-Šta?!Ti to ozbiljno?!

-Najozbiljnije.

-Pa zašto mene niko ne pita ništa?!

-Rekoh ti,ne pitaš se ti ništa.

-Radije bih išao na robiju nego to da radim!Neću makar me to ubilo!

-Slušaj,baš mene briga što ti nećeš to da radiš.Ja sam tu da ti saopštim,a ne da ti se pravdam.

-Ne mogu da verujem!Od svih stvari koje su mogao da smisliš,ti hoćeš da budem dadilja nekoj dečurliji!?Daj mi barem jedan razlog zašto bih to radio!

-Daću ti četiri.Prvi je da ti je to kazna zbog onog jutros.Drugi je da je da sam se ja već sve dogovorio,treći je da tu je to kao posao,pa ćeš možda da uspeš da otplatiš onih deset hiljada koje si danas prokockao,a četvrti je zato što ja tako kažem.

-Ponovo počinjem da te mrzim.

-Slušaj,ovo je nešto najblaže što sam mogao da smislim.Na tvom mestu bih bio presrećan.

-Hajde,molim te,mi ponovi na šta sam osuđen.

-Zašto bih ti ponavljao?!Nisi me razumeo?

-Ne,nego ne verujem svojim ušima.

-Ok,ponavljam.Trebaš da nedelju dana čuvaš decu moje sekretarice jer je njena stalna bejbisiterka uganula nogu i ne sme da hoda bar nedelju dana,a hitno joj treba zamena.

-I odakle je tebi pala ta brilijantna ideja da mene zaposliš?!

-Čuo sam kako priča sa nekim telefonom.To je,inače,bila ta devojka koja joj je otkazala i Sintija mi je objasnila situaciju,a ja sam joj ponudio to da ti zameniš tu devojku na nedelju dana.

-Misliš,da volontiram?

-Pa,zar ne bi bilo glupo da tražiš novac za takvo nešto?

-Ja čak i nemam kvalifikacije za to.

-Pa šta?Danas se i deca od 13 godina bave time.A i ta koju zamenjuješ ima 17.

-Ok,ali...

-Nema ali.To je već gotova stvar.Inače,da ti napomenem...Sledećih nedelju dana ćeš morati da ustaješ malo ranije.

-Šta smatraš pod ranije?

-Pa...Sintija dolazi na posao u 8,tako da bi ti trebao da ustaneš barem sat ranije da bi se spremio i otišao,pa dok ti ona objasni šta sve treba da radiš...

-Dakle,oko 7?

-Baš tako.

-Da.Li.Si.Ti.Normalan?!Ne mogu da ustajem tako rano.U stvari,ne sećam se kad sam poslednji put ustao pre 11!

-Pa baš mi je žao.

-Uspavaću se.

-Ne brini,probudiću te ja,sve jedno idem na posao.

-Totalno te mrzim!

***
Od mame i toga da me budi sam se uvek izvlačio tako što sam se,iako sam budan,pravio da čvrsto spavam.Ne želim da kažem nešto pogrešno,ali ja sam na neki način bio njen miljenik jer sam provodio najviše vremena sa njom.Rej je sa 17 počeo da živi sam,Ešli je sa 15 otišla na Akademiju,a ja sam živeo sa njom do pre jedno tri godine,kad sam počeo da živim zajedno sa Roksanom u njenoj kući.Zbog svega toga joj je bilo ili žao da me budi ili se umorila od tolikog napora da to učini.Što se tiče onog ludaka od mog oca,on je,ako nije do sad,totalno skrenuo.To-tal-no! Ne mogu da verujem!Idiot me je,posle jedno 15 minuta drmusanja,polio ledenom vodom!Lepo ja kažem da nije čist.Sad smo išli njegovim ultraskupim kolima ka kući te njegove sekretarice.

-Šta ti je?-pitao je posle par minuta neugodne tišine.

-Šta šta mi je?

-Izgledaš kao da te je poplava izbacila.

-Ha-ha-ha,baš smešno...

-Ne,stvarno,šta ti je?

-Pa nisu baš svi navikli da ih neko poliva ledenom vodom u pola sedam ujutru.

-Šta da se radi.Pokušavao sam da te probudim bar pola sata i kad nije išlo...

-Nije pola sata nego 15 minuta.

-Dakle,probudio si se pre?

-Ko ne bi?Pomislio sam da nam se kuća rušu koliko si me tresao.

-Zašto onda nisi ustao?

-Nemam pojma.Možda sam se.nadao da ćeš da odustaneš.

-Pa,eto ti važne lekcije...Ja ne odustajem tako lako.

-Baš šteta...

-Inače...Stigli smo.

