Sad stvarno ne mogu da verujem!Zar u Americi ima toliko ljudi koji se zovu Hanter Kiler?!Kuku,možda su mi svi oni rođaci!A najveći problem je taj što nijedan ne liči na onog kog tražim.Mislim,ni jedan nrma crvene oči...Uf,koji sam ja kreten,sigurno je promenio boju očiju!Ipak postoje razni načini za to,a najprostije je sa sočivima,zato su velike šanse da je uradio to.Ali sve jedno,sa bilo kojom bojom očiju,ni jedan od njih ne liči na onog kog tražim.Već dva sata upoređujem sliku koju sam našao sa slikama na lap-topu.Ok,sad više ne tražim ništa,sad lupam glavu o tastaturu.

-Prestani to da radiš,povredićeš se.-čuo sam poznati glas iza sebe.

Uf,samo mi je on falio!On je jedina osoba koja ni pod razno ne sme da zna da mu tražim brata,bio bi sigurno besan.Dobro,to je pretpostavka,ali mi iskustvo savršeno jasno kaže da on ne voli kad mu neko buta po ličnim stvarima.

-Kako god,nije važno...-promrmljao sam-Šta hoćeš?

-Ništa,samo da ti kažem da je sad 11 sati.

-Hm,mislim da imam sat i ovde...

-Pa ne vidim baš da spavaš.

-Zašto bih uopšte spavao?!

-Ne znam...Možda zato što rano ustaješ.

-Slušaj,nemoj ti da brineš kako ću ja da ustanem,a ni kad ću da legnem,prosto mi se ne spava!

-Ok,ok,što se odmah ljutiš?

-Me ljutim se,nego sam frustriran,radim nešto i...

-Šta,ako nije tajna?

Uf,pameti moja,zašto uvek moraš da upropastiš?!Ne,ovaj put nije kriva pamet,ipak je za sve okrivljujem...Kriva su ova moja prokleta usta koja neće da sačekaju da im pamet kaže nešto...Pa pametno,valjda.A on baš sad našao da bude radoznao?!

-Jeste tajna,ajde ćao.

-Ma daj,ne bi trebalo da postoje tajne između članova porodice.

-Ha-ha-ha,vidim.Ti meni sve pričaš.

-Ja sam stariji.

-Dakle,to znači da ja tebi moram sve da kažem,a ti meni ne?!

-Baš tako.

-E pa,samo sanjaj.

-Ma hajde,sigurno nije ništa strašno,daj mi da vidim!

-Ostavi me na miru,dosado jedna,gori si nego zubobolja!Nije ništa strašno,nego je tajna!Tajna koju ti ne bi trebao da znaš!Znaš šta,u pravu si.Trebao bih da idem da spavam,ustajem rano sutra,zato laku noć!

-Ali...

-Laku noć,tata!-rekao sam i izgurao ga uz sobe.

-Ok,ali se potrudi da spavaš,doći ću da proverim.

-Nema šta da me proveravaš,vidimo se!-viknuo sam i zalupio mu vrata.

Bože,kako je ovaj tip dosadan!Grrr,stvarno mi dođe da ga zadavim!On će mene da proverava da li spavam...Hah,ko da imam deset godina!Kako god,da ne bi nešto posumnjao,ugasio sam sva svetla i sa lap-topom legao u krevet i pokrio se preko glave.Ovo me podseća na to kad sam bio mali,pa sam zaboravio da učim za sutrašnji test,a mama to ne zna,pa ja lepo učim do tri ujutru i onda spavam par sati do polaska u školu i naravno,nemam pojma ništa.Ovo je kao da radim neki domaći.Zaneo sam se i odjednom se čulo otvaranje vrata.On se izgleda nije zezao za to da će da me proveri.E,sjajno...Kako moj glupi mozak još ne kapira da se on nikad ne zeza?!Munjevitom brzinom sam zaklopio lap-top i stavio ga ispod jastuka,kao i onu sliku.Napravio sam se da spavam,a on mi je uperio baterijsku lampu u oči.

