Važi se,b'ate!Vidimo se tad!-rekao je i izašao grleći Valeri.

-Ok,šta planiraš?!-pitao sam kad smo i nas dvojica izašli.

-Ja?!Ništa!-rekao je praveći se lud.

-Ne poriči,vidi se da smeraš nešto loše po Harija.

-Ma daj,zašto bih smerao takvo nešto.Ipak nije tako loš kad ga upoznaš.

-Aha,a to se po tvom ubilačkom pogledu vidi na prvi pogled.-rekao sam sarkastično.

-Slušaj...Kunem se da neću ni prstom da ga taknem.

-Baš ti verujem...

-Ja sam čovek od reči.Dajem časnu reč da ja neću da mu učinim ništa loše.

-Ok,onda,hajde da pričamo o nečemu drugom...Ne znam za tebe,ali meni je bilo fantastično večeras.

-Isto i kod mene,osim što nam je ovo zadnje malo pokvarilo sve,ali ne brini,to se više neće desiti,nikada.

Uf,opet loša tema!Siguran sam da on sprema nešto gadno,zato bolje da počnemo o nečemu skroz drugom...

-Nego...-rekao sam-Kako je bilo juče sa onim smarač...Hoću da kažem sa gospodinom Dankanom i Tajlerom?

Ponovo se nasmejao,ali ovaj put samozadovoljno,i rekao:

-Hah,pa nema stvari u koju ja ne mogu nekoga da ubedim!Sve je ok,neće više da te diraju,samo moraju ponekad da ih viđaju.

-Eh,dakle nije toliko dobro...-uzdahnuo sam.

-Pa šta ti hoćeš?!Morao sam da napravim kompromis,inače bi te tužilu i mogli bi da ti oduzmu Lisu i Tonija,bolje i ovo nego to.

-U pravu si,hvala ti.

-Za šta?!

-Pa jer si to uradio.

-Hah,ne trebaš da mi zahvaljuješ,ipak ni ja ne bih dozvolio da nam oni idioti oduzmu to dvoje.

-Idioti?!Ti si danas skroz opušten,jel da?

-Aha,kao i narednih nedelju dana.

-Nedelju?!Uzeo si slobodno nedelju dana?

-Što?Jel to loše?

-Ma nije,extra je...

Onda su moja usta ponovo počela da budu brža od mozga,pa sam ga pitao bez razmišljanja:

-Nego,šta je to sa tobom?

Pogledao me je kao najvećeg ludaka i pitao zbunjeno:

-Šta je to sa mnom?!

Uf,glupa usta,zavežite!Ne,nema šanse,upropastiće mi sve ova moja brbljivost!

-Pa juče i prekjuče si bio...Kako da kažem...Neraspoložen!A sad si odjednom skroz opušten.Šta se desilo?

Ponovo se onako pakosno nasmešio,pa je pitao:

-Misliš na ono što sam rekao prekjuče?

-E baš to.

-To sam i mislio...Sve če da bude kako sam rekao,ako budeš ok i ne praviš mi probleme,i ja ću da budem dobar prema tebi,a ako napraviš neku glupost onako kako samo ti to znaš,pa...Napravi glupost pa ćeš da vidiš,nemam šta ja da ti pričam.

-Ok,onda...Stigli smo!-rekao sam kad smo bili ispred kuće.

-Uh,hvala bogu!Mnogo je neobično kad ideš negde bez kola.

-Ok,ja sam na spratu,kod Tonija i Lise.

-Važi,ja ću da gledam TV ako ti trebam.

Otrčao sam gore i ušao u sobu do moje.Tamo je bila Andrea i ja sam je pitao:

-Hej,jel ima nekog problema?

Kad me je čula,blago se trznula,a onda se okrenula.

-Ma ne,Rekse,samo proveravam male anđelčiće!Joj,kako su slatki dok spavaju!-rekla je sa osmehom od uva do uva.

-Ti bi trebala malo da odspavaš.Ne brini za njih,ja ću da budem ovde.

-O,hvala bogu!Ok,ako počnu da plaču,daj im da jedu,a ako to ne upali,zovi me,važi?

-Ok,laku noć!

Bože,kako su divni!Spavaju tu,ni ne slute šta ih sve čeka...Oh,kako bih samo hteo da imaju normalan život,bar normalan po mojim standardima,ali je to prosto nemoguće.Pa dobro,bar neće da saznaju ko su tek kasnije,kad budu već odrasli ljudi,kao ja što sam saznao.Ipak će jednog dana morati da saznaju,a bolje pre nego kasnije,zar ne?Spavali su tako,nisu se uopšte budili,a ja sam ih dugo,dugo gledao i razmišljao.Odjednom je neko pozvonio na vrata.Ko je sad u dvanaest sati noću?!Nastavlja da zvoni...Uf,pa nek neko otvori!I onaj idiot od mog oca je dole,nek bar on otvori.Ne,ništa,taj ispred samo nastavlja da zvoni kao da je lud!Pa zašta će nam posluga ako sam moram da otvaram vrata.Bezvoljno sam se dovukao dole i provirio u dnevnu sobu.Naravno,šta sam mogao i da očekujem?!Moj otac je zaspao na kauču,a televizor je još bio uključen.Probao sam da ga probudim,ali nema vajde od toga...Grrr,ne mogu da verujem!Prišao sam besno vratima i otvorio.Skoro sam se onesvestio kad sam video ko je.

-Hantere?!Šta ćeš ti ovde?!

Taj lik stvarno ne zna za lepo ponašanje!Bez pardona je ušao u kuću i počeo da razgleda okolo.Bio je obučen u njegovom stilu,u farmerkama i kožnoj jakni i nosio je velike naočare za sunce.Alo,kretenu,sad je ponoć,nema sunca!

-Iskreno,dečko,nemam ni ja pojma.-rekao je kad je proučio svaki detalj u hodniku.

-Kako bre ne znaš?!

Okrenuo se ka mene i rekao:

-Eto tako,nemam pojma.Red me je zvao i rekao da je hitno,pa sam došao.

Ok,ovde se dešava nešto mnooogo čudno...

.....................................................................
Au,ala sam ga poranila!Ma počela sam da pišem još juče,pa sam objavila ranije.Nadam se da vam se sviđa ;) Vidimo se sutra!

SweetyEvil