Stigli smo ispred jedne osrednje bele kuće sa crnim krovom.Ispred je bilo veliko dvorište sa puno cveća i nekog žbunja.Dvorište je bilo ograđeno belom drvenom ogradom,a do vrata je vodila staza od kamenja.Klasična porodična kuća.Upravo je izašla jedna žena od oko trideset godina sa crnom kosom vezanom u punđu i u košulji i crnoj uskoj suknji do kolena.Klasičan office look.

-O,šefe,stigao si!-rekla je srećno.

-Aha.Izvini što kasnimo,ali znaš kako je...Problemi oko buđenja.

-O,ti si sigurno Reks.-rekla je pružajući mi ruku-Ja sam Sintija.

-Drago mi je.-rekao sa nabacivši najbolji lažni osmeh ikada.

-Ne možeš da poveruješ koliku uslugu su mi učinio!Elis je povredila nogu i sve.se desili brzo,nisam mogla.da nađem zamenu.Siguran si da ne trebam da ti platim za ovo?

Taman sam hteo da kažem da uopšte nisam siguran u to,da hoću pristojnu platu kad već moram da se mučim ovde,alu me je moj otac preduhitrio:

-Naravno da je siguran.Ništa ne brini.Inače,treba li ti prevoz do posla?

-Ma ne treba,šefe,imam svoja kola.

-Ne moraš da me zoveš šefe u neformalnim situacijama,Red će biti dovoljno.

-Dobro,še...Hoću da kažem,Rede,ali ja imam svoj auto,ne treba mi prevoz.

-Ma daj,zašto bi trošila gorivo uzalud?

Povraća mi se.Nije u svađi sa Valeri ni 24 sata,a več flertuje sa svojom sekretaricom.Koji kreten...

Ne flertujem sa njom i ne pomunji mi Valeri.

Kao prvo,iz aviona se vidi da flertuješ sa njom,a kao drugo,ne možeš da mi zabraniš da mislim o čemu hoću,ne teram te ja da mi čitaš misli.

-Sara!Eriče!-vikala je Sintija-Hoćete li doći više?!

-Idemo!-čuo se tanak glasić,a par sekundi kasnije je izašao,tačnije istrčao,jedan dečak od oko 10 godina.

Imao je pepeljasto-plavu kosu i plave oči.Bio je obučen u farmerke i neku majicu sa natpisom,a na nogama su mu bile starke.Pozdravio se sa mojim ocem kao da su najbolji drugovi,što mi govori da ovo nije prvi put da on ,,vozi njegovu mamu na posao''.

-Gde ti je sestra više?!-pitala ga je majka ljutito.

-Nemam pojma.Znaš kakve su devojčice,stalno nešto zabušavaju.

-Sara!-opet je viknula i sad je izašla jedna devojčica od oko 14-15 godina,i dalje u pidžami češljajući se.

-Nisi mogla da se udostojiš da se obučeš?!-pitala ju je Sintija i dalje ljuta.

-Jok.O,ćao,Rede.

-Dobro jutro,gospošice Sarita.Kako ste spavali?-uzvratio joj je sa ogromnim osmehom.

Hm,izgleda da je on sa svima bio divan osim sa mnom.

-Kako sam mogla.-rekla je ova mala sa osmehom na licu i dalje povlačeću četku kriz dugu crnu kosu.-Ova luda žena me budi ovako rano subotom.To je totalno nehumano!

On se samo nasmejao,a Sintija joj je rekla strogo:

-Sara,ne ponašaj se tako!

-Kako god.A ko je ovaj?-pitala je fiksirajuči me pogledom.

-On je i razlog zašto sam vas budila.On će danas da vas čuva umesto Elis.

-Molim?!-pitao je onaj dečak zapanjeno-Mama,zar stvarno nameravaš da nas osraviš s njim?!Izgleda kao neki ubica!

-Eriče,ne pričaj tako!Dečko se javio dobrovoljno da vas čuva besplatno,a ti se tako ponašaš!

Dobrovoljno,kako da ne...

-Meni ne smeta.-rekla je ona mala odmeravajući me od glave do pete.

Sad mi još to fali,da se klinka zaljubi u mene...

-Pa meni smeta!-viknuo je njen brat i tu je počela opšta svađa.

Uf,kako su detinjasti!Ponašaju se kao...Pa,manje-više kao ja.Čini mi se da bi se tako svađali ceo dan da ih majka nije prekinula:

-Dosta vas dvoje!Budem li čula od Reksa da ste pravili ikakve probleme...

-Da li to uključuje isterivanje đavola?-pitao je onaj mali-Jer njemu to ozbiljno treba.