-Šta radiš to?!-viknuo sam.

-Proveravam da li spavaš.

-Ne,ne spavam,skijam!

-Bolje nemoj,bićeš umoran sutra.

-Grr,biću umoran ako me smesta ne pustiš da spavam na miru.I skloni tu prokletu lampu!

-Ok,ok,ne ljuti se odmah.Laku noć!

-Sa tobom?Sa tobom mi ništa u životu nije lako!

Nasmejao se i izašao.Napokon!Kad sam se uverio da je konačno dovoljno daleko,nastavio sam sas svojim poslom.Pretraživao sam tako do dva ujutru i ništa.Da nije tip slučajno promenio ime ili prezime?Moguće,ali kako da znam to zasigurno?Lako,onaj dnevnik.Ali moj glupi mozak ne radi uopšte,pa ga je ostavio u biblioteci.Najbolje je da sačekam jutro...Ne,ne,nikako!Prvo,sad me to toliko kopka da neću moći da spavam,a drugo je da sumnjam da će onaj ludak uopšte da me ostavi na miru sutra.Tako sam ja rešio da idem časkom do biblioteke da uzmem prokleti dnevnik.Uh,samo d ne nalerim na nekog iz obezbeđenja!Najviše to mrzim,svaku noć neko drugi patrolira po kući i nikad ne znam ko je to pa ne znam kako da se snađem.Ako je na dužnosti Maks ili neki od onih zanimljivih tipova,obično mlađih,odlično prolazim,čak perfektno,a ako je neki od onih namćora koji znaju koji im je posao,dakle da čuvaju kuću,onda upadnem u nevolju i u najboljem slučaju dobijem pola sata kritikovanja o tome kako ne bih trebao da da se šunjam po hodnicima u to doba noći,a u najgorem kažu mom generalu pa upadnem u još veću nevolju.Samo da nije neko od tih.Srećom,nisam naišao ni na koga dok sam došao do biblioteke.Ovaj put sam tačno znao gse se nalazi to što tražim,tako da nisam imao problem i nisam potrošio puno vremena unutra.Ponovo ludačka sreća,nisam naišao ni na jednog iz obezbeđenja.Brzinom svetlosti sam ušao u sobu i počeo da listam dnevnik.Posle pola sata traženja i traženja,našao sam neku adresu sa imenom.Nisa se zamarao da čitam objapnjenje,pa sam prešao na glavnu stvar:

Hanter Džejkobs
San Francisko

Oho,ovo je neki moj zemljak!Dobro,nisam ja iz San Franciska,sa Long Biča sam,ali Kalifornija je Kalifornija,kako god da okreneš.Sad bar imam i ime i grad,pa sam pretražio to na netu.Odmah mi je izašla slika nekog čoveka koji je bio neverovatno sličan sa onim na mojoj slici,čak su mu i oči bile crvene!Bingo!To je moj čovek!Sad još da saznam gde je tačno.Kliknuo sam na onu sliku i izašao mi je neki članak:

Kalifornijska policija je juče uhapsila još jednog pripadnika jedne mafijaške grupe iz San Franciska koja se tereti za krijumčarenje droge,oružija,kao i za nekoliko ubistava i napada.FBI sumnja da je vođa ove grupe poznati kalifornijski tajkun Hanter Džejkobs(42),na slici pored.Nažalost,ni policija ni FBI još nema nikakve dokaze koji ukazuju na Džejkobsovu umešanost,tako da planiraju da obustave istragu na neko vreme,bar dok se ne nađu valjani dokazi.Podsetimo,pre godinu dana su na mestu zločina ubistva poznatog advokata N.P. na pištolju kojim je počinjeno ubistvo nađeni otisci osumnjičenog Hantera Džejkobsa,ali su ti dokazi ubrzo uništeni a policajac J.G.,koji se sumnjičio za ovo delo,je dva dana kasnije nađen mrtav u svom stanju.Zvanično je ovo proglašeno za samoubistvo,ali je policija sumnjala na ubistvo,mada je bez dokaza koji povezuju Džejkobsa ili bilo koga drugog sa ovim slučajem,slučaj se ubrzo ohladio.Niko iz policije ni FBI-a,kao ni osumnjičeni Džejkobs nam nisu odgovorili na pozive do zaključenja ovog broja.

Au,ujak mi je mafijaš!A šta sam ja očekivao?!Da bude raznosač pice ili da radi u nekoj kancelariji?!Pa kako još ne kapiram da nema nikog normalnog u mojoj porodici osim mene!Kako god,sad znam gde je,pa mogu da ofem sutra tamo.

***
Stojim na sred ulice,dva sata je popodne,a ja sam mrtav umoran zbog proklete ,,samoodbrane''.Sad bih se tako rado srušio na sred ove ulice i tako lepo zaspao na ovom vrelom betonu.Inače,trenutno sam u San Francisku,ispred kuće mog tajanstvenog ujaka Hantera i moram da napomenem,kuća je o-gro-mna!Šta sam i očekivao kd jednog mafijaša?Na ulazu stoje dvojica iz obezbeđenja,joji me pomalo plaše.Mislim,vidi im se ispod odela da imaju pištolje,šta ako pucaju na mene?Ah,idiote jedan,sve jedno ne mogu da te povrede!Kako god,prišao sam kapiji,ali čim sam zakoračio u dvorište,ona dvojica su stala ispred mene i jedan je rekao:

-Ni korak dalje!Predstavi se!

-Ja...Ovaj...Treba mi Hante...Hoću reći,gospodin Džejkobs.

-Privatno ili poslovno?

-Privatno,valjda...

-Imate li zakazano?

-Nemam...

-Vaše ime,molim?

-Slušaj,druže,nije važno moje ime,sad se skloni,treba mi hitno!

-Gospodine,moraću da vas zamolim da napustite ovo imanje.

-Ma samo sanjaj!Nisam došao ovde da me ti isteruješ!

-Gospodine,ja imam dozvolu da primenim silu ako je potrebno,zato...

-Zabole me za to,pusti me da prođem!-viknuo sam,odgurnuo ga i krenuo ka vratima.

Nažalost,moja sreća je kratko trajala,pa sam ubrzo bio opkoljen sa bar deset tih iz obezbeđenja i svi su držali pištolj uperen u mene.

-Ni korak dalje!-rekao je onaj od malopre.

Čini mi se da je on šef obezbeđenja.Uf,koji je namćor!Odjednom nas je sve prekinuo nečiji hladan glas:

-Šta se dešava ovde?!

-Gospodine Džejkobs,imamo uljeza i...-počeo je onaj iz obezbeđenja.

-Skloni se da vidim ko je to!

Au,taj zapovednički ton...To je izgleda nešto porodično.svi su se uz nelagodu odmaknuli od mene i ja sam konačno,prvi put u životu,video tog Hantera koji je sad stojao na vratima.Izgledao je dobro,starije od mene definitivno,vidi se da trenira,crna kosa,farmerke,bela majica,crna kožna jakna i velike naočare za sunce.Brate,šta će mu naočare za sunce u kući?!Odjednom,Hanter,barem mislim da je on,je prasnuo u smeh.Kroz smeh je rekao:

-Pa da li je moguće!Vama je jedno dete pretnja?!

Ok,nek bude i mafijaš,i tajkun,i šta oće,ali ne može tako da priča sa mnom.

-Ali gospodine,št onda da radim?-pitao je šef obezbeđenja.

-Odakle ja znam,alu mislim da je preterano da jedno dete napadate sa oružijem.Nije uradio ništa loše,valjda se igrao sa drugarima ,,istina ili izazov'',pa je morao da uđe ovfe,za ne,drugar?