-Eriče!Prestani tako da se ponašaš!Kao što rekoh,ne dao vam bog da mu pravite probleme,jasno?

-Jasno.-rekli su oboje u isti glas.

-Dobro.Idemo li?-konačno je pitao moj otac.

Čudi me kako nije nešto dobacio na izjave ovog užasnog derišta.Ja ubica...Baš.Sad ču da ubijem to malo čudovište pa ću da ga iseckam na komade,pa ću...

Daj baš da vidim.

To je zezanje,spusti loptu malo.

Pa po tvom stavu...Ne čudi me što Erik misli da ćeš da ih ubiješ.

Aha,a po tvom stavu me ne bi čudilo da misle da hoćeš da im mamu odvučeš u krevet.

Ti stvarno hoćeš da izađem da te išamaram?!

Inače,on i njegova ,,sekretarica'' su već bili u kolima.Hajde baš da te vidim kako ćeš to da uradiš.Isto kao i sa Valeri?

Rekao sam ti da je više ne pominješ! Zažalićeš ako to samo još jednom uradiš.

Već sam zažalio što sam u srodstvu sa tobom.A i ja nikog ne pominjem,a mogu da razmišljam o kome hoću i to je jedna od stvari koje ne možeš da mi zabraniš.

Kako god,ne pravi probleme.

Ma ne,neću,ne brini ništa.Kako bi neko kao ja mogao išta da uradi?

Rekse,ja ti ozbiljno kažem.Ne daj bože da ovoj deci fali i dlaka sa glave,teško tebi onda.

Ah,sav se tresem.Hajde,idi sad,zakasnićete ti i tvoja ljub...Hoću da kažem sekretarica.Vidimo se,Kazanova.Dobacio mi je jedan ,,I will kill you'' pogled i odvezao se.Ha-ha-ha,baš sam se uplašio...

-Zdravo,ja sam Sara,a ovo je Erik.-rekla je ona devojčica pokazujući na svog brata.

-Kako god.-rekao sam mrzovoljno-Slušaj te ovamo,društvo.Ja nisam raspoložen ni za kakvo druženje,zato dajte da preživim ovih nedelju dana koliko moram da vas trpim.

-Zašto si onda prihvatio ovaj posao ako ga.ne voliš?

-Misliš li stvarno da sam ovo prihvario zato što prosto obožavam decu?!

-Pa,ako nije zbog novca,večini je to razlog.-rekla je slegnuvši ramenima.

-Zbog novca nije sigurno jer mi otac ima dovoljno para da moji praunuci žive kao carevi,a što se tiče ljubavi prema deci...Mislim da je to najgluplji razlog da se neko ovako maltretira.

-Pa zašto to radiš,plaćeni ubico?-pitao je Erik držeći nešto iza leđa.

-Reći ću ti kad ti meni kažeš šta ti je to iza.

-Beli luk.

-Beli luk?!Šta će ti to?!

-Pa ako tvoji demoni požele da me progone,imaću odgovarajuću zaštitu.

-Eriče,prestani!-opomenula ga je Sara.

-Ma pusti ga,Sara.-rekao sam nasmejavši se-Svi i onako znaju da beli luk ne tera demone.

-O je li?Pa ti si sigurno stručnjak za to.-rekao je uvređeno.

Bravo,tupane,shvatio si.Ja sam jedan od njih,valjda znam šta mi smeta,a jedino što beli luk može da mi uradi je da me nasmrdi.

-Nisam,ali znam da beli luk tera vampire,ne demone.

-Odakle da znam da nisi i vampir?

-Dečko,jedina stvar koja ja ne mogu da budem je vampir.

-Kako si tako siguran?

-Možda zato što se onesvestim čim vidim krv.

-Ne verujem ti.

-Šteta,ne moraš.A sad bi smo mogli da ušemo u kuću umesto da ovde stojumo kao idioti.

-Okić!-ciknula je Sara-Inače,dolaze mi drugarice.

-Ok.-slegnuo sam ramenima

Sjajno!Još dečurlije za čuvanje!Ušli smo unutra i ja sam uradio nešto u čemu sam najbolji,izvalio se na kauč i uključio TV.

-Hej,možda vi natprirodna bića možete da živite bez hrane,ali mi ne možemo.-rekao je Erik mašući rukama ispred mene.

Fora bi bila da ga sad teleportujem na Severni pol ili da ga zapalim.Tada bi možda prestao ovako da me smara.

-Spremi sam sebi da jedeš,dosado mala.

-Još mi nisi rekao zašto ovo radiš.

-Zato što mi je otac kreten.

-Nije,on je baš super lik.

-Da,dok ne živiš u istoj kući sa njim.

-Dobro,a zašto te tera da radiš ovo?

-Zato što sam napravio glupost.

-Kakvav tip gluposti?Glupost kao ,,Nisam uradio domaći'',glupost kao ,,Zapalio sam komšijina kola'' ili glupost kao ,,Obrijao sam komšinicinu mačku''?

-Glupost kao da sam rekao neke stvari koje nisam smeo.

-Uf,pa to nije toliko loše.I ja i Sara često kažemo nešto što ne mislimo.

-Problem je što ja jesam mislio sve to.

-Pa kažeš da nisi mislio ništa od toga,glupane jedan,i izvučeš se nekako.

-Neću ja nikome da se izvinjavam.

-Ok,ok,ali to opet nije razlog da se tvoj tata toliko naljuti.Šta si rekao?

-Rekao sam da je jedan obučan idiot,gad i glupan koji ne zna da reši svoje probleme.

-Au,baš si ga zeznuo.Uradio si još nešto?

-Prokockao deset hiljada igrajući poker sa šefom obezbeđenja.

-Ok,i to je loše.

Kasnije su došle one Sarine drugarice,uz izgovor da moraju da rade neki projekat za školu,neki naučni eksperiment ili nešto slično.Naučni eksperiment,kako da ne.Osim ako ja nisam predmet izučavanja,tu nema ni N od naučnog eksperimenta.Te tri devojke su me dobrih sat vremena proučavale iz svih uglova,kao da sam neki ogledni pacov.Sjajno,sad su se ove klinke napalile na mene.A taman kad sam pomislio da je Erik smanjio doživljaj o tome da sam ja neki demon(što i jesam,ali on to ne sme da zna) ili nešto slično,on je opet vratio svoje mišljenje.Bilo je oko dva sata popodne,kada je meni sve ovo prekipelo.Ne mogu više da trpim ovu dečurliju!Naglo sam ustao i izašao iz kuće zalupivši vratima.Čuo sam one klinke kako viču nešto,kao da me mole da se vratim.Sanjajte,devojke.Baš me briga za onog idiota što me je naterao na ovo,makar me ubio zbog ovoga,nemam ja živaca da ove dosade trpim celih nedelju dana.Kao što sam i očekivao,za jedno pet minuta sam dobio poziv baš od njega.

Ja:Halo?

R:Da li si ti normalan?!Kako si mogao da ostaviš onu decu samu kod kuće?!

Ja:Mobilni korisnik trenutno nije zainteresovan,molim vas da pozovete kasnije,ako ste u mogućnosti i nikada.

R:Daću ja tebi...Smesta se vraćaj tamo!

Ja:Samo sanjaj.Idem da radim nešto malo zanimljivije od čuvanja napaljene tinejdžerke i paranoičnog desetogodišnjaka.

R:Znaš da ćeš zbog ovoga da upadneš u gadnu nevolju?!

Ja:Šta bi moj život bio bez malo rizika?

R:Gotov si kad se vratiš kući.

Ja:Ko kaže da ću da se vraćam?

R:Ja kažem.Nemoj da te ne zateknem kući kad se vratim s posla.

Ja:Ok,jedva čekam da vidim šta će da se desi.

Spustio sam mu slušalicu iako je hteo još nešto da kaže.Uf,ja ću njega da se plašim...Samo neka se nada.Par outa sam razgovarao sa Džoanom,koja je rekla da će da me ubije čim me vidi zbog svega ovoga.Šta vam je svima danas?Nemam pojma kako sam proveo ceo dan,valjda sam se šetkao gore-dole po gradu,sreo sa par prijatelja koje sam upoznao od kako sam ovde,pa sam otišao u neki klub.Dobro je pa sam imao nešto novca kod sebe,pa sam popio par čaša viskija sa ledom.To je ono što mi treba u ovakvim trenutcima.Sasvim dovoljno da se rešim stresa.Tako sam,pomalo pripit,pošao kući oko ponoći.Pa,sad ćemo da vidimo kakva je to nevolja u koju ću da upadnem.Možda onaj ludak spava,pa će sve proći ok,bar do sutra.Ne,ja nikad nemam sreće.Umesto da,kao i svako normalan,spava u ovo doba,on stoji na jedno par metara od mene sa prekrštenim rukama i onim pogledom koji imaju ubice kad gledaju svoje žrtve.Svako normalan bi se odmah okrenuo i pobegao,ali ja naravno nisam normalan,a još ovako pod uticajem alkohola,to je ubitačna kombinacija.Kako god,sad ćemo,kao što sam rekao,da vidimo u kakvu sam nevolju to upao.

.....................................................................
Hm,ovo je najduži nastavak u poslednje vreme.Nadam se da vam se svideo :D.Sajonara ;)

SweetyEvil