-Ne,gospodine Kiler,došao sam baš sa vama da popričam.-rekao sam bez razmišljanja.

Svi iz obezbeđenja su me pogledali čudno,kao u smislu ,,šta priča ovaj?!'',jedino je Hanter znao o čemu pričam.Lice mu se odjednom smrknulo,a glas postao polarno leden:

-Pustite ga,nek dođe...

-Ali,gospodine...-počeo je jedan.

-Nemoj ništa ali,rekao sam nešto!

Šta su mogli,morali su da ga poslušaju.Ja sam polako prišao i on me je propustio u kuću.Nisam osećao noge,znao sam da će da se desi nešto loše.Moj instinkt je ponovo počeo dobro da radi,jupi...Kad je zatvorio vrata,iz zadnjeg džepa farmerki je izvukao pištolj i rekao besno:

-Kao prvo,pripazi da se ne onesvestiš od straha jer moramo ozbiljno da popričamo,a kao drugo,odakle ti znaš za to?!

-Za š-šta?

-Znaš dobro o čemu pričam,o tome kako mi je pravo ime!

-Ok,reći ću ti,samo skloni to od mene.-rekao sam tiho pokazijući na pištolj.

-Nema šanse!Kreni ispred mene.

Naravno,poslušao sam ga i jedva čekao da se negde onesvestim.Mislim,pištolj me ne bi ubip,ali boli kao đavo,znam iz iskustva.Polako smo došli do ogromne dnevne sobe i on mi je pokazao da sednem,a ja sam ga ponovo poslušao.Konačno je spustio pištolj pored sebe i pitao:

-Pevaj sad.

-Molim?

-Ah...Pričaj.

-O čemu?

-Slušaj,klinac,ne pravi se lud!Znaš dobro o čemu!

-Ok,ok,ali me ne zovi klinac!

-Ima da te zovem kako hoću u svojoj kući,jasno?!

Uf,što mrzim taj zapovednički ton!

-Dobro,Hantere,smiri se.

-I ko god da si,ja sam za tebe gospodin Džejkobs!

Zakolutao sam očima.Ala neko ima velik ego...

-I prestani da kolutaš očima,nerviraš me!

Ok,ovaj tip je stvarno uobražen!

-Rekao sam ti da prestaneš!-dreknuo je na pta sam ja skoro pao sa onog kauča.

-Brate,nisam ja kriv,ne mogu da kontrolišem to!

-Nisam ti ja nikakav brat!Ni ne znaš koliko imaš sreće,većini takvih kao ti,koji me tako nerviraju,odavno bih prosvirao mozak!

-Ok,što ne uradiš to onda?

-Vidi ti ovo!I ti se još i buniš!?

-Samo pitam...

-Samo me zanima odakle ti to kako se stvarno zovem.Nisi čovek,zar ne?

-Jok ja.

-Dobro,kako se zoveš?

-Čekaj,nije fer,hoću i ja nešto da pitam!

-Ah,dobro...Pitaj.

-Zašto nosiš naočare u kući?

Ej,pameti moja...Mogao sam da ga pitam bilo šta,a ja baš našao ovo...

-Zato što ne volim da mi drugi vide oči.Sad odgovori,kako se zoveš?

-Reks.

-Reks kako?!

-Svajo ima po jedno pitanje...

Ponovo je uperio pištolj u mene i rekao besno:

-Nemam vremena za ovo,reci mi ko si!

Ajoj,ovaj je baš lak na okidaču...Ustao sam,pružio mu ruku i rekao:

-Krenućemo iz početka.Ja sam Reks Kiler,drago mi je.

.....................................................................
Ok,žao mi je što kasnim,trebala sam nastavak da objavim još odavno,ali znate već,tehničke greške i tako to.Nadam se da vam se sviđa nastavak,vidimo se!

SweetyEvil